Koliko su političari bezbedni, kakvu zaštitu mogu da im pruže telohranitelji i šta država treba da uradi u borbi protiv nasilnika su pitanja koja se u Srbiji ponavljaju nakon napada na Čedomira Jovanovića. Lidera LDP-a u Mađarskoj su napali fudbalski huligani i teško povredili muškarca koji je sa njim bio u društvu.
Čedomira Jovanovića, njegovog prijatelja, suprugu i njenu prijateljicu u jednom restoranu u Segedinu napali su huligani iz navijačke grupe Crvene zvezde “Delije” uoči vaterpolo utakmice tog kluba sa mađarskim Segedom. Jovanović kaže da za sukob nije bilo povoda, da se tamo obreo bez obezbeđenja, i da je tom prilikom muškarac koji je bio u njegovom društvu zadobio teške povrede:
“Polomili su mu nos, vilicu i lobanju… Zato što su mislili da se tako u Segedinu brani Kosovo. To nisu Zvezdini navijači, jer pravi Zvezdini navijači su nas razdvojili i sprečili dalji sukob. Kada deset muškaraca bije jednu ženu onda za njih ne možete reći da su delije i muškarci. To su mutanti, to je ljudsko dno i talog koji nas je preplavio i koji će nas udaviti ako se pred njim povučemo", kaže Jovanović.
On je od MUP-a Srbije zatražio da uhapsi i procesuira vinovnike tuče i rekao da su ti nasilnici poznati policiji. Prema proceni nadležnih organa, narodni poslanik Čedomir Jovanović jedan je od bezbednosno najugroženijih poltičara zbog čega već godinama ima policijsko obezbeđenje.
Marko Milošević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je za RSE da ljudi koji štite javne ličnosti nisu puna garancija bezbednosti, tako da je ključ za izbegavanje sličnih incidenata reakcija države prema nasilnim grupama i pojedincima.
„Niko u Srbiji nije bezbedan od navijača jer se tim problemom niko ne bavi. Njih država tetoši kao neko nužno zlo, ili zaslužne učesnike petooktobarskih promena, a njihov huliganizam nas uvek mnogo košta. Kvalitet obezbeđenja političara i ličnosti na važnim funkcijama je vrlo upitan. Oni se u ovakvim situacijama ustručavaju da upotrebe oružje jer bi tako sve moglo da se pretvori u još veći incident. U ovom slučaju, kada nekoliko desetina huligana napadne jednog čoveka, maksimalno što bi mogli da urade je da se suprotstave napadačima tako da štićenoj ličnosti omoguće beg sa lica mesta", naveo je Milošević.
Političke partije Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine oštro su osudile napad na Čedomira Jovanovića i zatražile od države da hitno kazni počinioce.
Konstantin Samofalov, član skupštinskog Odbora za bezbednost, smatra da je najvažnija nulta tolerancija prema nasilnicima, iako dodaje da ima poverenje u bezbednosne organe koji bi trebalo da pruže sigurnost političarima.
„Mislim da smo ipak izašli iz atmosfere vremena devedesetih kada su političari, posebno opozicioni, bili veoma ugroženi zbog svojih stavova. Ali nije dovoljno da samo policija radi svoj posao. Često smo imali slučajeve da ona dobro uradi svoj posao a da smo u pravosudju imali probleme. To je posao i za policiju i pravosudje i tu bi restriktivnom politikom mogle da se spreče ovakve stvari", ocenuje Samofalov.
Njima je mesto u zatvoru
U zemlji u kojoj nasilje često prolazi nekažnjeno, pogotovu kada su navijačke i ekstremno desničarske grupe u pitanju, političari su često ugroženi a motivi se uglavnom vezuju za njihov javni angažman.
Marko Milošević veruje da su huligani baš u tome našli navodni razlog da nasrnu na Čedomira Jovanovića.
„Njegovi stavovi nisu omiljeni kod navijača. Oni jednostavno vode tu takozvanu srpsku agendu, a on je percipiran kao neko ko se zalaže za nezavisnost Kosova. I na žalost, navijačima malo fali da nađu neki razlog ili njima podesno opravdanje da bi tukli nekoga", kaže Milošević.
