Komesarka Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Dunja Mijatović pozvala je vlasti u Srbiji da procesuiraju ratne zločince, poboljšaju bezbednost novinara i ulože dodatne napore u borbi protiv nasilja nad ženama.
Izveštaj, u kom se nalaze apeli i preporuke SE objavljeni u četvrtak, 28. septembra, nastao je nakon boravka komesarke Mijatović u Srbiji, u martu 2023.
Fokus izveštaja je na suočavanju sa prošlošću, pravima žena i ravnopravnosti polova, bezbednosti novinara, te slobodi izražavanja i okupljanja.
'Rasprostranjeno nasilje prema ženama'
U izveštaju je istaknuta i "ozbiljna zabrinutost zbog rasprostranjenosti svih oblika nasilja nad ženama u Srbiji".
Komesarka Mijatović, s jedne strane pozdravlja jačanje zakonodavnog i političkog okvira za rodnu ravnopravnost u poslednjih nekoliko godina, ali istovremeno poziva na udvostručenje napora u njegovoj primeni.
Dodaje i da je neophodno pojačati napore u borbi protiv diskriminatorskih rodnih stereotipa koji doprinose održavanju rodno zasnovanog nasilja.
Komesarka takođe poziva vlasti da preduzmu odlučnu akciju u rešavanju digitalnog nasilja nad ženama i devojčicama.
Tokom 2022. zabeleženo je ukupno 25 žena žrtava femicida i jedna devojčica, podaci su nevladine organizacije Autonomni ženski centar.
Zvanična statistika o broju femicida u Srbiji ne postoji.
Bezbednost novinara i sloboda izražavanja
U izveštaju nakon posete Srbiji, komesarka SE ističe da bezbednost novinara "ostaje ozbiljna briga kada je reč o ljudskim pravima u Srbiji".
"Sve zločine počinjene nad novinarima treba brzo i efikasno istražiti, a počinioce adekvatno kazniti, dok se javni funkcioneri Srbije moraju uzdržati od govora koji podstiče napade ili klevetanja novinara i ohrabruje počinioce", naglašava Poverenica.
U Srbiji je tokom poslednjih 26 godina ubijeno troje novinara. Nijedan slučaj do sada nije dobio sudski epilog.
Komesarka poziva Srbiju i da se suprotstave širokoj upotrebi SLAPP tužbi protiv novinara, branitelja ljudskih prava i aktivista.
SLAPP tužbe (Strategic lawsuit against public participation) su tužbe koje obično pojedinci, lobisti korporacija ili državne institucije pokreću protiv novinara, medija i aktivista sa ciljem da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare, opterećujući ih sudskim postupcima.
Prema Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica iz 2023, najveći pad medijskih sloboda u regionu zabeležila je Srbija, koja je sada je na 91 poziciji.
Kako navode, novinari u Srbiji su redovno izloženi političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite, a koje pojačavaju određene nacionalne TV stanice.
Apeluje na vlasti i da se uzdrže od daljeg ograničavanja prava na slobodu mirnog okupljanja i poziva nadležne da se uzdrže od uvođenja biometrijskog nadzora javnih prostora i obrade biometrijskih podataka.
'Kazniti ratne zločince'
U izveštaju komesarke SE piše da je "okončanje nekažnjivosti za ratne zločine od presudnog značaja za žrtve i društvo u celini, kako u Srbiji, tako i u regionu".
Vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom na čijem je čelu do skoro bio predsednik države Aleksandar Vučić, do sada je poricala odgovornost države za ratne zločine počinjene tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije.
Taj narativ je uspostavljen još tokom devedesetih godina, kada je na vlasti bio Slobodan Milošević.
Partija koju je predvodio, Socijalistička partija Srbije, i danas je na vlasti u Srbiji.
Takođe, komesarka za ljudska prava pozvala je Srbiju da se suprotstavi "široko rasprostranjenom javnom veličanju ratnih zločinaca, negiranju i relativizaciji ratnih zločina i genocida", te da prestane da "daje javnu platformu ratnim zločincima i osumnjičenima za ratne zločine da šire narativ poricanja".
Dominantna politika Srbije je i, kako se navodi, negiranje genocida u Srebrenici, gde je, prema presudama međunarodnih sudova i sudova u Bosni i Hercegovini, 1995. godine ubijeno oko 8.000 Bošnjaka.
U izveštaju se posebno govori i o nerešenim slučajevima nestalih osoba - kao poslediom ratova koji su devedesetih godina vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije.
Ističe se "zabrinutost zbog sporog ritma rešavanja oko 9.800 nerešenih slučajeva nestalih lica u regionu" i apeluje na Srbiju da da omogući efikasnu potragu za nestalim licima.
