Dostupni linkovi

Siđanski: Svi evropski sistemi moraju da imaju isti model


Dušan Siđanski, specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosa, bez datuma
Dušan Siđanski, specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosa, osnivač i profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ženevi govori za RSE, on kaže da će Evropska komisija vrlo pažljivo pratiti da reforme nužne za evropski put Srbije ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru, imajući na umu i negativna iskustva nekih zemalja koje je već primila u svoje redove.

RSE: Komitet za evropske poslove holandskog Parlamenta doneo je odluku da da zeleno svetlo procesu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji sa Srbijom. To je potvrdio holandski poslanik. Da li je ovo bilo očekivano ili neočekivano?

Siđanski: To se očekuje već odavno, ali sve je zavisilo od Mladića. To je jako dobra vest jer to znači da je ipak promenjen pogled na Srbiju. Mislim da je to pozitivno za budućnost. To nije definitivno rešenje, ali je to korak.

RSE: Navedeno je da Srbija mora da nastavi da se odgovorno ponaša prema Haškom tribunalu da bi taj proces bio okončan.

Siđanski: Mora se priznati da se ipak ponaša odgovorno, makar za sada.

RSE: Sada je već potpuno izvesno da će Hrvatska postati članica EU 2013. godine. Da li je to dobra vest za Srbiju, kao i za ostatak regiona zapadnog Balkana?

Siđanski: To je objektivna realnost. Druge zemlje iz regiona su zaostale spram Hrvatske. To nije pozitivno, ali u isto vreme to otvara vrata regionu prema Evropi. To znači da ta vrata više nisu zatvorena. Hrvatska, koja je prva posle Slovenije ušla u EU, je ispunila uslove. Ako se ispune najvažnije uslovi, svaka zemlja tog regiona može da bude kandidat i da u budućnosti uđe u Evropu.

To treba uzeti i kao jedan korak prema stabilizaciji celog regiona. Hrvatska ulazi – znači to je garancija da demokratski sistem Hrvatske napreduje. Demokracija se ne stvara u nekoliko godina, to je jedan dugi proces. To se vidi i u vezi sa Mađarskom, koja i posle toliko godina, nema demokratiju. To zavisi i od unutrašnjih uslova i pritiska Evrope na te zemlje.

Mislim da će to i za Srbiju biti pozitivno jer veze između Hrvatske i Srbije moraju da se razviju. To je uslov za budućnost tog regiona. Ne može se region razvijati bez Srbije, koja je u centru najveća jedinica. Mislim da to može da poboljša situaciju u vezi sa ulaženjem Srbije. Problem sa Hrvatskom, kao i sa Srbijom, i sa svim budućim kandidatima, je pitanje institucija. Institucije su reformisane. To Evropa prati, naročito Komisija. Glavni zakoni su promenjeni. Pitanje je da li se mentaliteti menjaju? Koliko se stvarno društvo menja, a ne samo zakoni? Koliko će ti zakoni stvarno biti implementirani?

RSE: Koliko je Srbija u ovom trenutku, sa stanovišta reformi, koje su uslov za članstvo u EU, udaljena od Hrvatske?

Siđanski: Teže je to oceniti spram Hrvatske same. To zavisi od raznih uslova. Kada pogledate uslove u Srbiji, zna se da je jedan od uslova da se promeni sudski sistem, da sudski sistem postane efikasan, da bude mnogo objektivniji, a to je pitanje celog tog sistema. Pravosuđe mora da bude nezavisno, a ne da bude toliko pod uticajem jednih ili drugih – bilo partija ili vlasti ili velikih preduzeća. Tu je i problem korupcije.
U poslednje vreme Kina je smanjila kupovanje američkih obligacija i kupuje više evro obligacija. To znači da ne možete imati unitarni pogled na evro zonu. Evro zona je i svetski problem, a ne samo evropski.


RSE: Vi ste specijalni savetnik predsednika Evropske komisije, gospodina Barosa. Da li očekujete da će Evropska komisija insistirati na dubinskim reformama u Srbiji, a ne samo na stimuliranju tih reformi?

