Slučaj "Politika": Promena kontrolora ili razvlašćivanje stranaka u medijima

Nakon što je nova vlast najavljivala da će razotkriti ko su stvarni vlasnici medija u Srbiji, potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je izašao u javnost i saopštio nešto što se manje više znalo, a to je da je udeo vlasništva u medijskoj kući Politika i u još nekim novinama šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma.

Ono što je novo je Vučićeva tvrdnja da je ovaj biznismen, koji se smatra bliskim Demokratskoj stranci, izjavio da je bio prinuđen da kupi VAC-ov udeo. To je Vučić nazvao političkim kriminalom i ekonomskim zloupotrebama.

Reakcije nakon 10-ominutnog gostovanja Vučića u centralnom Dnevniku RTS-a su različita. Od toga da nije saopštio ništa novo, do toga da je najzad pokrenuta linija odgovornosti koja vodi i do bivšeg premijera.

Zašto je država odustala od prava preče kupovine i tako omogućila da jedan biznismen koji nema veze sa medijima, koji je poznat pre svega po mlečnim i drugim sličnim proizvodima, postane vlasnik 50 odsto imovine medijske kuće Politika i deo imovine Večernjih novosti i novosadskog Dnevnika? I to uz pomoć Agrobanke koja je već pod lupom zbog kredita davanih po političkim preporukama. Zašto, ako je već država odustala, prodaja nije obavljena javno? To su pitanja koja su postavljena u javnosti.

Dan po gostovanju u Dnevniku RTS-a, Vučić je rekao zainteresovanim novinarima:

“Ne očekujemo ni od koga da kaže - 'da, ja sam počinio nešto loše', ali bih voleo da neko iznese neki drugačiji podatak. Mi ćemo se postarati da državna imovina i prava države budu zaštićena i to ljudi u Srbiji treba da budu sigurni“.

Na pitanje ko je Bogićevića prinudio da kupi deo Politike, Vučić je odgovorio: „To pitajte njega.“

Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke je za B92 odbacio sve optužbe koje je izneo Aleksandar Vučić.

„Mogu da tvrdim da ni na jednom organu DS nikada nije pomenuto pitanje kupovine nekih novina“, naglasio je Mićunović.

Glavni urednik Politike Dragan Bujošević tvrdi da DS nije imala upliva u uređivačku politiku ove medijske kuće i da je prošlo vreme „one Politike“, mislivši na Miloševićevo vreme kada je ova kuća bila partijski bilten.

Pokušali smo da doznamo kako je tekla kupovina i kako je reagovala država koja je imala pravo preče kupovine. Pitali smo Jovana Simića, predsednika Nadzornog odbora Politike i predstavnika državnog kapitala zašto Vlada nije preuzela VAC-ov udeo u ovoj uticajnoj medijskoj kući. On je objasnio da je Vlada obaveštena da AD Politika nema novca da otkupi VAC-ov udeo, ali nije reagovala, rekao je Simić.

„Da li je Vlada odlučila da ne kupi ili je jednostavno zaboravila, ja to ne znam. Oni se jednostavno nisu oglasili“, kaže Simić.

Na pitanje zar to nije čudno, Simić je odgovorio: “Ja u to ne ulazim.“

Na našu opasku da je on predstavnik državnog kapitala u Politici i da bi to trebalo da ga se tiče, on je rekao:

“Mene ako pitate, ja bih iskoristio pravo preče kupovine. Zašto Vlada to nije uradila, ne znam. Da li je bila gužva, da li nisu prepoznali, da li im je dovoljno ovih 50 posto, ne znam...“

Partijski i tajkunski interesni zabran

U vreme kada je prodavan udeo VAC-a, na mestu predsednice Upravnog odbora bila je Sonja Liht, rekao nam je Simić. Sonju Liht je predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović javno prozvala kao odgovornu ličnost za netransparentnu prodaju dela vlasništva te medijske kuće. Sonja Liht objašnjava zašto Vlada nije otkupila VAC-ov deo:

„Da je to Vlada i uradila, ja sam sigurna da bi se gospođa Ljiljana Smajlović pobunila vrlo glasno protiv toga. Zato što bi značilo da država ponovo ulazi u puno vlasništvo nad Politikom. A to je upravo suprotno onome za šta se i g-đa Smajlović i sva novinarska udruženja opredelili kada je u pitanju medijska strategija.“

Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije replicirala je Sonji Liht, rekavši za RSE da medijska strategija u to vreme još nije bila usvojena.

„Država i poliitčka vlast DS omogućavala je svojim tajkunima da krišom, noću, iza leđa javnosti kupuju medije. Zašto gospođa Liht nije rekla javnosti ako neko hoće da kupi Politiku, neka izvoli ko hoće, država Srbija ne može? Gospođa Liht i bivši premijer Mirko Cvetković su se pretvarali da ne znaju da ističe rok, javnost o tome nisu obavestili, a u međuvremenu su organizovali da njihov tajkun kupi Politiku“, kazala je Smajlović.

Međutim, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović naziva celu ovu priču, u najmanju ruku, neozbiljnom.

„Jedino novo što je izneo gospodin Vučić to je da je Bogićević, odnosno Farmakom nateran na kupovinu Politike. Meni to zvuči dosta neozbiljno“, kaže Obradović.

Nemanju Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija pitali smo vidi li elemente „političkog kriminala i ekonomske zloupotrebe“ u kupovini dela vlasništva Politike.

„Na osnovu ovoga što je do sada saopšteno, veoma teško bi se moglo govoriti o kriminalu, krivičnom delu“, kaže Nenadić dodajući da treba sačekati i videti šta će slediti.

Otvaranje pitanja netransparentnosti vlasništva u medijima vodi u partijski, tajkunski i drugi interesni zabran, zapravo u razvlašćivanje onih koji danas imaju kontrolu nad većinom medija u Srbiji. Zato Nenadić kaže da je glavno usvojiti zakon koji bi garantovao transparentnost vlasništva u medijima. Čitaoci, otvarajući novine ili TV stanicu, nagađaju ko stoji iza plasiranih informacija i komentara: pišu Đilasove novine, odgovaraju Tadićevi, Beko plasira, Mišković negira, Vučić najavljuje...

Čaršijske priče se prepliću sa poluinformacijama, ponekad je teško razlučiti šta je spinovanje, dirigovano iz raznih centara moći, a šta istinita informacija. Baš zbog toga, javnost brižljivo prati da li je namera nove vlasti zaista oslobađanje medijskog prostora od kontrole, ili je u pitanju međupartijski obračun koji će rezultirati samo promenom kontrolora. Prenos vlasti, po republičkom političkom obrascu i u medijima.