Skupština Kosova nije u petak (6. avgusta) podržala rezoluciju kojom se poziva Vlada Kosova da sprovede Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa postignut 4. septembra 2020. u Beloj kući.
Ovaj sporazum, uz još neka pitanja, predviđa moratorijum na traženje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, saglasnost Srbije da odustane od kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, te priključenje Kosova inicijativi "Mini Šengen", preimenovanoj pre nekoliko dana u "Otvoreni Balkan" (Open Balkan).
Rezoluciju kojom se Vlada Kosova, premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) poziva da provede Vašingtonski sporazum i izradi plan njegove provedbe, je predložio opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK)
Poslanici vladajućeg pokreta Samoopredeljenje, čiji je lider Kurti, uzdržali su se od glasanja o rezoluciji, koju su podržala 24 poslanika, a 57 je bilo uzdržanih.
Rezolucije Skupštine Kosova nisu obavezujuće, ali održavaju političku volju.
Šefica poslaničkog kluba pokreta Samoopredeljenje Mimosa Kusari – Lila izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da odbijanje rezolucije ne treba posmatrati kao potcenjivanje uloge Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pod čijim je patronatom Sporazum potpisan.
Apsurdno je, kaže ona, da DSK traži od aktuelne vlade sprovođenje sporazuma kojim se predviđa „Mini Šengen“, inicijativa kojoj se suprostavlja upravo novi predsednik DSK Ljumir Abdiđiku (Lumir Abdixhiku).
„Postoji nekoliko tačaka (u sporazumu) oko kojih i kada smo bili u poziciji se nismo složili da budu deo bilo kakvog sporazuma. Jedna od njih je 'Mini Šengen', ili sada 'Open Balkan', a druga se tiče raspodele kosovskih resursa, kao što je jezero Gazivode“, rekla je Mimosa Kusari - Lia.
Dodala je da Vlada Kosova ostaje posvećena strateškom partnerstvu sa SAD.
„Dva su suštinska principa. Prvi je da ovo ni na koji način ne predstavlja potcenjivanje uloge SAD-a. A drugo je da Kosovo u dijalogu ne ulazi kao strana od koje treba da se očekuje da će nastaviti da pravi kompromise, već se radi o dvema ravnopravnim državama koje će diskutovati o prošlosti u kojoj je Srbija bila agresor, a Kosovo žrtva“, dodala je ona.
Vašingtonski sporazum potpisali su tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti, danas poslanik Demokratskog saveza Skupštine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa predviđa i izradu studije fizibiliteta za jezero Gazivode koji se prostire i na teritoriji Kosova i na teritoriji Srbije.
SAD su u međuvremenu, u junu ove godine, predstavile studiju izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode.
Ni Vlada Kosova, ni Vlada Srbije i njena Kancelariji za Kosovo se izjasnila na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) nakon predstavljanja ove studije da li su dobili dokument i koliko studija za njih prihvatljiva.
Studija, izrađena na osnovu Vašingtonskog sporazuma predlaže rešenje o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, koje se većim delom nalazi na Kosovu (9,2 km kvadratnih), u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, dok manji deo pripada opštini Tutin u Srbiji (2,7 km kvadratnih).
Naime, preporučuje se da dve strane, na osnovu “Kolumbijskog modela”, reše sporna pitanja oko vodosnabdevanja, energetskim agencijama i kontrolom prilikom poplava, te da bi isti model mogao da se primeni i na reku Ibar, koja protiče kroz sever Kosova i Srbiju.
Vašingtonski sporazum takođe predviđa i uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i Kosova, zapravo priznanje Kosova od strane Izraela, što se u međuvremenu i dogodilo.
Inače, rezolucija u Skupštini Kosova je predložena nakon što je Skupština 7. jula ove godine raspravljala o Vašingtonskom sporazumu.
Tada je premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio da je prvi efekat Vašingtonskog sporazuma bio da on ide u korist predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odnosno, da je to bilo „otvaranje vrata Bele kuće predsedniku Srbije“.
Kurti takođe smatra da jezero Gazivode pripada Kosovu, kao i da je inicijativa takozvanog Mini Šengena „bez vizije“.
Inicijativa „Otvoreni Balkan“ ranije je bila poznata u javnosti kao "Mini Šengen", i njom su, potpisivanjem više sporazuma u Skoplju, 29. jula, obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija.
Na sastanku lidera te tri države 29. jula inicijativa je dobila novo ime i zove se „Otvoreni Balkan“.
Ideja za naziv „Mini Šengen“ potiče od Šengenske zone u EU, odnosno, zone slobodnog putovanja u okviru država potpisnica šengenskog sporazuma.
