U beogradskom Domu omladine otvorena je dokumentarna izložba „Sonja Savić: Samo svoja“, posvećena životu i radu ikone jugoslovenske glumačke scene. Uz svakodnevne projekcije filma “Sonja” Dragane Kanjevac, postavku čine za tu priliku odabrani njeni lični predmeti, fotografije, autorski video radovi, kao i multimedijalna instalacija.
„Sonja Savić: Samo svoja“ – naziv je izložbe koji možda najbolje opisuje ovu urbanu ikonu, a kroz koju Beograđani imaju još jednu priliku da upoznaju svu slojevitost njenog života i rada. U danima postavke, u beogradskom Domu omladine uvek ima ljudi, okruženih njenim slikama, ličnim predmetima, zapisima...
„Sonja Savić predstavlja jedan urbani duh Beograda“.
„Bila je originalna, imala je tu neku energiju..“
Ja je vezujem za vreme i vrednosti koje više ne postoje ovde, ona je znala koliko je to važno“.
Uz video zapise njenih projekata, posetioci po prvi put mogu da vide Sonjinu violinu na kojoj je započela muzičko obrazovanje, njenu omiljenu odeću - jaknu, pantalone, ranac i šešir, nagrade koje je primala, jednu od prvih verzija scenarija za Supernaut, ali i deo dečjeg dnevnika iz 1971. godine.
“Eto, to je možda još jedan novi ugao jer, znamo je i kao sjajnu glumicu i kao urbanu ikonu i pobunjenika, ali eto, da vidimo i delove iz njenog života gde možemo da je upoznamo i kao jedno dobro i vredno dete”, kaže za RSE rediteljka Dragane Kanjevac, koja je radila na pripremi postavke.
Život i rad Sonje Savić istraživala je radeći na svom dokumentarcu “Sonja” koji je prikazan širom regiona, a beogradska izložba otvara prostor da se odgovori na pitanje – ko je bila Sonja Savić.
“Listajući neke Sonjine fascikle sa skicama i rukopisima, našli smo pripreme za njen autorski video rad Supernaut, koji ima čudnovatu estetiku i deluje kao jedan potpuno spontan rad. I onda kada vidite precizne knjige snimanja, položaje kamere, geometrijske šeme… ja znam da je ona bila veliki radnik i da je bila vredna i posvećena, ali čini mi se da možda za širu publiku to nije dovoljno poznato”, navodi Dragana Kanjevac.
(VIDEO: Trejler za film "Sonja")
Simbol generacije
Rodom iz Čačka, Sonja Savić je već kao tinejdžerka debitovala na velikom platnu. Nagradu festivala u Veneciji dobila je za sporednu ulogu kafanske pevačice u filmu Bore Draškovića „Život je lep“ iz 1985. godine. „Šećerna vodica“, „Balkanski špijun“, „Davitelj protiv davitelja“, sve su to naslovi u kojima je ostavila lični pečat, baš kao i "Una", "Čavka" i "Uvod u drugi život" reditelja Miše Radivojevića.
„Najveća osobina tih nekoliko filmova u kojima je Sonja igrala kod mene je njeno prisustvo. Njen ulog u tim filmovima je najveći. Uvek se davala do kraja, nije radila ni za novac, ni za slavu. Ona je radila jer je prosto bila privržena idejama koje voli, ljudima, vremenu...“, kaže Radivojević.
Sonja Savić nije bila samo filmska ikona, već i simbol jedne generacije koja odrastala u osamdesetim, oživljavajući i gradeći alternativnu umetničku scenu, a njen život trajno je obeležen devedesetim godinama i krvavim raspadom zemlje. Bila je borac za pravdu i buntovnik i, kao takva, neshvaćena.
“Ako u tom užasnom zlu ima nešto što možemo da naučimo kao narod i kao kultura, jeste da takve izuzetne, gotovo genijalne osobe ne mogu u sredini u kojoj žive da završe svoj život regularno. Postojalo je mnogo njih koji Sonju nisu voleli zbog te njene otvorenosti, zbog odsustva licemerja i konačno zbog jednog stila glume, mišljenja i kreativnosti na koji nisu navikli. I to je neverovatno, gotovo stalno takvi ljudi bivaju odbačeni od ovog vremena, a mi smo tvorci tog vremena. Mi smo jedna smrtonosna sredina za takve ljude. Iz Sonjinog primera moramo da naučnimo da ih tertiramo drugačije”, ukazuje reditelj Miša Radivojević.
