Mađarska je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdila da je avion koji je prevozio letelice MiG-29 iz Belorusije, države pod sankcijama Evropske unije (EU) spušten na teritoriju te članice EU iz tehničkih razloga dok je leteo prema Srbiji.
Ministarstvo odbrane Mađarske potvrdilo je da je avion koji je iz Belorusije prevozio avione MiG-29 do Srbije 16. maja sleteo na aerodrom u Budimpešti.
Ovo nije prvi put da se naoružanje namenjeno Srbiji doprema iz zemalja koje su pod sankcijama preko vazdušnog prostora država članica EU.
Avion, koji je u vlasništvu ukrajinske kompanije, je prevozio preostala dva od ukupno četiri lovca MiG-29 koje je Belorusija donirala Srbiji.
“Ukrajinski AN-124 (Antonov) iz Belorusije (prvobitno preko Ukrajine i Rumunije) na putu ka Srbiji je 16. maja 2021. bio prinuđen da prekine put usled tehničkih razloga”, navodi Ministarstvo odbrane Mađarske u pisanom odgovoru dostavljenom mađarskom servisu Radija Slobodna Evropa (RSE).
U odgovoru dodaju da je avion sleteo na aerodrom List Ferenc u Budimpešti, “jer nije mogao da sleti bezbedno na aerodrom koji mu je bio finalna destinacija zbog kratke piste”.
Kako navodi to ministarstvo, avion je napustio Mađarsku u jutarnjim satima narednog dana, 17. maja, uputivši se ka svom konačnom odredištu, odnosno Srbiji, “nakon dodatnog snabdevanja i popravke delova”.
Stano za RSE: Izvoz i tranzit naoružanja diskreciono pravo članica EU
Portparol Evropske unije (EU) Peter Stano u pisanom odgovoru za RSE objasnio je da kontrola izvoza i tranzita naoružanja iz država članica EU podleže nacionalnom zakonodavstvu, Zajedničkom stavu Saveta EU o kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme, kao i Sporazumu o trgovini oružjem.
„Ova pravila su pravno obavezujuća za sve države članice i primenjuju se pod njihovom odgovornošću i pod nadzorom nacionalnih institucija“, navodi Stano.
Zajednički stav EU, prema njegovim rečima, među svojim osnovnim odredbama, postavlja osam kriterijuma za procenu rizika za aplikaciju za izvoz i tranzit oružja, uključujući poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava od strane zemlje krajnjeg odredišta, kao i očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti.
„Odluka da li će se odobriti ili odbiti izvoz ili tranzit ostaje diskreciono pravo država članica. Na nacionalnim institucijama je da primene kontrolu“, pojašnjava Stano za RSE.
On ističe da države članice jednom godišnje izveštavaju o svojim izvoznim dozvolama i stvarnom izvozu konvencionalnog oružja, i da je godišnji izveštaj EU o izvozu oružja dostupan putem baze podataka, ali i da specifični podaci o dozvolama za tranzit nisu uključeni u bazu podataka.
NATO za RSE: To je pitanje za Mađarsku i Srbiju
U NATO-u nisu želeli da komentarišu transport naoružanja i vojne opreme iz Belorusije preko teritorije članice NATO-a. U odgovoru dostavljenom RSE u toj organizaciji uputili su nas na nadležne državne organe Mađarske i Srbije.
Avion sa beloruskim vojnim letelicama, sem Mađarske, gde je sleteo, preleteo je i iznad Rumunije, koja je takođe članica NATO-a.
Kada je reč o nabavkama naoružanja, u NATO-u navode da je to nacionalna odluka.
“NATO i Srbija su partneri i mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom, istovremeno u potpunosti poštujući njenu politiku neutralnosti”, naveo je NATO dodavši da taj savez sa Srbijom ima “veoma dobru saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti”.
Ministarstvo odbrane Srbije bez informacija o događaju
U odgovoru na pitanje RSE šta je razlog zbog kog je avion koji je prevozio beloruske letelice sleteo na aerodrom u Budimpešti pre nego što je stigao do konačnog odredišta u Srbiji, Ministarstvo odbrane Srbije odgovorilo je da ne raspolaže podacima o navedenim događajima.
To ministarstvo nikada nije odgovorilo na upit kolika je vrednost četiri polovna MiG-29 koje je Belorusija donirala Srbiji, a odbilo je da dostavi i ugovor o donaciji vazduhopova na osnovu zahteva RSE za pristup informacijama od javnog značaja.
Zbog toga je još u septembru 2019. RSE pokrenuo postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja. Postupak je još u toku.
Prva dva aviona u okviru donacije iz Belorusije u Srbiju su dopremljena 17. aprila kako je tada za javni medijski servis izjavio ministar odbrane Nebojša Stefanović.
Stefanović se 19. maja u Beogradu sastao sa ambasadorom Belorusije u Srbiji Valerijem Briljovim, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Kako se navodi u saopštenju izdatom nakon sastanka, Stefanović se zahvalio Briljovu na isporuci četiri lovačka aviona MiG-29 i ocenio da će te letelice "značajno unaprediti operativne sposobnosti Vojske Srbije".
Ukrajinska avio kompanija “Antonov” koja je proizvođač i operator teretnog aviona koji je prevozio beloruske MiG-29 u Srbiju, nije odgovorila na pitanja RSE o razlogu zbog kog je avion na putu ka Srbiji 16. maja sleteo na pistu aerodroma u Budimpešti.