Čedomir Jovanović kaže da su uz bujicu uvreda pre napada brutalni nasilnici pomenuli dve stvari.
„Isključivo su govorili o Kosovu i po malo o paradi ponosa. Inače, tukli su se kao babe, debeli i nesposobni... To su kriminalci sa policijskim dosijeima, osuđivani za iznude, trgovinu narkoticima, za pokušaje ubistava i nanošenje teških telesnih povreda. Ono što me brine je njihov pogled, jer je jasno da bi bili u stanju da napadnu, prebiju ili ugroze bilo koga pa i našu decu. I zato nema kompromisa. Njima je mesto u zatvoru", naglašava Jovanović.
U svakodnevici u kojoj su prilično nezaštićeni, pojedini političari, kao i sam Čedomir Jovanović, povremeno angažuju i privatno obezbeđenje.
Marko Milošević kaže da za iznajmljivanje telohranitelja ne postoje posebni propisi i da je teško reći u kojoj meri oni mogu da pomognu u kriznim situacijama.
„Tu niko zapravo ne zna šta time kupuje, da li je neko sposoban da vas zaštiti ili ne, jednostavno kao mačka u džaku. Oni čak nisu ni pravna lica da bi mogli da pruže tu vrstu zaštite već se sve svodi na princip „ja tebi, ti meni“ i najčešće su to neki ljudi sa dozvolama za nošenje oružja i od poverenja osobe koja ih angažuje. Tržište je ono koje odredjuje uslove, koja je tarifa za plaćaje, kakve licence i obuke se od telohranitelja traže... Jednostavno, pravila tu ne postoje. Dešava se da ta zaštita funkcioniše dok ne naidje prvi ozbiljniji test. Ako ih neko ugrozi i napadne a telohranitelj poklekne i ne odreaguje kako treba tu pada bilo kakva zaštita. To je kao mehur od sapunice", navodi Milošević.
Političar Konstantin Samofalov zaključuje da će svaki pojedinac moći da se oseća bezbednije samo onda kada celo društvo preduzme mere na duge staze.
„Sve to mora da počne od škole i od porodice. Mladi ljudi moraju da se vaspitavaju i obrazuju tako da pre svega razumeju toleranciju kao jednu vrhunsku vrednost.“
Čedomira Jovanovića, njegovog prijatelja, suprugu i njenu prijateljicu u jednom restoranu u Segedinu napali su huligani iz navijačke grupe Crvene zvezde “Delije” uoči vaterpolo utakmice tog kluba sa mađarskim Segedom. Jovanović kaže da za sukob nije bilo povoda, da se tamo obreo bez obezbeđenja, i da je tom prilikom muškarac koji je bio u njegovom društvu zadobio teške povrede:
“Polomili su mu nos, vilicu i lobanju… Zato što su mislili da se tako u Segedinu brani Kosovo. To nisu Zvezdini navijači, jer pravi Zvezdini navijači su nas razdvojili i sprečili dalji sukob. Kada deset muškaraca bije jednu ženu onda za njih ne možete reći da su delije i muškarci. To su mutanti, to je ljudsko dno i talog koji nas je preplavio i koji će nas udaviti ako se pred njim povučemo", kaže Jovanović.
On je od MUP-a Srbije zatražio da uhapsi i procesuira vinovnike tuče i rekao da su ti nasilnici poznati policiji. Prema proceni nadležnih organa, narodni poslanik Čedomir Jovanović jedan je od bezbednosno najugroženijih poltičara zbog čega već godinama ima policijsko obezbeđenje.
Marko Milošević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je za RSE da ljudi koji štite javne ličnosti nisu puna garancija bezbednosti, tako da je ključ za izbegavanje sličnih incidenata reakcija države prema nasilnim grupama i pojedincima.
„Niko u Srbiji nije bezbedan od navijača jer se tim problemom niko ne bavi. Njih država tetoši kao neko nužno zlo, ili zaslužne učesnike petooktobarskih promena, a njihov huliganizam nas uvek mnogo košta. Kvalitet obezbeđenja političara i ličnosti na važnim funkcijama je vrlo upitan. Oni se u ovakvim situacijama ustručavaju da upotrebe oružje jer bi tako sve moglo da se pretvori u još veći incident. U ovom slučaju, kada nekoliko desetina huligana napadne jednog čoveka, maksimalno što bi mogli da urade je da se suprotstave napadačima tako da štićenoj ličnosti omoguće beg sa lica mesta", naveo je Milošević.
