Član 2. glavnog sporazuma Evropske unije proklamuje da je EU "zasnovana na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine zakona i poštovanja ljudskih prava".
"Te vrednosti su zajedničke državama članicama", navodi se u dokumentu.
Međutim, ranije ovog meseca, Norveška – koja nije članica EU, ali u svom ustavu garantuje ljudska prava – odobrila je privremeni politički azil poljskom aktivisti za ljudska prava Rafalu Gavelu (Gawel), njegovoj supruzi i njihovoj maloj ćerki. Oslo se saglasio s njegovom tvrdnjom da je poljska populistička vlada značajno podrila nezavisnost pravosuđa u toj zemlji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Jednostavno sam pokazao da su u ovom trenutku u Poljskoj većinu sudova preuzele politički povlašćene osobe", rekao je Gavel za RSE u telefonskom intervjuu iz Osla. "Stoga ne možemo reći da u Poljskoj postoji nezavisno sudstvo, nezavisno od izvršne vlasti i uticaja vlade."
Gavel (47) je osnivač i šef Centra za praćenje rasističkog i ksenofobnog ponašanja u gradu Bjalistoku na istoku Poljske. U januaru 2019. osuđen je na dve godine zatvora pošto je proglašen krivim za prevaru, falsifikovanje potpisa i lažiranje finansijskih dokumenata. On negira optužbe i kaže da je ta presuda politički progon zbog aktivnosti njegovog centra na razotkrivanju ekstremizma krajnje desnice.
On je u zahtevu za azil naveo pretnje koje je dobio od krajnje desnih grupa za koje kaže da su povezane s vladajućom strankom Pravo i pravda (PiS). Gavel je prvi Poljak koji je dobio politički azil na Zapadu otkad je Poljska ušla u EU 2004, štaviše od kraja komunističke vladavine i okončanja Hladnog rata 15 godina ranije.
Nacionalističko-populistička stranka PiS posle dolaska na vlast 2015. godine optužena je za demontiranje demokratskih institucija i promociju desničarskog ekstremizma.
"Polako, polako, Poljska se kreće ka fundamentalističkoj, katoličkoj zemlji", rekao je Gavel. "Najgore je što su poljski populisti… primetili da je ogromno preimućstvo uplašiti ljude i konsolidovati svoje glasače oko straha… Svakih nekoliko godina PiS malo promeni narativ i navodi svoje pristalice da se plaše homoseksualaca ili izbeglica ili muslimana".
Zvona za uzbunu zbog PiS-ovih reformi pravosuđa zvone makar od 2015. godine. Prema prošlomesečnom izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Uniji, reforme su "povećale uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na pravosudni sistem i time oslabile nezavisnost sudstva".
"Fundamentalno devijantno tumačenje"
Slične zabrinutosti godinama se iskazuju za Mađarsku pod premijerom Viktorom Orbanom i njegovom nacionalističkom strankom Fides. Mađarskoj je snižen status na "delimično slobodnu" u indeksu Slobode u svetu (Freedom In The World) nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House). Ta organizacija sa sedištem u SAD optužuje Fidesovu vladu da je uspostavila "mere koja ometaju delovanje opozicionih grupa, novinara, univerziteta i nevladinih organizacija… na čije stavove ne gleda blagonaklono".
Ugledni Centralnoevropski univerzitet, koji delimično finansira milijarder rođen u Mađarskoj Džordž Soros (George Soros), 2019. povukao je većinu svojih aktivnosti iz Mađarske posle dvogodišnje kampanje koju je protiv njega vodila vlada Fidesa. EU, vlada SAD i akademske institucije širom sveta kritikovale su postupke Budimpešte kao napad na akademske slobode.
Roland Frojdenštajn (Freudenstein), direktor za politiku Centra Martens sa sedištem u Briselu koji je povezan s Evropskom narodnom partijom desnog centra, rekao je da Poljska i Mađarska predstavljaju jedinstveni problem unutar Evropske unije jer podržavaju "fundamentalno devijantno tumačenje" sporazuma o EU.
