Dostupni linkovi

Hag traži pomoć Saveta bezbednosti za privođenje Šešeljevih radikala


Srbija još nije sprovela nalog izdat pre 22 meseca za hapšenje troje optuženih: Karmel Ađijus, predsednik Haškog suda (na slici: pristalice Srpske radikalne stranke u Beogradu)

"Politički otpor saradnji sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu ostaje izazov za ovaj međunarodni sud, godinu dana pred njegovo zatvaranje" – to je u izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) izneo Karmel Ađijus, predsednik Haškog suda.

Kao jasan primer takve prakse, posebno je naveo aktuelno odbijanje Srbije da isporuči Tribunalu troje funkcionera Srpske radikalne stranke, osumnjičenih za ometanje rada suda u procesu lideru te partije Vojislavu Šešelju.

Ađijus je pozvao Savet bezbednosti da obezbedi da Srbija poštuje svoju obavezu da Tribunalu izruči troje članova Srpske radikalne stranke, koje je optužio za nepoštovanje Suda.

"Srbija još nije sprovela nalog izdat pre 22 meseca za hapšenje troje optuženih. Takođe, nije podnela nijedan mesečni izveštaj o napretku od maja 2016. godine. Sudska komora nadležna za ovaj slučaj, obavestila me je u septembru o izostanku saradnje Srbije po članu 29 Statuta Tribunala. Stoga, od Saveta bezbednosti tražim podršku u ovoj situaciji. Tačnije, tražim od Saveta da osigura da se Srbija pridržava svojih obaveza iz člana 29 Statuta Tribunala", precizirao je Karmel Ađijus.

Tribunal je Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jova Ostojića optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izrazio je pred Savetom bezbednosti UN, ozbiljnu zabrinutost zbog toga što Srbija nije Tribunalu izručila troje članova Srpske radikalne stranke.

"Delim ozbiljnu zabrinutost predsednika Tribunala Karmela Ađijusa zbog toga što Srbija nastavlja da ignoriše i krši svoje pravne obaveze da sarađuje s Tribunalom. Pozivam Srbiju da se vrati na stazu pune saradnje", rekao je Bramerc.

On je dodao i da je zabrinut zbog sporog sprovođenja nacionalne strategije za krivični progon ratnih zločina u Srbiji, kao i zbog toga što već godinu dana nije imenovan tužilac za ratne zločine.

Bramerc je, takođe, primetio da se sporo ojačavaju kapaciteti jedinice za istraživanje ratnih zločina pri MUP-u Srbije.

Serž Bramerc: Srbija nastavlja da ignoriše i krši svoje pravne obaveze
Serž Bramerc: Srbija nastavlja da ignoriše i krši svoje pravne obaveze


Rekao je da su mu, tokom poslednje posete Beogradu, srpske vlasti pružile uveravanja da će sve to biti učinjeno, ali nisu održale obećanje.

Serž Bramerc je naveo i da je zabrinjavajuće što vlast u Beogradu već godinu dana ne prihvata, niti sprovodi presudu koju je generalu Vojske Republike Srpske Novaku Đukiću izrekao državni sud BiH.

Srbija: Ne postoji pravni osnov za izručenje

Predstavnik Srbije Čedomir Backović, rekao je da Zakon Srbije o saradnji sa Hagom pažljivo prati Statut Tribunala, te da je Srbija "dokazala posvećenost procesuiranju svih zločina koji su navedeni u Statutu Tribunala".

"Srbija nikada nije odbila da ispuni nalog Haškog tribunala, koji je bio zasnovan na Statutu. Međutim, ne postoji pravni osnov za izručenje subjekata. Dozvolite mi da sumiram – Statut, jednostavno ne predviđa izručenje optuženih za nepoštovanje suda", rekao je Backović.

Što se regiona tiče, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je izrazio zabrinutost zbog toga što, kako je rekao, političari i vladini zvaničnici u regionu "potkopavaju poverenje" u pravosudno pozivanje na odgovornost za ratne zločine i obavestio Savet bezbednosti UN da se ratni zločinci i dalje slave.

" 'Glorifikovanje' ratnih zločinaca, nastavlja se širom regiona. Na primer, Skupštine Republike Srpske je odlikovala osuđenike za ratne zločine", istakao je Bramerc.

Bramerc je pozvao Hrvatsku da "uskladi svoju politiku sa svojim obavezama", a sve zvaničnike regiona da se "ponašaju odgovorno i da se uzdrže od politizivanja aktuelnih istraga i procesa".

"Pozivam Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju da se vrate konstruktivnoj regionalnoj saradnji i da brzo preduzmu korake ka novoj izgradnji poverenja u sposobnost pravosuđa da vode slučejeve ratnih zločina", reči su Bramerca.

Predstavnici zemalja regiona – Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine – rekli su da su njihove države posvećene jačanju domaćih pravosuđa za suđenja u slučajevima ratnih zločina, daljoj saradnji sa Hagom i procesuiranju zločina, za koje su naveli da je ključno za izgradnju mira u regionu i, u slučaju Srbije i BiH, integraciju u EU.

Pravosuđe
Pravosuđe


Stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN Miloš Vukašinović rekao je da je zadovoljan odlukom EU da nastavi sa projektom ojačavanja nacionalnih pravosuđa za vođenje procesa za ratne zločine.

"Takođe, ostajemo snažno posvećeni promociji jače i bolje koordinisane regionalne saradnje, u cilju najboljeg mogućeg nastavka rada Tribunala u Hagu i očuvanja njegovog nasleđa", kazao je Vukašinović.

Stalni predstavnik Hrvatske u UN Vladimir Drobnjak rekao je da, dok se suočavamo sa "poslednjim poglavljima Tribunala", regionalana saradnja mora da se unapredi.

"Hrvatska, kao zemlja članica EU, čije je pravosuđe bilo intenzivnim nadzorom tokom procesa pridruživanja, spremna je da svojim susedima pomogne u toj oblasti", naveo je Drobnjak.

Meron: U toku žalbeni postupak protiv Karadžića i Šešelja

Predsednik Mehanizma za međunarodne sudove, sudija Teodor Meron, izvestio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da je u toku žalbeni postupak u predmetima protiv Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja.

Žalbenom veću Mehanizma se dostavljaju žalbeni podnesci u predmetima Karadžić i Šešelj, kojima su zimus izrečene prvostepene presude, rekao je Meron u svom redovnom šestomesečnom obraćanju SB.

U saopštenju tog mehanizma, Meron je takođe naveo da se očekuje da će pretpretresna konferencija na ponovljenom suđenju u predmetu protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića biti održana u prvom tromesečju 2017. godine.

Inače, predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus rekao je da će rad tog suda sa poslednjim postupkom biti završen do predviđenog roka 30. novembra 2017. godine.

"Mogu da potvrdim da smo na putu da izreknemo presude za slučaj Ratka Mladića i žalbeni postupak u slučaju Jadranka Prlića do novembra 2017. godine. Napominjem da je slučaj Gorana Hadžića prekinut zbog smrti optuženog. U svetlu očekivanog završetka ovih procesa, nedavno sam uputio zahtev za konačni završetak rada naše kancelarije. Upotrebio sam termin konačno, zato što sam uveren da će Tribunal zatvoriti svoja vrata do kraja naredne godine. Nadam se da će ovaj zahtev biti pozitvno ocenjen u Savetu bezbednosti", pojasnio je Ađijus.

Do tada, istakao je, saradnja sa Međunarodnim sudom predstavlja "ključnu obavezu".

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG