U beogradskom parku Manjež, koji je ovih dana lepši i mirišljaviji nego ikada, otvorena je izložba cveća. Već od ranog jutra ljubitelji biljaka ispunili su ovaj prostor u potrazi za omiljenim vrstama.
„Obožavam cveće. Zato što je veselo i ulepšava mi život. Sa njim ti je lepo bez obzira da li si bogat ili siromašan. Ne mogu da se opredelim koje cveće najviše volim, ali recimo evo ovaj anturijum... Ne znam zašto... Prvo sam ga videla kod Tita, Tito ga je voleo pa sam ga i ja kupila i nešto sam se zaljubila u njega.“
„Pa naravno da volimo cveće, kako da ne. Odmara čoveka. Jednostavno me nekako, što kažu, osvežava. Čovek se uz njega oseća raspoloženije u svoj ovoj našoj muci. Prema cveću i svim biljkama treba se ophoditi kao i prema čoveku, pustiti ga da živi i da oseća da je slobodno.“
Tema ovog festivala je briga o prirodi i čovekovoj okolini, pa će se u narednih nekoliko dana raspravljati i o gradskim baštama i parkovima, kao i o zelenim rešenjima za uređenje prostora.
Sabina Kerić, iz organizacije Festivala, kaže za RSE da Beograđani sve više veruju da je moguće imati prirodu u gradu.
“Ne treba mnogo da bi se neki prostor ulepšao. Kod nas su, na žalost, mnoge površine pretvorene u deponije a mogle bi biti parkovi i vrtovi, mesta okupljanja i igre. Ipak, stvari se polako menjaju na bolje. Ali primećujem i da ljudi često kažu da ne znaju kako da srede svoju okolinu, da su neodlučni, kao da misle da neko drugi to treba da uradi za njih. Zapravo, najvažnije je da se svi izbore sami za sebe i svoj prostor, bolju okolinu i normalniji život u gradu.”
Na ovoj izložbi uzgajivači nude sve, od hrizantema i galilardija do lavande i akvilegije… Ovde, na jednom mestu, početnici i iskusni baštovani mogu da saznaju sve o biljkama, da kupe saksije i opremu za bašte, sobno i sezonsko cveće, dan i noć, vinka i begonija su samo 50 dinara, što je manje od pola evra, začinsko bilje, ruzmarin, peršun, timijan, bosiljak su 100 dinara, a za najprobirljivije tu su i bonsai i nešto skuplje egzotične tropske biljke.
Laslo Terteli, pasionirani uzgajivač iz Temerina, otkrio je za RSE u čemu je tajna cveća.
“U velikoj ljubavi. Jedino ga treba voleti, i ništa više… Ne treba cveću pevati ili puštati muziku, nego ga zalivati i po nekada prihranjivati, i to je to. Ono daje radost, oduševljava kad procveta, kada je lep list, kada raste… Ljubav između čoveka i cveća je uzajamna. Ako smo pažljivi prema biljkama i vodimo brigu o njima one tu ljubav umeju da vrate. I tada im se najviše divimo. Nema najlepšeg cveta. Svaki će biti lep ako ga gajimo i negujemo. Svaki cvet je lep na svoj način, samo treba u njemu videti lepotu.”
Beogradski Festival cveća u parku Manjež otvoren je od 20. do 22. septembra.
„Obožavam cveće. Zato što je veselo i ulepšava mi život. Sa njim ti je lepo bez obzira da li si bogat ili siromašan. Ne mogu da se opredelim koje cveće najviše volim, ali recimo evo ovaj anturijum... Ne znam zašto... Prvo sam ga videla kod Tita, Tito ga je voleo pa sam ga i ja kupila i nešto sam se zaljubila u njega.“
„Pa naravno da volimo cveće, kako da ne. Odmara čoveka. Jednostavno me nekako, što kažu, osvežava. Čovek se uz njega oseća raspoloženije u svoj ovoj našoj muci. Prema cveću i svim biljkama treba se ophoditi kao i prema čoveku, pustiti ga da živi i da oseća da je slobodno.“
Tema ovog festivala je briga o prirodi i čovekovoj okolini, pa će se u narednih nekoliko dana raspravljati i o gradskim baštama i parkovima, kao i o zelenim rešenjima za uređenje prostora.
Sabina Kerić, iz organizacije Festivala, kaže za RSE da Beograđani sve više veruju da je moguće imati prirodu u gradu.
“Ne treba mnogo da bi se neki prostor ulepšao. Kod nas su, na žalost, mnoge površine pretvorene u deponije a mogle bi biti parkovi i vrtovi, mesta okupljanja i igre. Ipak, stvari se polako menjaju na bolje. Ali primećujem i da ljudi često kažu da ne znaju kako da srede svoju okolinu, da su neodlučni, kao da misle da neko drugi to treba da uradi za njih. Zapravo, najvažnije je da se svi izbore sami za sebe i svoj prostor, bolju okolinu i normalniji život u gradu.”
Na ovoj izložbi uzgajivači nude sve, od hrizantema i galilardija do lavande i akvilegije… Ovde, na jednom mestu, početnici i iskusni baštovani mogu da saznaju sve o biljkama, da kupe saksije i opremu za bašte, sobno i sezonsko cveće, dan i noć, vinka i begonija su samo 50 dinara, što je manje od pola evra, začinsko bilje, ruzmarin, peršun, timijan, bosiljak su 100 dinara, a za najprobirljivije tu su i bonsai i nešto skuplje egzotične tropske biljke.
Laslo Terteli, pasionirani uzgajivač iz Temerina, otkrio je za RSE u čemu je tajna cveća.
“U velikoj ljubavi. Jedino ga treba voleti, i ništa više… Ne treba cveću pevati ili puštati muziku, nego ga zalivati i po nekada prihranjivati, i to je to. Ono daje radost, oduševljava kad procveta, kada je lep list, kada raste… Ljubav između čoveka i cveća je uzajamna. Ako smo pažljivi prema biljkama i vodimo brigu o njima one tu ljubav umeju da vrate. I tada im se najviše divimo. Nema najlepšeg cveta. Svaki će biti lep ako ga gajimo i negujemo. Svaki cvet je lep na svoj način, samo treba u njemu videti lepotu.”
Beogradski Festival cveća u parku Manjež otvoren je od 20. do 22. septembra.
