Učesnici Parade ponosa prošetali su 9. septembra centralnim ulicama Beograda uz poruku da "nisu ni blizu" ostvarivanju prava.
Šetnja je protekla bez incidenata, a trasu kojom su prolazili učesnici obezbeđivale su jake policijske snage.
Organizatori su ispred Skupštine Srbije poručili da je ovo "najmasovniji Prajd do sada".
Osim manje grupe ljudi sa crkvenim obeležjima, koju je blokirao kordon policije, nije bilo okupljanja protivnika Parade.
Jedanaesta Parada ponosa u Beogradu
Povorka je šetala od parka "Manjež", gde su se učesnici okupili, do Skupštine Srbije.
Zaustavili su se ispred zgrade Vlade odakle su organizatori poručili da u toj instituciji "pod ključem" stoji Zakon o istopolnim zajednicama. To je jedan od glavnih zahteva LGBTI+ zajednice od 2017. godine.
U šetnji je ispred Vlade Srbije učestvovala ministarka za evrointegracije Tanja Miščević. Za razliku od prethodnih godina, premijerka Srbije Ana Brnabić nije bila na Prajdu.
LGBT+ zajednicu su svojim prisustvom podržali predstavnici dela opozicionih stranaka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, te ambasadori zapadnih zemalja.
'Ni blizu ispunjenju zahteva'
Učesnici i učesnice na čelu povorke, zajedno sa kumom Prajda pevačicom Idom Prester, nosili su veliki transparent sa natpisom "Nismo ni blizu" što je ovogodišnji slogan.
Goran Miletić iz Beograd Prajda poručio je da je ovo jubilarni 15. koji su zakazali. On je podsetio da je pet zabranjeno, jedan 2022. je održan uprkos zabrani, dok je 2001. bio pokušaj Prajda.
"Nismo ni blizu ispunjenju zahteva. Zahtevi su vrlo konkretni, neće nikoga ništa koštati, neće nikome ništa oduzeti, a zajednici mnogo znače", naveo je Miletić.
Ministarka za evrointegracije u Vladi Srbije Tanja Miščević izjavila je da je Vlada Srbije posvećena ostvarivanju prava LGBT zajednice.
"Još puno posla je ispred nas, ali mirno održavanje Prajda pokazuje da smo na dobrom putu", rekla je ona.
Beogradski Prajd podržali su predstavnici dela opozicionih stranaka - Pokreta slobodnih građana, Zeleno-levog fronta, Demokratske stranke i Koalicije Zajedno.
Na Prajdu je bila i Milica Đurić, partnerka premijerke Ane Brnabić.
Paradu ponosa je podržao i ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill).
"Bitno je da smo ovde svi zajedno i da svi imaju prava da šetaju gde god žele", rekao je Hil u parku Manjež.
Dodao je i da je značajno da se napravi progres u ostvarenju prava LGBT+ zajednice.
"Prajd mi je u srcu, probleme zajednice razumem", izjavila je kuma Prajda, pevačica Ida Prester.
Dodala je da se nada da će LGBT osobe moći da budu slobodne 365 dana u godini i da će im ostali građani pružiti podršku.
Prester je zajednici poklonila venčanicu, kao znak borbe za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama.
Među ključnim zahtevima LGBT+ zajednice u Srbiji, koji se nisu promenili od 2017, je usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, koji bi regulisao prava istopolnih partnera.
Takođe, zahteva se i donošenje Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, kao i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe.
Traži se i brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici.
Policija blokirala manju grupu protivnika Prajda
Nekoliko desetina ljudi sa crkvenim obeležjima okupili su se u centru grada kod crkve Svetog Marka, uoči početka Prajda, protiveći se njegovom održavanju.
Kordon policije nije im dozvolio da prođu zaštitne ograde koje su bile postavljene duž trase kretanja povorke Ponosa.
Okupljeni su nosili ikone sa likovima svetaca i obeležja koja su usmerena protiv LGBTI+ zajednice, javila je reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE).
Pevali su molitve i palili tamjan.
Deo opozicije istakao LGBT zastave na institucijama
Oni su tako odgovorili na stav gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića koji je 8. septembra izjavio da neće podržati Paradu ponosa ni na koji način, pa ni isticanjem LGBT zastave na zgradi Skupštine Beograda.
"Trg Nikole Pašića (gde se nalazi Skupština Beograda) će ove godine ipak biti obasjan duginim bojama i pre same Prajd šetnje", saopštili su predstavnici Zeleno-levog fronta.
Predlog Zakona o građanskom partnerstvu u Skupštini
Uoči Prajda, opozicioni Zeleno-levi front je uputio Skupštini Srbije predlog Zakona o građanskom partnerstvu kojim bi bile regulisane istopolne zajednice.
Zeleno-levi front je najavio da će tražiti da se predlog Zakona o građanskom partnerstvu stavi na dnevni red.
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović rekao je da je "odavno prošlo" vreme za donošenje takvog zakona iako je vlast to obećavala godinama.
Nacrt je pripremljen, ali ga Vlada nije stavila u proceduru. Usvajanje je naišlo na otpor desničarskih partija i organizacija i Srpske pravoslavne crkve.
Procedura nalaže da zakon treba da usvoji Skupština Srbije. No, bez potpisa predsednika Srbije ne može da stupi na snagu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u avgustu da neće potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, kao ni zakon kojim će, kako je kazao, postojati "neki treći rod gde niste muškarac ili žena".
Pad poštovanja LGBT prava i sloboda
Prema istraživanjima međunarodnih organizacija, procenat poštovanja LGBT+ prava i sloboda u Srbiji je svega 37 odsto u 2022. godini.
LGBT+ prava i slobode narušena su i delovanjem desničarskih partija i grupa, kao i protivljenjem verskih organizacija.
Organizacija "Da se zna", koja dokumentuje nasilje i diskriminaciju motivisane homofobijom i transfobijom, evidentirala je 89 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ osobama u prošloj godini.
Od tog broja je 29 slučajeva fizičkog nasilja, a samo je trećina prijavljena policiji.
Najviše icidenata bilo je uoči Europrajda, a organizacija "Da se zna" je evidentirala osam fizičkih napada na učesnike te manifestacije.