Siđanski: Mislim da će insistirati na dubinskim reformama jer ima iskustva iz drugih zemalja. EU se mnogo puta pokajala. Bugarska i Rumunija su površno to uradili i te zemlje su ušle isuviše lako i brzo. Lakše je boriti se dok je to napolju i dok je to uslov za ulazak u Evropu, nego kada ste već u Evropi. Mađarska takva kakav je danas, ne bi mogla da uđe u EU. Komisija će sve učiniti da vidi tačnije šta se dešava i da, pre nego što se zemlja pusti u EU, dođe do reformi.

RSE: Evropska komisija od Srbije očekuje, između ostalog, i reformu izbornog sistema. Beograd nastavlja da se sa Evropskom komisijom, kao i sa Venecijanskom, cenka. To ponekada zvuči kao na pijaci. Mi ovde imamo posredni proporcionalni sistem, da ljudi ne glasaju za konkretno ime i prezime, nego da glasaju za partijsku listu, a da partija onda i Parlament, pošalju one koje hoće. Venecijanska i Evropska komisija traže da se prvi ljudi sa partijskih lista šalju kao poslanici u Parlament. Beograd sada pokušava da izdejstvuje da pola ljudi sa partijske liste ode u Parlament, a pola da biraju partije. Šta milite o tom neprimerenom cenkanju?

Siđanski: Mislim da će to biti jedna od glavnih uslova. Bez promene tog sistema, ne može se reći da je to jedan evropski demokratski sistem. Ne verujem da se tu može cenkati. Po mom mišljenju, možda će Komisija misliti da se tu može naći neka solucija, ali lično u to ne verujem. Svi evropski sistemi moraju da imaju isti model. To ne može da se menja.

RSE: Sve više zvaničnika Evropske unije, ali i njenih pojedinih članica, govori o tome da Srbija mora regulisati odnose sa Kosovom pre nego što se priključi EU. Šta to znači?

Siđanski: To po mom mišljenju ne znači priznanje Kosova kao države jer je priznanje Kosova bio jedan proces koji nije bio unitarni. Svaka država mogla je da prizna ili ne prizna Kosovo. Budući da se znalo da neće svi biti za priznanje Kosova, proces koji je bio upotrebljen je proces u kojem je svako mogao da ga prizna ili ne. Još uvek pet država članica Kosovo ne priznaje. Ako taj princip uzmete u vezi sa Srbijom, to znači da Srbija može da uđe u EU, a da ne prizna Kosovo.

Drugi element je naći mogućnost kooperacije između Srbije i Kosova. To je stvarno bitno za budućnost tog regiona. Ne možete u regionu imati jedan deo koji je sasvim izolovan spram Srbije, a u isto vreme tražiti da u budućnosti jednog dana i vi budete članica ujedinjene Evrope. To su pitanja koja treba rešiti principijelno.

RSE: Da li je po vama velika ili mala verovatnoća da će Srbija krajem godine, uz status kandidata za EU, dobiti i datum početka pristupnih pregovora? Mislite li da će te dve stvari dobiti zajedno ili će eventualno dobiti status kandidata, a tek kasnije datum?

Siđanski: Po mom mišljenju, to najviše zavisi od Srbije. Ako su uslovi ispunjeni, ne vidim zašto se ne bi počelo i sa pregovorima. Ako te kondicije nisu ispunjene, onda ne dolazi u obzir nikakav pregovor. Ne može se pregovarati ako nema minimalnih uslova ispunjenih za pregovore. Treba pričekati šta će Komisija napisati u svom budućem izveštaju, koji treba da izađe početkom oktobra, a koji se sada već sprema.

RSE: Neke članice EU, pre svega Nemačka, imaju stanovište da posle prijema Hrvatske u EU treba da nastupi pauza u evro-proširenju. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Siđanski: Problem je govoriti „Nemačka misli“. Vlade se menjaju. Sve je to relativno. U početku Nemačka imala problem sa evro krizom i drugačiji pogled na to. Sada i ona vidi da to nije samo problem Grčke, nego da je to problem cele zone i da to može da bude opasno za ceo finansijski sistem u svetu. Nemojte da mislite da je Vlada Nemačke nešto homogeno. Nije. U toj Vladi ima raznih struja. Ministar za finansije i ekonomiju je jako poznat kao Evropejac. Drugi imaju pogled sasvim različit od njega.

