Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre (Emanuele Giaufret) uručio je 4. novembra predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću izveštaj Evropske komisije o napretku i pozvao Beograd da ubrza reforme u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji.
Žiofre je na početku obraćanja izrazio saučešće porodicama poginulih u nesreći u Novom Sadu, do koje je došlo 1. novembra kada se obrušila betonska nadstrešnica ispred ulaza u glavnu Železničku stanicu. U nesreći je poginulo 14 ljudi, dok je troje ranjeno.
Povodom napretka Srbije u evrointegracijama, Žiofre je rekao da su dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom i vladavina prava ključni za pregovore Srbije sa EU.
"Očekujemo od Srbije da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, ali se zahvaljujemo Srbiji na finansijskoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini", izjavio je Žiofre.
Dodao je da je Srbija "potvrdila da je članstvo u EU njen strateški cilj.
"U ključnom smo momentu i moramo da ubrzamo reforme", rekao je Žiofre, istakavši da su da je proširenje "prioritet EU".
Vučić je rekao da "nema primedbe" na izveštaj Evropske komisije i da je "težak i veliki posao" pred Srbijom.
"Jesmo na evropskom putu, Unija je naš najveći spoljnopolitički partner i mi smo sebi dali za cilj da 2027. ispunimo sve kriterijume za članstvo", rekao je Vučić u svom obraćanju medijima.
On je dodao da Srbija i EU "drugačije vide stvari oko Kosova i odgovornosti za Banjsku" (oružani napad u kome je ubijen kosovski policajac 24. septembra).
"Ali smo razumeli primedbe EU", rekao je Vučić.
Vučić je rekao i da postoje razlike oko pitanja spoljnopolitičkog usaglašavanja sa EU, “pa ćemo da vidimo dalje kako će stvari da se kreću”. Nakon obraćanja Vučića i šefa delegacije EU medijima nije bilo dozvoljeno da postave pitanja.
Žiofre je prethodnih dana izveštaj uručio i premijeru Milošu Vučeviću i predsednici Skupštine Ani Brnabić, kao i predstavnicima civilnog društva okupljenih u Nacionalni konvent.
U tom dokumentu se navodi da država nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici, jer je stepen usklađivanja spoljne politike ostao neizmenjen.
U izveštaju je, pored ostalog, naglašena zabrinutost zbog jačanja saradnje između Beograda i Moskve. Uprkos pozivima Brisela, Srbija i dalje odbija da se priključi sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, a beogradski zvaničnici održavaju bliske veze sa Kremljom.
Srbija je pregovore sa EU o pristupanju evropskom bloku započela 2014. godine. U decembru će se navršiti tri godine kako nije otvorila nijedno novo poglavlje u pristupnim pregovorima.
