Dostupni linkovi

Na Dan Evrope Srbija pozvana na uvođenje sankcija Rusiji


Evropska unija 9. maja proslavlja Dan Evrope, u znak sećanja na početak stvaranja Unije pre 72 godine. (Na fotografiji zastave Srbije i Evropske unije)

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žofre (Emanuele Giafret) pozvao je 9. maja "sve partnere" da se pridruže sankcijama protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.

"Naravno i Srbija, koja je kandidat za članstvo u EU, ima obavezu da se progresivno usaglasi sa politikom EU", naveo je Žofre u danu kada Evropska unija obeležava Dan Evrope, a prenosi Beta.

Žofre je istakao da je važno da u vreme kada je Rusija povela rat, postoji snažna i jedinstvena EU koja je sposobna da se brani i da šestim paketom sankcija protiv te zemlje želi da zaustavi ničim izazvanu rusku invaziju Ukrajine.

Ambasador EU u Beogradu je izjavio da je veliki broj zemalja zavisan od ruskih energenata, ali da je EU odlučila da postepeno smanji zavisnost zato što je Moskva nepouzdan energetski dobavljač koji krši dogovore.

"Moramo da smanjimo zavisnost na umeren način. Nekim zemljama biće potrebno vremena da smanje zavisnost. Zemlje članice (EU) i zemlje kandidati su pozvani da se pridruže procesu obustavljanja uvoza ruskih energenata, među njima je i Srbija", rekao je on.

Žofre je naveo da je primetno da i Srbija "radi na diverzifikaciji", da se radi "na interkonektoru Srbje i Bugarske koji će pomoći toj diverzifikaciji".

"Smer EU je jasan, a to je smanjenje zavisnosti", rekao je Žofre.

Nemački izaslanik poručuje da je proruski stav nespojiv sa kandidaturom za EU

Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je, pred dolazak u Beograd, da je "sasvim jasno da je nakon napada Rusije na Ukrajinu proruski stav nespojiv sa statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji".

Za list Danas 9. maja, Saracin je rekao da je u ekonomskom i političkom smislu, društvo u Srbiji "bliže Nemačkoj i Evropskoj uniji nego Rusiji" i da Srbija "ne može da sedi na dve stolice".

"Naša finansijska podrška i ulaganja su veća. Takođe nas zanima ekonomski i socijalni razvoj ove zemlje. Razume se da su sredstva koja dajemo i naš angažman u zemljama kandidatima veći nego u zemljama koje su na primer deo Istočnog partnerstva", rekao je Saracin.

"Ne možete sedeti na dve stolice koje su miljama udaljene jedna od druge. Osim toga, smatram da Srbija i te kako zna da je u njenom interesu da se što pre oslobodi svih zavisnosti od beskrupuloznog režima", istakao je on.

Kako je dodao, "naravno da ima i reprekusije na odluke privrednih subjekata da li zemlja nepovratno drži evropski kurs ili ne".

"To je prosto pitanje procene rizika i koristi. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, privrednici se raspituju da li se Srbija kao investiciona destinacija priključila evropskim stavovima i da li će to učiniti ubuduće. Zato je ključno da Srbija sada zauzme svoj stav", rekao je Saracin.

Srpski zvaničnici su ranije više puta ponavljali da Srbija neće podržati uvođenje sankcija Rusiji zbog, kako su objasnili, zaštite vitalnih interesa zemlje.

Ipak, Srbija je do sada u Ujedinjenim nacijama podržala rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini, kao i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.

Srbija računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), oko pitanja Kosova, svoje bivše pokrajine, koja je 2008. godine proglasila nezavisnost, a koju zvanični Beograd odbija da prizna.

Od Rusije takođe dominantno zavisi u sferi energetike, pa tako ruska preduzeća drže monopol na tržištu nafte i gasa u Srbiji.

Srbija je među retkim državama na svetu u kojoj se paralelno sa skupovima podrške Ukrajini održavaju i skupovi podrške Rusiji.

Skupove podrške Rusiji u više gradova Srbije organizuju desničarske organizacije i pokreti, koji podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu, zalažu se za bliže veze sa Kremljom i Pekingom istovremeno se protiveći ulasku Srbije u EU.

XS
SM
MD
LG