Političke partije Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine oštro su osudile napad na Čedomira Jovanovića i zatražile od države da hitno kazni počinioce.
Konstantin Samofalov, član skupštinskog Odbora za bezbednost, smatra da je najvažnija nulta tolerancija prema nasilnicima, iako dodaje da ima poverenje u bezbednosne organe koji bi trebalo da pruže sigurnost političarima.
„Mislim da smo ipak izašli iz atmosfere vremena devedesetih kada su političari, posebno opozicioni, bili veoma ugroženi zbog svojih stavova. Ali nije dovoljno da samo policija radi svoj posao. Često smo imali slučajeve da ona dobro uradi svoj posao a da smo u pravosudju imali probleme. To je posao i za policiju i pravosudje i tu bi restriktivnom politikom mogle da se spreče ovakve stvari", ocenuje Samofalov.
Njima je mesto u zatvoru
U zemlji u kojoj nasilje često prolazi nekažnjeno, pogotovu kada su navijačke i ekstremno desničarske grupe u pitanju, političari su često ugroženi a motivi se uglavnom vezuju za njihov javni angažman.
Marko Milošević veruje da su huligani baš u tome našli navodni razlog da nasrnu na Čedomira Jovanovića.
„Njegovi stavovi nisu omiljeni kod navijača. Oni jednostavno vode tu takozvanu srpsku agendu, a on je percipiran kao neko ko se zalaže za nezavisnost Kosova. I na žalost, navijačima malo fali da nađu neki razlog ili njima podesno opravdanje da bi tukli nekoga", kaže Milošević.
Čedomir Jovanović kaže da su uz bujicu uvreda pre napada brutalni nasilnici pomenuli dve stvari.
„Isključivo su govorili o Kosovu i po malo o paradi ponosa. Inače, tukli su se kao babe, debeli i nesposobni... To su kriminalci sa policijskim dosijeima, osuđivani za iznude, trgovinu narkoticima, za pokušaje ubistava i nanošenje teških telesnih povreda. Ono što me brine je njihov pogled, jer je jasno da bi bili u stanju da napadnu, prebiju ili ugroze bilo koga pa i našu decu. I zato nema kompromisa. Njima je mesto u zatvoru", naglašava Jovanović.
U svakodnevici u kojoj su prilično nezaštićeni, pojedini političari, kao i sam Čedomir Jovanović, povremeno angažuju i privatno obezbeđenje.
Marko Milošević kaže da za iznajmljivanje telohranitelja ne postoje posebni propisi i da je teško reći u kojoj meri oni mogu da pomognu u kriznim situacijama.
„Tu niko zapravo ne zna šta time kupuje, da li je neko sposoban da vas zaštiti ili ne, jednostavno kao mačka u džaku. Oni čak nisu ni pravna lica da bi mogli da pruže tu vrstu zaštite već se sve svodi na princip „ja tebi, ti meni“ i najčešće su to neki ljudi sa dozvolama za nošenje oružja i od poverenja osobe koja ih angažuje. Tržište je ono koje odredjuje uslove, koja je tarifa za plaćaje, kakve licence i obuke se od telohranitelja traže... Jednostavno, pravila tu ne postoje. Dešava se da ta zaštita funkcioniše dok ne naidje prvi ozbiljniji test. Ako ih neko ugrozi i napadne a telohranitelj poklekne i ne odreaguje kako treba tu pada bilo kakva zaštita. To je kao mehur od sapunice", navodi Milošević.
Političar Konstantin Samofalov zaključuje da će svaki pojedinac moći da se oseća bezbednije samo onda kada celo društvo preduzme mere na duge staze.
„Sve to mora da počne od škole i od porodice. Mladi ljudi moraju da se vaspitavaju i obrazuju tako da pre svega razumeju toleranciju kao jednu vrhunsku vrednost.“
