Automobil star 19 godina, uvezen iz Nemačke, kupljen "polovno" i verovatno vožen u Skoplju.
Ovako se u jednoj rečenici mogu sažeti ukršteni podaci institucija o voznom parku koji je dostupan makedonskim građanima.
Prema podacima Uprave carina, Severna Makedonija je 2025. zabeležila rekordan uvoz vozila – čak 69.400. To uključuje automobile, kamione i autobuse. Od njih, većinu ili 60.459 čine automobili, od kojih je 77,4% polovnih vozila, dok su ostali novi.
Građani najčešće posežu za polovnim automobilima kada odlučuju o kupovini automobila, a glavni razlog je cena.
"Dugo smo suprug i ja razgovarali kakav auto da kupimo i, da budem iskrena, uplašila me je opcija kredita na sedam godina za nova kola, to je zaista zaglavljivanje s ratom u banci u situaciji kada nam novac ne stiže ni da preživimo mesec. To je bio ključni razlog zašto smo se odlučili za polovan auto, iako su i oni poskupeli", kaže Skopljanka Nikolina.
Stroži uslovi za čistiji vazduh?
Međutim, u međuvremenu, i makedonske i evropske regulative najavljuju stroža pravila i uslove. Sa zahtevima u tom smeru godinama unazad istupaju i ekološki aktivisti, prema kojima je to jedan od načina da se utiče i na smanjenje aerozagađenja.
Glavni grad Skoplje, tokom grejne sezone, često je među najzagađenijim gradovima u Evropi i svetu. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), trećina automobila u zemlji nalazi se u glavnom gradu – od ukupno 580.210 registrovanih u 2024. godini, 193.356 ili 33% je u Skoplju.
"Smatramo da dažbine za uvoz vozila treba da imaju progresivno oporezivanje – prema emisiji zagađujućih supstanci. Novac od tih nameta trebalo bi da bude namenjen poboljšanju uslova za javni prevoz, pešačenje i korišćenje bicikala i ostalih mikromobilnih saobraćajnih sredstava", kaže za RSE Darko Arsovski Petrovski iz nevladine organizacije Budi zelen (Go Green).
Argumentujući svoje stavove, on se poziva i na izveštaj o Nacionalnom inventaru gasova staklene bašte u Severnoj Makedoniji, prema kojem je sektor transporta na drugom mestu po emisijama gasova s efektom staklene bašte sa 27,7% učešća (posle sektora energetike).
"U ovom sektoru, 99% otpada na drumski saobraćaj, dok emisije iz železničkog saobraćaja iznose 0,4% (u 2016. godini), a emisije iz domaće avijacije su blizu nule", dodaje Arsovski Petrovski.
Budi zelen je među desetak nevladinih organizacija koje su potpisale inicijativu koja je podneta Vladi krajem 2024. godine, a kojom se zahteva zabrana uvoza polovnih vozila starijih od 10 godina i ispod ekološkog standarda "Evro 5".
"Vozila emituju više od 200 toksičnih jedinjenja, od kojih su mnoga kancerogena i mutagena, što znači da utiču na genetski materijal i mutiraju gene. Posebno su toksična za decu u razvoju. Svi mi kao građani krećemo se pešačkim stazama pored saobraćajnica. Deca su približno na visini gde direktno udišu te izduvne gasove i zaista su najviše pogođena", rekla je Tatjana Čakulev iz O2 inicijative na konferenciji za novinare ispred Vlade.
Prema javno dostupnim informacijama, minimalni dozvoljeni eko-standard za emisiju štetnih gasova motornih vozila pri uvozu je "Evro 4", dok je najstroži, odnosno onaj s najnižom emisijom, uvoz vozila standarda "Evro 6".
Promene i u makedonskim i u evropskim regulativama
Da li postoje planovi za pooštravanje uslova? Do objavljivanja ovog teksta RSE nije dobio odgovor. Međutim, najave "strogih pravila i jasnih procedura" dalo je u decembru Ministarstvo energetike, rudarstva i mineralnih resursa, najavljujući izmene Zakona o vozilima, s ciljem usklađivanja s evropskim propisima.
Posle radnog sastanka s ekspertom iz Slovenije, Ministarstvo je naznačilo da je cilj definisati konkretne korake kako bi se imao jasan i predvidljiv sistem koji će, između ostalog, obezbediti "moderne procedure za odobravanje i uvoz vozila", kao i "stroži i efikasniji nadzor" i ojačati institucionalni red u svim fazama procesa – od dokumentovanja do kontrole.
Paralelno s tim, Evropska unija planira da u narednim godinama uvede stroža pravila kada je u pitanju izvoz starih automobila u treće zemlje. Odnosno, posebne sertifikate za ispravnost dela vozila, kao i popravke pre eventualnog izvoza. Sve bi to povećalo otkupnu cenu, čega se plaše i domaći preprodavci.
"Poznajući kupovnu moć 90 odsto naših kupaca, to će biti negativna stvar i za kupce i za preprodavce. Time bi se automatski povećale cene automobila, a samim tim i dažbine u zemlji", rekao je za RSE prodavac polovnih automobila iz Kočana, koji uglavnom uvozi i preprodaje vozila iz zapadnoevropskih zemalja preko Bugarske.
Najviše uvezeno iz Nemačke
Što se tiče uvoza, vozila iz Nemačke su najčešći izbor preprodavaca i kupac. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u prvih 11 meseci 2025. godine, dominantni su bili polovni automobili uvezeni s nemačkog tržišta – čak 24.955. Francuska je druga, odakle je uvezeno 5.368, dok je Japan na trećem mestu sa 2.853.
Top pet listu zemalja iz kojih se najviše polovnih automobila uvozi u zemlju zaokružuju Španija i Italija sa 2.058, odnosno 1.652 automobila.
Slična situacija je bila i 2024. godine, kada je iz Nemačke uvezeno 24.843 polovna vozila.
Za jednu deceniju 200.000 automobila više
Podaci kojima raspolaže Državni zavod za statistiku takođe pokazuju da raste broj automobila na makedonskim putevima.
Iz godine u godinu on stalno raste, pa ih je za deceniju 200.000 više. Ako je 2015. godine broj registrovanih putničkih automobila bio 383.833, 2024. godine ih je bilo 580.210. Najveći broj – 193.356 – registrovan je u Skoplju, a skoro 30.000 vozila registrovano je u sledeća dva grada po broju stanovnika, Bitolju i Kumanovu.
Prosečna starost registrovanih vozila u 2024. godini, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, bila je 19,4 godine. Taj prosek se održava poslednjih deset godina. Najniža je bila 2004. i 2008. godine, kada je prosečna starost registrovanih automobila bila 15,4 godine.