Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula ocenio je da su reforme u zemlji "značajno usporene" u nekim segmentima, te da ima, kako je rekao, nazadovanja, posebno vidljivog u oblastima vladavine prava i standarda demokratije kao sistema.
"Od usvajanja našeg prošlogodišnjeg izveštaja o Srbiji do danas, stanje u zemlji dodatno se pogoršalo. Situacija je izrazito polarizovana i puna tenzija. Ukupan tempo procesa pristupanja EU već stagnira godinama", ocenio je Picula u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), gde se raspravljalo o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji.
On stagnaciju pripisuje ograničenom napretku u dijalogu sa Kosovom, kontinuiranom nedostatku usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, opštem nedostatku istinske političke volje za napredovanje, čestoj retorici protiv evrozvaničnika, pogoršanju uslova za slobodan rad medija i civilnog društva, kao i ignorisanju preporuka za reformu izbornog procesa.
Prema rečima Picule, Srbija kao zemlja kandidat mora se sistematski i odlučno strateški opredeliti prema deklarisanom članstvu u Evropskoj uniji.
"Deklarativna opredeljenja u ovim okolnostima više se ne mogu uzimati kao ozbiljna politika gledanja kroz prste i forsiranja stabilnosti kao alibija od strane nekih evropskih aktera. Nisu donela rezultate u transformaciji zemlje, već su je, nažalost, samo udaljila od članstva", rekao je.
"Iako je Srbija istakla da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja njen strateški cilj, vidimo da preuzete obaveze često nemaju potvrdu u praksi, kao u slučaju neodlaska na samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u decembru prošle godine, ali i učešća na vojnoj paradi u Moskvi prošlog maja", dodao je Picula.
Osvrćući se na slobodu medija, izvestilac za Srbiju ocenio je da je slika stanja u ovom polju "zastrašujuća na više nivoa".
Osudio je eskalaciju napada i zastrašivanja novinara, koji, kako ocenjuje, "zemlju vraćaju u neka turobna vremena".
Tokom rasprave, neki poslanici koji su bili deo misije koja je zemlju posetila u januaru kritikovali su nedostatak spremnosti beogradskih vlasti da se sastanu sa članovima delegacije Evropskog parlamenta.
Većina članova delegacije napomenula je da su predsednik države, Aleksandar Vučić, i predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, imali negativne komentare uoči posete, koji su propraćeni negativnim tonom u izveštajima provladinih medija.
Evroposlanica Marta Temido (Timido), koja je predvodila delegaciju koja je Srbiju posetila u januaru, primetila je da je postojala "otvoreno neprijateljska retorika" prema poseti delegacije Evropskog parlamenta i ograničen interes predstavnika vladajuće stranke za raspravu o pristupanju EU.
Rekla je da vlasti u Srbiji nedostatak napretka u usvajanju i sprovođenju reformi opravdavaju frustracijom i nejasnim vremenskim rokovima.
"Poseta je bila demonstracija da je Srbija prioritet Evropskog parlamenta, da želimo demokratsku Srbiju u EU i da trenutno postoji pravi zamah u proširenju EU. Međutim, to očigledno zahteva puno poštovanje Kopenhaških kriterijuma i posvećenost vlasti", rekla je Temido.
Predstavnici evropskih institucija, Evropske komisije i Službe za spoljne poslove (EEAS), koji su učestvovali u raspravi, upozorili su da će ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije i dalje biti određen napretkom u vladavini prava i odnosima sa Kosovom.
Predstavnica EEAS-a Anne Kemppainen (An Kempajnen) izrazila je zabrinutost zbog nedavnih izmena u pravosudnim zakonima.
Istakla je da je EU dosledno pozivala srpske vlasti da odmah zaustave njihovu primenu i sprovedu revizije u skladu sa predstojećim preporukama Venecijanske komisije.
Kemppainen je poručila da Srbija mora nastaviti napore kako bi uverila EU u svoju stratešku orijentaciju.
"Od danas, stopa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU iznosi 65 odsto. To očigledno nije dovoljno i jasno smo stavili do znanja Srbiji da očekujemo doslednije i održivije usklađivanje, posebno u vezi sa restriktivnim merama EU preduzetim u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu", upozorila je Kemppainen, naglašavajući da se odnosi sa Rusijom ne mogu odvijati kao i obično.
"EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera i dobrog suseda u regionu Zapadnog Balkana, koji doprinosi stabilnosti i pomirenju. To znači uzdržavanje od postupaka ili izjava koje su u suprotnosti sa spoljnom politikom EU i strateškim pitanjima", dodala je predstavnica EEAS-a.
U nacrtu izveštaja o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji.
U dokumentu se podseća na proklamovanu obavezu Srbije da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali se napominje da se izrečene obaveze često ne odražavaju u praksi, što je, kako se navodi, bilo vidljivo i kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustvovali samitu EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine.
Upućuje se poziv Srbiji da ostvari kredibilan napredak i poveća napore u suzbijanju manipulacija i stranog informativnog uplitanja, uključujući dezinformacije i retoriku protiv EU.
U dokumentu se odbacuju navodi srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. godine, s ciljem izazivanja "obojene revolucije".
Evropski parlament ponavlja svoju oštru osudu nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave u znak podrške studentima koji su protestovali.
"Evropski parlament osuđuje neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućenu članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove u Srbiji u januaru 2026. godine", navodi se u nacrtu izveštaja.
Izražava se i zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u zemlji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine i koji "odražavaju reakciju građana na sistemsku korupciju i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti".
U dokumentu se izražava podrška pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da mirno protestuju kako bi pozvali na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava.
Osuđuje se činjenica da su tokom protekle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi "širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje, proizvoljna pritvaranja i hapšenja, politički progon i druge oblike zastrašivanja".
Takođe, poziva se na uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji.
Evropski parlament u dokumentu izražava zabrinutost i zbog intenziviranja verbalnih napada, kampanja blaćenja i pritisaka na organizacije civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava, kao i zbog pogoršanja uslova rada za novinare i medije, te poziva Srbiju da preokrene nazadovanje u oblasti slobode izražavanja.
Nakon rasprave u Odboru za spoljne poslove, uz dopune amandmanima, ovaj dokument bi u junu trebao da bude usvojen u tom telu Evropskog parlamenta.
Kasnije tokom godine, glasanjem na jednoj od plenarnih sednica, dokument dobija formu rezolucije Evropskog parlamenta.