Tragedija koja se desila na putu Skoplje-Tetovo, u kojoj je poginulo 14 ljudi, pokazala je na delu humanost mnogih ljudi, počevši od lokalnog stanovništva koji su cele noći pomagali u spasavanju putnika, pa sve do institucija i zdravstvenih radnika koji su se odmah nakon nesreće mobilizirali i uključili u spasavanje ljudskih života.
Da je humanost ujedinila građane u zemlji pokazali su i gestovi onih koji su ponudili svoje domove bliskim ljudima povređenih, koji su boravili u Skoplju. Ali, s druge strane, na žalost, na svetlo su izašli i oni koji su širili govor mržnje na društvenim mrežama.
Dok je Univerzitet u Skoplju ponudio svoje kapacitete za smeštaj rodbine povređenih, profesorica iz te institucije Biljana Vankovska je svojim postom na Fejsbuku izazvala lavinu negativnih reakcija i osuda. Na društvenim mrežama je u toku peticija kojom se traži odgovornost profesorice.
Ona je odmah nakon nesreće napisala "Kakva tragedija i ironija - Karpalak", što je u javnosti shvaćeno kao aluzija na događaj iz oružanog konflikta makedonskih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti u Severnoj Makedoniji (tadašnjoj Republici Makedoniji) iz 2001. godine, kada je na tom mestu poginulo desetak pripadnika makedonskih bezbednosnih snaga. Posle brojnih reakcija ona je objašnjavala da je bila pogrešno shvaćena, te da nije ni znala ko je sve poginuo u nesreći.
Oglasio se i rektor Univerziteta, koji se ogradio od pisanja profesorice.
Bilo je i drugih postova u kojima je pisalo da su u nesreći poginuli samo Albanci i "komunjare", da im tako treba, ili da se radi o sabotaži protiv NATO-a i novog imena zemlje. Inače, među žrtvama u nesreći bilo je i Makedonaca i Albanaca i Turaka, a i lokalno stanovništvo je mešanog etničkog sastava.
Sociolozi kažu da se radi o tragediji koja nema nikakve veze sa politikom, već su u pitanju ljudske sudbine, te da humanost ne trebamo zaboraviti, naročito u ovakvim trenucima.
U vezi pisanja Vankovske, profesor Ilija Acevski kaže da kod javnih ličnosti, a naročito kod predstavnika akademske zajednice, svaka reč ima veću specifičnu težinu i da oni treba da budu pažljivi kada iznose mišljenje. Komentarišući i reakciju rektora, Acevski kaže:
"Rektor je kao čovek malo zbunjen. U tom smislu možda se treba reagirati oštrije, da se da do znanja da se takav događaj ne sme zloupotrebiti, naročito od akademske zajednice. Odgovornost je daleko veća kod nekoga ko učestvuje u kreiranju javnog mišljenja, kao što je profesorica ili autoriteti tog ranga."
Ministarstvo unutrašnjih poslova je pokrenulo pet postupaka zbog govora mržnje nakon teške saobraćajne nesreće
U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova je informisalo javnost da je pokrenuto pet postupaka zbog govora mržnje nakon teške saobraćajne nesreće.
Prijave su podnesene javnim tužilaštvima u nekoliko gradova i radi se na otkrivanju i drugih profila na društvenim mrežama sa kojih se širi govor mržnje.
Reagovao je i Helsinški komitet. Oni smatraju da je primetno da se uvek isti ljudi javljaju kao megafoni i šire govor mržnje i na svaki način jačaju i hrabre nacionalističke strasti. Treba odmah reagovati kada se pojavi govor mržnje, jer to nedostaje godinama unazad, stoji u reakciji Helsinškog komiteta.
Facebook Forum