Dostupni linkovi

Održan samit EU - SAD


Učesnici samita EU - SAD u Pragu, 05. april 2009.

Na prvom neformalnom samitu EU-SAD koji je u nedelju održan u Pragu, Barak Obama iskoristio je svoje prvo predstavljanje evropskim šefovima država i vlada da zatraži veću predusretljivost u ključnoj oblasti borbe protiv terorizma.

Obama je zatražio da mu evropski saveznici pomognu da zatvori mračno poglavlje zatvora Gvantanamo na Kubi, te da prime i oni deo zatvorenika a takođe i da pošalju pojačanja u Avganistan.

"EU može i mora da učini više u obnovi Avganistana i jačanju bezbednosti",
rekao je Obama i podsetio da će poboljšanje bezbednosti u toj zemlji, obuka većeg broja avganistanskih policajaca približiti dan kada će odatle konačno moći da se povuku vojnici NATO i međunarodne koalicije.

Na početku svog obraćanja evropskim zvaničnicima Obama je najavio da nema nameru kao njegov prethodnik Džorddz Buš da deli Evropu na novu i staru.

Ne postoji stara i nova Evropa, već samo jedinstvena Evropa. Verujem u jaku Evropu i učinićemo sve da je podržimo.
"Ne postoji stara i nova Evropa, već samo jedinstvena Evropa. Verujem u jaku Evropu i učinićemo sve da je podržimo",
rekao je on.

Američki predsednik pozvao je takođe EU na dalje proširenje i da primi Tursku, koja je već decenijama kandidat, konačno u svoju porodicu evropskih naroda.


"SAD i EU moraju da pristupe islamskom svetu kao našem prijatelju, susedu i partneru u borbi protiv nepravde, netiolerancije i nasilja, stvarajući odnose na bazi uzajamnog poštovanja i interesa. Ulazak Turske u Uniju značio bi da je EU "predana pocesu proširenja' i osigurao nastavak čvrsto usidrenja Turske u Evropi".

Međutim, francuski predsednik Nikolas Sarkozi, smatra da je, kao prvo, na članicama EU-a da o tome odluče, a kao drugo, da se on lično i dalje protivi ideji ulaska Turske u EU.

"Uvek sam bio protiv i sada sam protiv. Turska je velika zemlja, saveznica Europe i SAD-a. Ona mora ostati privilegiran partner i moj stav je nepromenjen", objasnio je Sarkozi, dodajući da velika većina članica EU-a deli francusku poziciju.

Oprez je izrazio i predsednik Evropske Komisije Žoze Manuel Baroso.

"Naravno, moramo da nastavimo pregovore sa Turskom i na kraju ćemo videti da li je spremna da se priključi EU kao i da li je Unija spremna da integriše Tursku. Ta odluka će biti doneta kasnije, ali postoji jasno i nedvosmisleno jedinstvo u Evropskoj Uniji o potrebi da se nastave pregovori sa Turskom."


Obama: Evropa da ne zaboravi na Zapadni Balkan

Američki predsednik Barak Obama pozvao je Evropsku unije (EU), da ne zaboravi na zapadni Balkan.

Barak Obama na konferenciji za štampu nakon samita EU-SAD u Pragu, 05. april 2009.
"SAD su i dalje čvrsto rešene da uspešno privedu kraju proces uključenja Balkana u transatlantske integracije. Mi sasvim sigurno ne želimo da odustanemo od svojih ciljeva u toj oblasti",
kazao je Obama tokom neformalnog samita EU-SAD.

SAD su i dalje čvrsto rešene da uspešno privedu kraju proces uključenja Balkana u transatlantske integracije. Mi sasvim sigurno ne želimo da odustanemo od svojih ciljeva u toj oblasti.
Obama je ocenio da je najbolji put da Evropa i SAD tim zemljama pomognu da dovrše svoju, kako je kazao, tešku tranziciju. Analitičari to pominjanje zapadnog Balkana, iako region nije bio među glavnim temama prvog predstavljanja Baraka Obame njegovim evropskim partnerima u Pragu, a na listi američkih prioriteta je nisko, ocenjuju kao jasan signal da su SAD svesne da posao na Balkanu još izdaleka nije dovršen.

Zapadni Balkan i evrointegracija zemalja regiona jedna je od sporednih tema sastanka šefa američkog Stejt departmenta Hilari Klinton sa šefovima diplomatija zemalja EU, paraleleno sa glavnim samitom. Obama je na ovom samitu takođe poručio svetu da SAD ne priznaju samostalnost Južne Osetije i Abhazije.

Iako je Obama na početku samita označio Rusiju za "važnog globalnog igrača u mnogim oblastima, sa kojim Evropa mora da vodi dijalog", podržao je danas u Pragu odlučno teritorijalni integritet Gruzije.

Evropski zvaničnici na neformalnom samitu dobili su od novog stanara Bele kuće takođe obećanje da će se SAD maksimalno angažovati u borbi protiv klimatskih promena i globalnog otopljavanja.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG