"Rudarstvo za bolje društvo" – natpis je na bilbordu ispred sedišta kineskog rudarskog giganta Ziđina (Zijin), u Boru, na istoku Srbije.
Bilbordom dominira pejzaž obližnjeg Borskog jezera, obraslog u zelenilo, gde je smešten i Ziđinov hotel.
Sa porastom rudarskih aktivnosti na istoku Srbije, kineska kompanija ulaže i u turističke objekte, dok je, istovremeno, prate optužbe za zagađenje životne sredine.
"Kupovina društvene odgovornosti", tako ulaganja Ziđina opisuje Jasna Tomić, aktivistkinja iz Krivelja, jednog od sela pogođenih rudarenjem.
"Sve to, kao i rudnik uostalom, služi za zadovoljenje njihovih (Ziđinovih) potreba i njihovih poslovnih ciljeva", dodaje ona.
Nekada je hotel "Jezero", zajedno sa hiljadama drugih parcela u Boru i okolini, bio državni.
Njihov vlasnik je bio rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji.
Kompleks rudnika i topionice bakra je već osmu godinu u većinskom vlasništvu Ziđina - pod imenom Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper).
Država je, nakon potpisivanja Ugovora o strateškom partnerstvu, zadržala nešto više od trećine akcija.
A Ziđinu na upravljanje predala imovinu RTB-a, uključujući i hotele, zemljište, stanove.
Zbog toga, aktivista i inženjer rudarstva iz Bora Dejan Lazar ugovor opisuje kao "loš".
"Neki objekti, koji bi trebalo da budu u državnom vlasništvu i koji su od javnog interesa, prešli su u vlasništvo Ziđina zbog lošeg ugovora. Treba da se obavi revizija tog ugovora", smatra Lazar.
Na pitanja o ugovoru sa Ziđinom i investicijama, za Radio Slobodna Evropa (RSE) do objave teksta nisu odgovorili Grad Bor, Ministarstvo rudarstva i kineska kompanija.
Hiljade hektara i kvadrata u vlasništvu Ziđina
Analiza RSE je pokazala da Ziđin ima više od 34 hiljade parcela na istoku Srbije – njihov je vlasnik ili korisnik.
Na tim parcelama su rudnici i postrojenja za preradu rude, ali i hiljade hektara šume i njiva i hiljade kvadrata poslovnog i stambenog prostora.
Od toga je u posedu Ziđin Kopera više od 22 hiljade parcela.
A od 2021. u okolini Bora posluje i Ziđin Majning (Zijin Mining), u stopostotnom kineskom vlasništvu, sa novootvorenim rudnikom Čukaru Peki.
Hiljade zemljišnih parcela, koje je Ziđin Majning otkupio u selima oko rudnika, namenjene su njegovom širenju, dok se Čukaru Peki opisuje kao prvi "zeleni rudnik" u Srbiji.
Vlasti u Beogradu vide Peking kao partnera i kineskom rudarskom gigantu odobravaju pristup resursima, dok kompanija poručivala da je uložila stotine miliona dolara - na modernizaciju i otvaranje novih rudnika i objekata.
Novac je uložen i u primenu ekoloških standarda, da bi se, kako ističu, posledice rudarenja svele na minimum.
A mnogi građani u Boru i okolini, sa druge strane, strahuju da bi zagađenje moglo da ih ostavi bez plodnog zemljišta i čistog vazduha.
Otkud Ziđinu hoteli i restorani?
Odgovor na to pitanje seže u drugu polovinu prošlog veka, kada je u socijalističkoj Jugoslaviji došlo do ekspanzije industrije i državnog rudarskog kompleksa u Boru.
"Kad god je cena bakra bila visoka, Bor je super poslovao, donosio profit i sebi i državi i Boranima, i svi su bili zadovoljni", opisuje za RSE profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović.
Profiti koji su ostvarivani tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ulagani su u zajednicu.
"Novac je išao u potrošnju, u izgradnju hotela, stanova, kupovinu zemljišta", ističe Filipović.
"Međutim, kada cena bakra počne da pada, onda dolazi do gubitaka i zastoja", dodaje.
Nagomilani gubici rudarskog kompleksa, praćeni slomom političkog i ekonomskog sistema u državi, postali su višedecenijski problem.
"Sadašnji režim je odlučio da problem reši tako što će kompletnu imovinu Bora, u paketu, predati Kinezima", ukazuje profesor Filipović.
Popis, koji je, pre Ugovora o strateškom partnerstvu Srbije i Ziđina, trebalo da odvoji imovinu bitnu za poslovanje rudnika i ostalu imovinu, aktivista Dejan Lazar naziva "javašlukom".
"A vidimo da se to i sada nastavlja, jer ovde u Boru više niko ne zna ko je vlasnik čega", dodaje on.
Ističe i da država Srbija, uprkos tome što ima trećinu vlasništva, nema kontrolu nad rudarskim kompleksom u Boru i njegovim poslovanjem.
"Svu kontrolu nad upravljanjem ima kineska kompanija, njihov menadžment i mi se maltene ništa ne pitamo. U Nadzornom odboru su partijski kadrovi (vladajuće) Srpske napredne stranke", dodaje Lazar.
Kako danas izgleda hotel 'Jezero'?
Hotelom na Borskom jezeru dominira zvuk mašina i alata.
Zatvoren je zbog renoviranja.
Kineski radnici, koje je RSE zatekao, ne odgovaraju kad će radovi biti gotovi.
Na pitanja RSE ne odgovara ni Ziđin – kada će hotel ponovo biti otvoren i koliko je uloženo u njegovo renoviranje.
Kompleks masivnih višespratnih zgrada na obali jezera ima više od sto soba, restorane, sale, bazen.
Uprava hotela je lokalnim medijima višemesečne radove opisala kao "sveobuhvatne".
Prema najavama, trebalo je da budu gotovi u martu, ali mašine i radnici su još tu.
A ograda oko hotela i dela plaže onemogućava prolaz.
Na šetalištu oko jezera, u danu posete RSE, turista nije bilo.
Jezero je izgrađeno sredinom pedesetih godina prošlog veka, kao akumulacija za potrebe rudarsko-topioničarskog basena.
U međuvremenu se razvilo kao turistička destinacija, sa hotelom RTB-a kao centrom turističke ponude.
Penzionerka Dragica Miletić, sa kojom je ekipa RSE razgovarala u Boru, priseća se godišnjih odmora na jezeru.
"Kako je to bilo lepo. Ja sam bila gore dva puta. To je bilo otvoreno za sve, ne samo za radnike RTB-a, za ceo grad, okolinu, ko god je hteo da dođe. Nisam išla otkad su Kinezi preuzeli", dodaje.
Mnoge parcele u priobalju, dugom oko 14 kilometara, danas su u vlasništvu Ziđin Kopera.
A samo jezero je u katastru upisano kao njihova "državina", što znači da kineska kompanija nad njim ima kontrolu.
Profesor Milorad Filipović ukazuje da nije poznato koliko će se renovirani hotel koristiti za komercijalne svrhe, a koliko za potrebe Ziđina i njegovih poslovnih partnera - odnosno za smeštaj brojnih delegacija koje im dolaze u posetu.
"Da impresioniraju goste, omekšaju u pregovorima. To je poslovni model koji se primenjuje svuda u svetu, ne samo kod nas", opisuje.
"Ako će biti i za komercijalni deo, kad dođete na short break turizam, na par dana, vi vidite lepu prirodu, lepo jezero, ne osetite šta znači živeti u Boru. Kinezi će pokušati da poprave imidž velikog zagađivača", dodaje on.
Zastave Ziđina u Brestovačkoj banji
Na putu od Bora ka jezeru je Brestovačka banja, jedna od najstarijih u Srbiji.
Banjski kompleks oko izvora lekovite vode, izgrađen sredinom 19. veka, ima status kulturnog dobra, što znači da je pod posebnom zaštitom države.
A u jednoj od zgrada, na proplanku, nekadašnji RTB smestio je odmaralište za radnike – "Klub RTB".
Bio je među najpoznatijim ugostiteljskim objektima u okolini, priča Ćama Ćirić iz Brestovačke banje.
"Sve delegacije što su dolazile (u Bor i RTB), tu su bile", priseća se.
Odmaralištem, sa par desetina soba i velikom salom za proslave, danas upravlja kineski strateški partner.
Promenjeno mu je i ime.
Iznad "Ziđin kluba" vijore se zastave Srbije, rudara i kompanije.
"To Kinezi drže kako oni hoće, oni diktiraju, njihov je to posed", opisuje Ćama Ćirić.
U "Ziđin klubu", od dolaska novih vlasnika, nije bila.
"Oni u svoje ulažu, zaista ulažu, i održavaju, ali to je njihovo praktično. Mi smo im to dali", ocenjuje ona.
Sa druge strane, njen komšija Bogoljub Nikolić kaže da je u "Ziđin klubu" bio više puta - na proslavama, jer se svečana sala iznajmljuje.
"To je perfektno, odlično", opisuje on.
Ističe i da je od dolaska Ziđina u Bor bolji životni standard i da je gradski budžet veći.
Donacije rudarske kompanije Boru i okolini
Bor je, sa više od 109 miliona evra u gradskoj kasi, među opštinama sa najvećim budžetom po glavi stanovnika u Srbiji.
Većem gradskom budžetu je, od dolaska Ziđina, doprinela veća eksploatacija ruda.
Po zakonu, rude su, kao prirodno bogatstvo, u vlasništvu države, a kompanije koje ih eksploatišu moraju da plate naknadu, poznatu kao "rudna renta".
Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina.
Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi.
Kako se deli novac od uplaćene rudne rente takođe je propisano zakonom – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija.
Opštine su dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture.
Kompanija Ziđin Majning je, po objavi finansijskog izveštaja za 2025. istakla da "kontinuirano doprinosi budžetu Srbije kroz poreze, rudnu rentu i druge naknade, kao i kroz direktna i indirektna ulaganja u privredu".
Ziđin je, prema podacima iz finansijskih izveštaja koje je analizirao RSE, tokom protekle dve godine imao i više desetina donacija različitim udruženjima, državnim ustanovama, sportskim klubovima.
"To su neke minimalne sume, to je čista kupovina socijalnog mira, a iza toga se krije jedno enormno bogaćenje Ziđina kao multinacionalne kompanije, dok mi dobijamo mrvice od svega toga", smatra aktivista i inženjer rudarstva iz Bora Dejan Lazar.
Jasna Tomić iz Krivelja se protivi takvim donacijama, ističući da to treba da se finansira iz javnog budžeta.
"Jer, hteli mi ili ne, menja se stav kada se od kompanije dobije novac na takav način", dodaje ona.
U Boru, gde je prema podacima Agencije za životnu sredinu vazduh označavan kao prekomerno zagađen zbog koncentracije teških metala, na investicije gledaju podeljeno.
"Kako da ne vidim ulaganja. Ulaže se i u rudnik i u druge objekte. Infrastruktura ide napred", ističe Vanucić Iserija iz Bora.
Vladica, bivša radnica rudarskog kompleksa, smatra da je od dolaska Ziđina "mnogo čistije i pametnije" nego kad je država njime upravljala.
"Veći je životni standard, imaju ljudi para. Ulaže se", ocenjuje ona.
Sa druge strane, Dragica Miletić, smatra da se novi vlasnici "prave da ulažu" u Bor.
Ljuba poručuje da se "godinama bori protiv zagađenja u gradu", ali da ostaje "uvek isto".
"Možda oni nešto i doniraju, ali pogledajte kakav nam je grad", ističe on, pokazujući na oronule zgrade u centru Bora.
Imovina Ziđina u Beogradu
Ziđin Koper je od nekadašnjeg RTB-a "nasledio" i tri poslovna prostora u centru Beograda.
Jedan je u pešačkoj zoni glavne, Knez Mihailove ulice.
A od 2025. godine, druga firma, Ziđin Majning, u svom vlasništvu ima i hotel sa četiri zvezdice u Beogradu, sa 170 soba i spa centrom.
Hotel u naselju Novi Beograd, u blizini je Kineskog kulturnog centra i nekadašnje Ambasade Kine, srušene u NATO bombardovanju 1999. godine.
Bivši hotel "Falkenštajner" sada nosi naziv "Ziđin".
"U velikim sistemima, poput borskog, ogroman je protok ljudi iz inostranstva koji tu dolazi. Logično je da neko kaže - što bih ja plaćao skupe beogradske hotele, ako mogu da uzmem svoj hotel i da pod minimalnim troškovima organizujem smeštaj. To nije neuobičajeno u poslovnom svetu", ističe profesor Milorad Filipović.
Dok rastu aktivnosti i profit Ziđina, raste i saradnja Srbije i Kine.
I "čelično prijateljstvo", kako ga opisuju lideri Aleksandar Vučić i Si Đinping.
Beograd sa Pekingom povezuje "Pojas i put", inicijativa Si Đinpinga sa ciljem prodora ka Zapadu.
A izvoz rude bakra sa istoka Srbije u Kinu, popeo je Ziđin Majning i Ziđin Koper na prva dva mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije.
Zvanični finansijski izveštaji beleže zaradu Ziđin Majninga od 1,13 milijarde evra na kraju 2025. godine.
Ziđin Koper je na kraju 2024. ostvario zaradu od preko 250 miliona evra. Izveštaj za 2025. još nije dostupan.