Najtalentovanija umetnica svoje generacije preminula je u septembru 2008. godine u Beogradu.
„Sonja Savić: Samo svoja“ – naziv je izložbe koji možda najbolje opisuje ovu urbanu ikonu, a kroz koju Beograđani imaju još jednu priliku da upoznaju svu slojevitost njenog života i rada. U danima postavke, u beogradskom Domu omladine uvek ima ljudi, okruženih njenim slikama, ličnim predmetima, zapisima...
„Sonja Savić predstavlja jedan urbani duh Beograda“.
„Bila je originalna, imala je tu neku energiju..“
Ja je vezujem za vreme i vrednosti koje više ne postoje ovde, ona je znala koliko je to važno“.
Uz video zapise njenih projekata, posetioci po prvi put mogu da vide Sonjinu violinu na kojoj je započela muzičko obrazovanje, njenu omiljenu odeću - jaknu, pantalone, ranac i šešir, nagrade koje je primala, jednu od prvih verzija scenarija za Supernaut, ali i deo dečjeg dnevnika iz 1971. godine.
“Eto, to je možda još jedan novi ugao jer, znamo je i kao sjajnu glumicu i kao urbanu ikonu i pobunjenika, ali eto, da vidimo i delove iz njenog života gde možemo da je upoznamo i kao jedno dobro i vredno dete”, kaže za RSE rediteljka Dragane Kanjevac, koja je radila na pripremi postavke.
Život i rad Sonje Savić istraživala je radeći na svom dokumentarcu “Sonja” koji je prikazan širom regiona, a beogradska izložba otvara prostor da se odgovori na pitanje – ko je bila Sonja Savić.
“Listajući neke Sonjine fascikle sa skicama i rukopisima, našli smo pripreme za njen autorski video rad Supernaut, koji ima čudnovatu estetiku i deluje kao jedan potpuno spontan rad. I onda kada vidite precizne knjige snimanja, položaje kamere, geometrijske šeme… ja znam da je ona bila veliki radnik i da je bila vredna i posvećena, ali čini mi se da možda za širu publiku to nije dovoljno poznato”, navodi Dragana Kanjevac.
(VIDEO: Trejler za film "Sonja")
Simbol generacije
Rodom iz Čačka, Sonja Savić je već kao tinejdžerka debitovala na velikom platnu. Nagradu festivala u Veneciji dobila je za sporednu ulogu kafanske pevačice u filmu Bore Draškovića „Život je lep“ iz 1985. godine. „Šećerna vodica“, „Balkanski špijun“, „Davitelj protiv davitelja“, sve su to naslovi u kojima je ostavila lični pečat, baš kao i "Una", "Čavka" i "Uvod u drugi život" reditelja Miše Radivojevića.
„Najveća osobina tih nekoliko filmova u kojima je Sonja igrala kod mene je njeno prisustvo. Njen ulog u tim filmovima je najveći. Uvek se davala do kraja, nije radila ni za novac, ni za slavu. Ona je radila jer je prosto bila privržena idejama koje voli, ljudima, vremenu...“, kaže Radivojević.
Sonja Savić nije bila samo filmska ikona, već i simbol jedne generacije koja odrastala u osamdesetim, oživljavajući i gradeći alternativnu umetničku scenu, a njen život trajno je obeležen devedesetim godinama i krvavim raspadom zemlje. Bila je borac za pravdu i buntovnik i, kao takva, neshvaćena.
“Ako u tom užasnom zlu ima nešto što možemo da naučimo kao narod i kao kultura, jeste da takve izuzetne, gotovo genijalne osobe ne mogu u sredini u kojoj žive da završe svoj život regularno. Postojalo je mnogo njih koji Sonju nisu voleli zbog te njene otvorenosti, zbog odsustva licemerja i konačno zbog jednog stila glume, mišljenja i kreativnosti na koji nisu navikli. I to je neverovatno, gotovo stalno takvi ljudi bivaju odbačeni od ovog vremena, a mi smo tvorci tog vremena. Mi smo jedna smrtonosna sredina za takve ljude. Iz Sonjinog primera moramo da naučnimo da ih tertiramo drugačije”, ukazuje reditelj Miša Radivojević.
Najtalentovanija umetnica svoje generacije preminula je u septembru 2008. godine u Beogradu.