"U (te) dve zemlje sada imamo fundamentalno devijantno tumačenje sporazuma", rekao je on za RSE. "I izuzetno je teško to popraviti i vratiti se unificiranom tumačenju sporazuma, s političkim strankama koje su na vlasti u te dve zemlje."
Poljska i Mađarska, rekao je Frojdenštajn, "tvrde da se vladavina zakona zasniva na nacionalnim tradicijama i da ne postoji istinski valjana evropska definicija vladavine prava".
"To je koren problema koji trenutno imamo u Evropskoj uniji," dodao je on.
Sofi Pornšlegel (Sophie Pornschlegel), politikološkinja iz Evropskog političkog centra, drugog tink-tenka sa sedištem u Briselu, primetila je da, pored Gavelovog slučaj koji uključuje Norvešku koja nije članica EU, bilo primera da su članice EU – Nemačka i Holandija – odbile da izruče poljske državljane koristeći slične argumenti.
"Oni nemaju poverenja u tamošnji pravosudni sistem, što je ogromna stvar pošto je osnova evropske saradnje međusobno poverenje u pravosudni sistem, ne samo građana, već, naravno, i jedinstvenog tržišta", rekla je Pornšlegel za RSE.
Ona je dodala da činjenica da unija funkcioniše na principu jednoglasnosti otežava suočavanje s članicama po pitanjima temeljnih vrednosti.
"Jedno od velikih pitanja koje vidim je da se na evropske vrednosti gleda kao na polje politike ili principa kao i na svako drugo političko polje, a da se ne shvata da su to temeljne vrednosti na kojima zasnivamo našu saradnju", rekla je ona. "Trebalo bi da postoji razlika kako se odnosite prema tim pitanjima u poređenju s ekonomskom politikom, politikom o klimatskim promenama… Kada se te vrednosti više ne poštuju, tada imamo stvarno pitanje koje prevazilazi dnevno-političke interese i razlike koje smo možda smo imali".
Prava promena "mora doći s lokala"
Štefan Lene (Stefan Lehne), iz Karnegi Evropa (Carnegie Europe), optimističnije gleda na situaciju, iako priznaje da EU ima "veliki problem u priličnom broju zemalja, posebno u Mađarskoj i Poljskoj".
Ipak, rekao on, nedavni izveštaj Evropske komisije o vladavini prava ustanovio je da "postoje problemi u skoro svakoj članici".
"Ne postoji takvo mesta gde vladavina prava slobodno cveta", rekao je on za RSE.
Lene navodi da bi Evropski sud pravde možda mogao biti najbolji mehanizam Unije za obnovu njene vrednosne saglasnosti i rekao da je sud "postao malo aktivniji" po pitanjima vladavine prava.
"I u slučaju Mađarske i Poljske, u poslednje vreme doneto je više presuda koje su vlade na kraju primenile i koje su dovele do promena", rekao je on.
On, međutim, svoje nade polaže na mađarske i poljske građane, ukazujući da je Fides pretrpeo gubitke na nedavnim lokalnim izborima. "Slično tome, u Poljskoj su promene moguće i civilno društvo u obe zemlje je živo", rekao je on za RSE. "To je teška borba i potrajaće neko vreme, ali temeljne promene dolaze samo s lokala."
Gavel, koji je obećao da će iz Osla nastaviti praćenje krajnje desnice u Poljskoj, izrazio je slične nade za Poljsku. "Poljaci generalno iskreno podržavaju Evropsku uniju", rekao je on. "Mi smo, kao nacija, uvek cenili dostignuća Zapada i zapadne civilizacije. Uvek smo težili da joj pripadamo."
"Sve će zavisiti od toga da li će demokratske snage biti u stanju da dobiju glas u Poljskoj ili će PiS i dalje vladati", zaključio je on.
U međuvremenu, on ima tri slučaja protiv poljske vlade koja su trenutno u postupku na Evropskom sudu za ljudska prava.
Facebook Forum