RSE: Grčku krizu ne možemo ne pomenuti. Ima ocena da ona može dramatično uticati na stabilnost evra. Kako se ta kriza može reflektovati na države zapadnog Balkana?

Siđanski: Od početka krize uvek sam mislio da je to pitanje celokupnog evro sistema. Nije to samo Grča, tu su nemačke banke, francuske, engleske, talijanske, tu su investicije. Grčka više nije izolovana zemlja, da se može govoriti o njoj kao što se može govoriti o Moldaviji ili drugoj zemlji koja je do sada bila izolovana. Grčka je jako integrisana u tom sistemu. Tu se ne može više govoriti kao izolovana Grča. Ne možemo je pustiti da uradi šta hoće.

Sukob demonstranata sa policiom tokomi generalnog štrajka u Atini, 28. jun 2011.
Da danas jedna zemlja izađe iz evra, to je neverovatno veliki problem, naročito za jednu manju zemlju, koja mnogo zavisi od raznih izmena, od turizma. Da li je sistem, koji je adoptiran, dobar sistem za pomoć tim zemljama koje imaju probleme? Nije to samo Grčka. Tu je i Portugalija i Irska, ali dolaze i druge zemlje kao Španija, Italija, sutra možda Belgija. Ceo taj evropski sistem nije dovoljno efikasan. Sistem je posle izvesnog vremena uvek reaktivan, ali reaktivan jako slabo.

Kada pogledate taj sistem, on čeka da jedna država dođe skoro pod stečaj, pa da joj pomogne. Po mom mišljenju, trebalo bi imati jedan sistem koji pomaže pre nego što se dođe do tragedije.

RSE: Postoji li takav sistem koji preventivno deluje u okviru Evropske komisije?

Siđanski: Taj sistem momentalno ne postoji u evro zoni. U federativnim državama, recimo u Švajcarskoj, Nemačkoj ili Americi, sistem je takav da Centralna banka interveniše kako treba, pomaže unapred. U Evropi se nije predvideo taj sistem. To me jako čudi. Kriza je počela 2008. godine, a u isto vreme bilo je razgovora i završavao se ugovor u Lisabonu. Ne mogu sebi da objasnim kako nismo videli situaciju i zašto se to nije uključilo, nego sada treba promeniti male artikle iz Lisabonskog ugovora da bi se adaptiralo na situaciju. Ta adaptacija je jako loša jer je reakcija, naročito Nemačke, bila negativna spram grčke krize.

RSE: Nemačka se tu doživela kao glavna žrtva, kao zemlja koja je najviše finansijski morala da se žrtvuje.

Siđanski: Nemačka je zemlja koja je najviše iskoristila EU, koja se najbolje razvila. Jako je teško reći da ste žrtva. I u jednoj državi ima regiona koji su u lošoj situaciji. Tu se ne može reći da je žrtva onaj centar koji je bogatiji i koji treba da pomogne regiji koja ima problema. Solidarnost je fundamentalni element za budućnost evra.

RSE: Plašite li se za budućnost evra?

Siđanski: Ne, ne plašim se, pošto znam i mislim da je to očigledno da danas Nemačka vidi situaciju, koju nije dobro ocenila u početku. Evro je problem svih zemalja, a ne samo Grče ili Portugala ili ne znam koje zemlje. Kada je Merkel bila pre mesec dana u Vašingtonu, Obama joj je direktno rekao da njihovo upravljanje evro krizom nije dobro. Obama je shvatio da evro problem nije samo problem Evrope, to je svetski problem. Danas evro ima udeo od 27 – 30 odsto trgovine u svetu. U poslednje vreme Kina je smanjila kupovanje američkih obligacija i kupuje više evro obligacija. To znači da ne možete imati unitarni pogled na evro zonu. Evro zona je i svetski problem, a ne samo evropski.

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG