Dostupni linkovi

Susedi u skupu Nesvrstanih vide šansu za razvoj




Branka Mihajlović, Nebojša Grabež

U Beogradu se u ponedeljak i utorak održava konferencija povodom 50. godišnjice prvog sastanka Pokreta nesvrstanih, najavljen je dolazak 105 delegacija sa oko 600 delegata u kojima su ministri spoljnih poslova, zamenici ministara, specijalni izaslanici i drugi zvaničnici.

Među učesnicima su i predstavnici država iz regiona, mada ni Srbija ni druge naslednice bivše Jugoslavije nisu članice Pokreta, već samo posmatrači. Ovaj skup je u interesu zemalja regiona, pre svega zbog ekonomskih veza sa finansijski jakim zemljama koje su u tom Pokretu, kažu gosti iz susedstva. To je prilika koju Beograd koristi kako bi pokušao da osigura podršku za svoju spoljnopolitičku politiku usmerenu na sprečavanje priznanja Kosova koju nema među vodećim zemljama sveta, upozorava, međutim, deo analitičara.

Svečana konferencija održava se u zdanju nekadašnje Skupštine Jugoslavije, danas Narodnog doma, istom zdanju kao i pre 50 godina. Sećanja na vreme kada su tri državnika Tito, Nehru i Naser odlučili da nasuprot dva bloka organizuju Treći svet, potpuno je izbledelo. Sećanje na Beograd '61. godine takođe je izbledelo. Ostali su snimci u arhivama Filmskih novosti koje su učesnici mogli da pogledaju. Hroničari su zabeležili:



Kada se Beograd, pre tačno pola veka, pripremao za prvi samit Pokreta nesvrstanih renovirano je oko 350 ugostiteljskih objekata, među kojima i svi tadašnji hoteli, porušeno je više nehigijenskih naselja u vidokrugu učesnika konferencije, izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod i kanalizacija, kao i ulično osvetljenje. Na Terazijama i drugim trgovima su se pojavile prve svetleće reklame.

50 godina kasnije, ne samo Beograd već i svet je sasvim drugačiji, pa je i uloga Pokreta svedena pretežno na međusobnu ekonomsku saradnju. Davno je pao Berlinski zid, pa nema potrebe za tampon zonama između Istoka i Zapada. Nema blokovske podele, mada se Putinova Rusija, Kina i još neke zemlje ipak ne nalaze na istoj strani političke karte sveta kao Amerika i vodeće evropske zemlje, EU se proširila na veći deo nekadašnjih istočnoevropskih zemalja koje su bile pod šapom Moskve, nisu iste ni zemlje članice Pokreta nesvrstanih, poslednjih meseci porodične dinastije padaju u manje ili više krvavim pobunama izgladnelih naroda na azijskom i afričkom kontinentu, najzad nema više ni države - jedne od stožera nesvrstanog pokreta - Jugoslavije.

Ipak, nesvrstane zemlje, kaže Budimir Lončar, specijalni gost skupa u Beogradu, poslednji šef diplomatije bivše Jugoslavije i specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN u Pokretu nesvrstanih imaju značajan uticaj. Što se tiče odnosa zemalja regiona i nesvrstanih, Lončar za RSE kaže:

„To što je ovaj dio svijeta bio nekada u Pokretu nesvrstanih, a danas je
na putu evroatlantskih integracija ne mijenja potrebu da se sa tim Pokretom, sa tim zemljama ima prijateljski odnos i suradnja.“


Zakasnela Jeremićeva namera

I drugi gosti iz regiona smatraju da zemlje naslednice bivše Jugoslavije imaju pre svega ekonomske interese u nesvrstanim zemljama.

„Mi bismo mogli, a nadam se i da hoćemo da imamo u regionu svi dovoljno pameti da ono dobro što svi zajedno baštinimo, a što nas je nekada povezivalo, sada osavremenimo u novim uslovima kada nas povezuju neki drugi strateški ciljevi, kao što su evroatlantske integracije“, kazao je Milan Roćen šef diplomatije Crne Gore.
Mohamed Kamel Amr, ministar spoljnih poslova Egipta, i Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova posadili su drvo prijateljstva na početku skupa Pokreta nesvrstanih u Beogradu, 05. septembar 2011.

„Mislim da je dobro da imamo jedan komemorativni skup jer to je dio zajedničke povijesti, zajedničko nasljeđe. A drugo, da koristimo i te kanale za lobiranje za naše pojedinačne i regionalne inetrese“, ocenjuje Mario Nobilo, državni sekretar u MIP-u Hrvatske.

Slično razmišlja i ambasador Željko Jerkić, pomoćnik šefa diplomatije BiH.

„Sve te države imaju kao strateško opredeljenje put ka evroatlantskim integracijama, međutim, to nas ni u jednom momentu ne sprečava da vrlo raznolike odnose razvijamo sa pojedinim članicama i sa Pokretom kao celinom", rekao je Jerkić.

U Srbiji - domaćinu ovog skupa ima i drugačijih očekivanja. Jedan ekspert je tim povodom rekao: „Da nije ovih zemalja, Kosovo bi bilo u UN. Zemlje Trećeg sveta su taj proces usporile“.

Da li Srbija računa na takav učinak u vezi sa Kosovom?

„Što se tiče benefita u vezi sa nekim drugim našim akcijama, sa Kosovom, mislim da će taj benefit, ako se računa na njega, biti veoma, veoma ograničen“, smatra Vatroslav Vekarić iz Foruma za međunarodne odnose.

O skupu u ponedjeljak kontroverzni šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji je nedavno dobio javnu packu od svog predsednika zbog nediplomatskih svađa sa susedima, rekao je:

„Danas je u Beogradu više od dve trećine sveta. To su zemlje sa kojima imamo veoma dobre i bliske prijateljske odnose. Te zemlje su se pokazale kao prijatelji i sa njima ćemo nastaviti da održavamo što čvršće odnose."

Srpska diplomatija koja je doživljavala krah za krahom zbog nepriznavanja realnosti nove kosvoske države, okrenula se poslednjih godina zemljama takozvanog trećeg sveta lobirajući i pokušavajući da spreči priznavanje nove države na Balkanu i njeno članstvo u međunarodnim institucijama. Ideja o održavanju svečane konferencije nesvrstanih u Beogradu povodom jubileja vezuje se za tu diplomatsku aktivnost Beograda i za nameru da se stvori lažan utisak da Beograd ima široku podršku za takvu politiku.

„Usudila bih se reći da je to zakasnela manifestacija namere Vuka Jeremića, namera da se bar u tom forumu na neki način spreči dalje priznavanje Kosova”, ocenjuje Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije.

Pogledajte komentare (14)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG