"Bolje je ovde nego na ulici", kaže 15-ogodišnja Zenepa za Radio Slobodna Evropa.

Ona deset godina koristi usluge Svratišta, licencirane usluge socijalne zaštite za zbrinjavanje dece iz siromašnih porodica koje žive u neformalnim naseljima Beograda, najčešće u kućama od lima i kartona.

Jedna je od 400 dece koja svake godine prođu kroz Svratište.

Tu radnim danima od devet do pet mogu da dođu na hranu, higijenu, odeću, psihološku podršku i obrazovanje.

I njen stariji brat i dve sestre, kaže Zenepa, dugo su dolazili, od svojih pet do navršenih 15 godina.

Posle dve decenije rada, od marta zbog manjka sredstava Svratište ne radi vikendom.

"Da li ćemo biti prinuđeni da ga potpuno zatvorimo, ne znam. Ovo je svakako najgori problem sa kojim se do sada susrećemo", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragana Vučković, koordinatorka Svratišta.

Svratište, koje vodi nevladin Centar za integraciju mladih (CIM), finansiralo se donacijama.

Zbog manjka novca sada su zatražili pomoć Grada.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić odgovorio je da je spreman da finansijski podrži tu ustanovu, da bi potom izjavio da će je kontrolisati inspekcija jer nije dostavila tražene podatke.

Svratište je saopštilo da je poslalo sve potrebne informacije propisane zakonom, dok je Zaštitnik građana pozvao strane da pronađu rešenje kako deca koja dolaze u Svratište ne bi bila ugrožena.

Na dve lokacije po 80 najmlađih

Većina korisnika Svratišta život provodi na ulici, sakupljaju karton, hranu po kontejnerima, prose ili za novac na semaforima peru automobilska stakla.

Zimi je puno, jer dolaze da se ogreju i prehrane.

Na dva mesta, na Zvezdari i u Novom Beogradu, na raspolaganju su im kuhinje, kupatila, radni prostor i stručno osoblje. Svakog dana na ovim lokacijama je 70 do 80 dece, kažu u Svratištu.

Centar za integraciju mladih, koji vodi Svratište, trenutno brine o 297 korisnika.

Sa njima radi ukupno osmoro ljudi, kojima pomaže jedan broj volontera.

Ova nevladina organizacija procenjuje da je na teritoriji Beograda više hiljada najmlađih koji imaju potrebu za takvom pomoći.

Zvaničnih podataka o tome koliko dece iz ekstremno siromašnih porodica radi na ulici, i kojima je potrebno zbrinjavanje u svratištima, nema.

Anči, petnaestogodišnja učenica srednje škole, dolazi u Svratište od svoje osme godine.

"Ovde možemo da jedemo, da se okupamo, dobijemo čistu garderobu, pomažu nam oko škole. Radimo domaći, imamo razne radionice, naučimo puno toga. Mnogo mi znači".

Svratište se od osnivanja 2006. finansira iz projekata i donacija.

Za njegovo funkcionisanje, kako kažu, godišnje je potrebno oko 300.000 evra.

Dotok finansija u poslednje vreme skoro da je prestao jer su veliki inostrani donatori zbog ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku humanitarne delatnosti preusmerili na ta područja.

Zato Svratište sada uglavnom opstaje uz pomoć građana koji donose odeću, hranu i druge potrepštine.

'Bez podrške gradske vlasti'

Iz Svratišta napominju da su od 2011. godine u sistemu socijalne zaštite, u koji su tada uvršteni po republičkom zakonu, ali da nisu na gradskom budžetu.

"Da bi dete provelo jedan dan u Svratištu to košta oko 500 dinara, znači oko četiri evra. Umesto da nam opredeli sredstva, Grad je odlučio da nam pošalje inspekciju", kaže Dragana Vučković, koordinatorka Svratišta.

Posle više prepiski i apela gradskoj vlasti da pomogne, situacija se usložila porukom gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da će nadležne službe proveriti poslovanje Svratišta.

"Nisu hteli da daju nijedan podatak o tome kako funkcionišu. Što se nas tiče, mi ćemo nastaviti da pružamo tu vrstu pomoći kroz naše institucije”, rekao je između ostalog Šapić na konferenciji za novinare 21. aprila.

Grad otvorio Prihvatilište

Grad je u februaru 2019. otvorio Prihvatilište za decu od sedam do 18 godina koje je u nadležnosti gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Zbrinjava decu uzrasta od sedam do 18 godina, uključujući žrtve nasilja, trgovine ljudima i decu bez roditeljskog staranja. Finansira se iz budžeta i u okviru njega postoji svratište.

Centar za integraciju mladih demantovao je Šapićeve navode i naveo da je poslao traženu dokumentaciju, sem ličnih podataka, imena i matičnih brojeva dece, roditelja ili staratelja.

"Da smo to uradili, prekršili bismo zakon", rekla je Dragana Vučković.

Do otvaranja gradskog Prihvatilišta, Svratište je bila jedina licencirana ustanova u sistemu socijalne zaštite za pomoć deci sa ulice.

"Ukoliko je sada namera Grada da preuzme našu uslugu, o tome apsolutno ne želimo da razgovaramo. Nećemo dozvoliti da se pogaze principi i vrednosti Svratišta", kaže Dragana Vučković, iz Centra za integraciju mladih.

Grad Beograd nije odgovorio na pitanja RSE o tome da li namerava da preuzme rukovođenje Svratištem Centra za integraciju mladih, zbog čega šalje inspekciju, i zašto ne izdvoji sredstva.

Centar za integraciju mladih više puta je tražio da Grad raspiše tender za tu vrstu usluge socijalne zaštite kako bi joj bio omogućen pristup budžetskim sredstvima. To se za sada nije dogodilo.

Reagovao Zaštitnik građana

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je Grad i Centar za integraciju mladih da nađu rešenje koje neće dovesti u pitanje rad Svratišta.

"Administrativna pitanja ne smeju da ugroze prava i interese korisnika", saopštio je Pašalić 23. aprila.

Naveo je da je institucionalni nadzor legitiman ali da "ne sme da postane prepreka za pružanje vitalnih usluga socijalne zaštite, niti sme da unosi nesigurnost i ugrožava poverenje koje deca imaju prema Svratištu".

'Zajedno odrastamo ovde'

Do razrešenja situacije, vrata Svratišta subotom i nedeljom su zatvorena.

"Stalno sam bila i vikendom, najviše zbog drugara. Čudno mi je sada da ne radi, mi bukvalno odrastamo ovde", kaže petnaestogodišnja Jeca koja dolazi od svoje devete godine.

Radnim danima je živo, deca dolaze na doručak i ručak, završavaju školske obaveze i pohađaju umetničke i druge kurseve, na primer vezenje, crtanje i ugostiteljstvo. Tako po navršenoj 16. godini, do kada koriste Svratište, mogu da dobiju zanatsku diplomu i zaposle se.

"Kada prvi put dođu učimo ih kako da koriste toalet, šta je fen za kosu, jer to kod kuće nemaju. Ovde im je sigurno mesto, nauče prva slova, opismene se, i kasnije idu dalje u život. Vidite i koliko građana nam dolazi i pomaže. To su stvari na koje smo najviše ponosni", kaže Vučković.

Svratište Centra za integraciju mladih ima licence za rad do 2030.

Nadležni su ih izdali pre dve godine.