Velika solarna oluja počela je u petak da pogađa Zemlju, donoseći moguće poremećaje u radu satelita i elektroenergetskih mreža, ali i zapanjujuće aurore, kako se pojačava.
Prve posledice od nekoliko koronalnih ekspolzija (CME) – izbacivanja plazme i magnetnih polja sa Sunca – stigle su u ranim popodnevnim satima po istočnom američkom vremenu, saopštila je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).
Očekuje se da će snažnije geomagnetne oluje potrajati tokom vikenda. One su usledile kako se Sunce približi vrhuncu 11-godišnjeg ciklusa koji donosi povećanu aktivnost.
"Obavestili smo sve naše infrastrukturne operatere sa kojima koordiniramo, kao što su satelitski operateri, ljudi za komunikaciju... i naravno, električna mreža ovde u Severnoj Americi", rekao je novinarima prognostičar svemirskog vremena Šon Dal (Shawn Dahl).
Američka federalna administracija za avijaciju je, međutim, u petak u objavi na društvenim medijima navela da ne očekuje "nikakve značajne uticaje na nacionalni sistem vazdušnog prostora zbog potencijalne geomagnetne oluje".
Za razliku od solarnih baklji, koje putuju brzinom svetlosti i stignu do Zemlje za oko osam minuta, CME sporije putuju, a zvaničnici navode da je trenutni prosek 800 kilometara u sekundi.
U jednom trenutku je bilo do sedam CME-a u tranzitu, koji su proizašli iz klastera sunčevih pega koji je 16 puta šire od naše planete, ali nije jasno kako su se spojili na putu.
Metju Ovens (Mathew Owens), profesor svemirske fizike na Univerzitetu u Redingu, rekao je za AFP da će se efekti uglavnom osetiti na severnim i južnim geografskim širinama. Koliko će se oni proširiti zavisiće od konačne snage oluje.
"Severna Kanada, Škotska, takva mesta će imati neke dobre aurore – mislim da to možemo sa sigurnošću da kažemo", rekao je on, dodajući da se slična situacija očekuje na južnoj hemisferi.
"Izađite večeras napolje i pogledajte, to bi bio moj savet, jer ako vidite auroru, to je prilično spektakularna stvar", dodao je on.
Fluktuirajuća magnetna polja povezana sa geomagnetnim olujama indukuju struje u dugim žicama, uključujući dalekovode, što potencijalno može dovesti do nestanka struje. Dugi dalekovodi takođe mogu postati elektrifikovani, što dovodi do inženjerskih problema.
Svemirske letelice su takođe izložene riziku od visokih doza radijacije, iako atmosfera sprečava da to stigne do Zemlje.
U oktobru 2003. geomagnetne oluje ocenjene kao "ekstremne" dovele su do nestanka struje u Švedskoj i oštetile energetske transformatore u Južnoj Africi. Mogući su i uticaji na visokofrekventnu radio komunikaciju, GPS i satelite.
Zvaničnici su rekli da bi ljudi trebalo da imaju normalne rezervne planove za nestanke struje, kao što su baterijske lampe, baterije i radio pri ruci.
Najmoćnija geomagnetna oluja u zabeleženoj istoriji, poznata kao Karingtonov događaj, dogodila se u septembru 1859. godine, nazvana po britanskom astronomu Ričardu Karingtonu.
Prekomerne struje na telegrafskim linijama u to vreme izazvale su strujne udare tehničara i čak zapalile neke telegrafske opreme.