Vojinović za RSE: Rutinska procedura u slučaju kvara
To što je avion sleteo u Budimpeštu je rutinska procedura u slučaju kvara, objašnjava za RSE glavni i odgovorni urednik specijalizovanog sajta o vazduhoplovstvu Tango Six, Petar Vojinović. Taj portal je prvi 17. maja objavio informaciju o tome da su MIG-ovi stigli u Srbiju.
“Naša saznanja kao portala potvrđuju da je posredi bio tehnički kvar u kontekstu specifičnog kvara koji je morao da se servisira u Budimpešti a ne na aerodromu u Batajnici”, kaže Vojinović.
On ističe da je vojni aerodrom u Batajnici tehnički opremljen da na njega sleti tip aviona koji je prevozio beloruske MiG-29 kao i da je isti avion na batajnički aerodrom direktno dopremio prethodne dve letelice u aprilu ove godine.
“Batajnički aerodrom ima dovoljno dugačku pistu i opremljen je tehnički i vreme nije bilo toliko loše. Taj avion je već sletao na aerodrom Batajnica mnogo puta i donosio i oklopne transportere i tenkove i više aviona”, dodaje Vojinović.
Kada je reč o ukrajinskoj kompaniji čiji je avion prevozio beloruske migove, Vojinović navodi da je reč o komercijalnoj usluzi transporta.
Putevi naoružanja do Srbije iz država pod sankcijama EU
Ovo nije prvi put da se naoružanje i vojna oprema iz država pod sankcijama EU u Srbiju doprema preko teritorije Mađarske.
RSE je ranije izveštavao o transportu naoružanja i vojne opreme iz Rusije preko vazdušnog prostora država članica EU i NATO.
Vlada Mađarske je u septembru 2019. potvrdila da je ta zemlja, uprkos sankcijama EU, dozvolila transport oklopnih vozila BRDM-2 iz Rusije za Srbiju, zbog toga što je on obavljen civilnim avionom, za šta nije neophodna dozvola.
Reč je o vozilima koje je Rusija donirala Srbiji.
Javnost je i dalje uskraćena za informacije u čijem je vlasništvu bio civilni avion kojim su u Srbiju dopremljena ruska oklopna vozila, niti koliko je koštao transport i ko je snosio troškove njihovog dopremanja u Srbiju.
Ministarstvo odbrane Srbije odbilo je da odgovori na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je RSE uputio u oktobru 2019. o tome.
Rumunija, koja je takođe članica EU i NATO, odbila je iste godine da izda tranzitnu dozvolu za transport deset ruskih oklopnih vozila „BRDM-2“ koje je Rusija donirala Srbiji rečnim putem preko Dunava.
Takvu odluku u odgovoru na upit RSE su obrazložili odlukom Saveta EU iz 2014. o uvođenju sankcija Rusiji zbog aneksije Krima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da su vozila ipak dopremljena, i to vazdušnim putem „uprkos protivljenju nekih“, ne dajući više detalja o tome na koji način je realizovan transport.
Početkom marta 2020. četvrtom isporukom delova ruskog protivvazdušnog (PVO) sistema "Pancir" kompletiran je raketni sistem koji je Srbija kupila od Rusije.
Prema podacima specijalizovanog sajta flightradar24.com ruski avion Antonov 24 "Ruslan" je 3. marta sa delovima PVO sistema sleteo na vojni aerodrom u Batajnici. Iz Rusije je do Srbije, između ostalog došao i preko vazdušnog prostora Bugarske.
Na pitanje zbog čega je Bugarska kao članica EU i NATO-a donela odluku da dozvoli transport ruskog naoružanja i vojne opreme preko njene teritorije, Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske tada je u odgovoru na upit RSE navelo da nije bilo osnova da ne izda takvu dozvolu kao i da je ta odluka u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Belorusija pod sankcijama EU
Belorusija je pod sankcijama EU od 2011. Tada je EU ojačala postojeće sankcije rukovodstvu Belorusije uvođenjem embarga na oružje, kao odgovor na pogoršanje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava u toj zemlji.
Embargo podrazumeva zabranu svakog učešća u isporuci naoružanja i vojne opreme Belorusiji, kao i opreme koja bi se mogla koristiti za unutrašnju represiju.
Sankcije se takođe odnose na izvoz oružja iz Belorusije. Njima se zabranjuje subjektima sa sedištem u EU da učestvuju ili stavljaju na raspolaganje sredstva ili finansijske resurse kompaniji Beltechexport, najvećoj beloruskoj eksport-import kompaniji vojnih proizvoda.
Ta kompanija isporučuje, između ostalog, vazduhoplove MiG-29, Su-24MK, Su-25, Su-27 sa svom pratećom podrškom.
Od 2011. sankcije Belorusiji su više puta produžavane, a poslednje izrečene su na snazi do 28. februara 2022.
Ministarstvo odbrane Mađarske nije odgovorilo na pitanja RSE zbog čega je Mađarska kao članica Evropske unije (EU) i NATO saveza dala dozvolu za prelet i tranzit vojnom avionu iz Belorusije, koja se trenutno nalazi pod sankcijama EU.
Facebook Forum