Kriza i komercijalizacija javnog prostora ne zaobilazi izdavaštvo, pa je tako na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu najzastupljenija beletristika, prilagođena svačijem džepu. Nekomercijalni izdavači nemaju mnogo interesa da izlažu, a slično je i sa onima koji dolaze iz zemalja regiona.
Građani se za ove dane finansijski pripremaju mesecima unapred, a mišljenja o ponudi su podeljena. Već po otvaranju kapija, štadnove na beogradskom sajmu knjiga obilaze brojni posetioci - je li više onih koji samo razgledaju ili će i kupiti po koju knjigu?
Među onima koji nisu zadovoljni ovogodišnjom ponudom je i pisac Zoran Živković.
“Nema knjiga koje bih ja rado kupio. Prošle i pretprošle godine sam prvog dana kupio po desetak knjiga, a sada sam kupio četiri, ali su stara izdanja, što znači ili da sam ja konzervativnog ukusa ili stvarno nema dobrih knjiga. Izdavaštvo danas jeste u krizi pre svega zato što se strašno malo čita. 2011. je ovde zabeležena rekordna poseta u istoriji sajma. Bilo je 225 hiljada posetilaca, računajući i one koji samo pojedu pljeskavicu i ne kroče ni u jednu halu. To je manje od tri posto populacije u Srbiji. Šta se događa sa onih 97 posto? Eto vam odgovor odgovor na pitanje da li je izdavaštvo u krizi”, kaže Živković.
Sa štanda izdavačke kuće Redne, atmosferu na sajmu posmatra i pisac Marko Vidojković.
“Uopšte ne mogu da napravim bilo kakav reprezentativan uzorak, osim što vidim da su uvek tu neke neverovatne face koje mogu da se vide samo na beogradskom sajmu knjiga, počev od onih koji prodaju i objavljuju knjige, pa do kupaca”, navodi Vidojković.
Veliki deo prostora na sajmu zauzimaju štandovi sa beletristikom i novim „zvezdama“ srpske proze. Broj knjiga posvećenih Kosovu ove je godine, čini se, veći nego prethodnih. Svoj štand, u prisustvu premijera Ivice Dačića i patrijarha Irineja, otvorila je i Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije.
Nekoliko metara dalje, šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport promovisao je štand info centra Unije. I baš poput konfuzije srpske politike je i ponuda Sajma knjiga. U takvom odnosu najugroženiji i gotovo bez interesa da svoja izdanja izlažu ostaju nekomercijalni izdavači.
„Nije problem sajam. Na sajam će ljudi uvek doći i uvek će biti prometa. Ali, problem je onih ostalih 357 dana godišnje kada takođe treba živeti“, kaže za RSE Ivan Bevc iz izdavačke kuće Booka, koja okuplja i reginalne autore.
„Problem je u nedostatku ozbiljne knjižarske mreže, problem je u tome što je ona u isto vreme i izdavačka mreža i najveći izdavači su i najveći knjižari što nije dobro iz mnogo razloga. Problem je umiranje nezavisnih knjižara, problem je u kontinuiranom odsustvu bilo kakve pomoći države. Podrška kvalitetnom izdavaštvu više praktično ne postoji i svi mi imamo osećaj da smo pušteni niz vodu“, rekao je Bevc.
Prostori slobode
Na slično ukazuje i Dejan Ilić iz Fabrike knjiga.
“Imaš te apsurdne stvari da ljudi koji se bave komercijalnim izdavaštvom po istoj ceni iznajmljuju prostor kao i izdavači koji se ne bave komercijalnim izdavaštvom. I onda, zato što je njima cena sajma zapravo mala, ti koji se bave komercijalnim izdavaštvom se neograničeno šire i istiskuju ljude koji se knjigama bave iz nekih drugih razloga. Pritom ja ne potcenjujem tržište i ne potcenjujem želju da se prodajom knjiga zaradi novac, samo hoću da kažem da su to različiti žanrovi izdavaštva i da ne možemo biti jednako tretirani. Mi nismo isto”, kaže Ilić.
Upravo zato i suprotno komercijalizaciji – u isto vreme, ali na drugom mestu u Beogradu svoja izdanja promoviše Biblioteka XX vek. Ovaj alternativni ili, kako ga više voli nazvati osnivač i urednik Ivan Čolović, komplementarni međunarodni sajam, već šestu godinu zaredom u Centru za kulturnu dekontaminaciju okuplja brojnu publiku.
“To je onda prilika da se okupe naši saradnici, autori, čitaoci i to je onda milina videti. Ne mislim da radim nešto posebno, ali računica i iskustva su pokazali da treba koristiti sloga, koji je i slogan ovog sajma – prostori slobode. Prostori slobode su i da ih napravite negde van jednog zajedničkog prostora. Naravno, biće tu moji pisci iz Bosne, Slovenije, Hrvatske. Tu je nova knjiga Muharema Bazdulja - I drugi su pjevali o ratu”, najavljuje pored ostalog Čolović.
Pod krovom komercijalnog sajma knjiga, sve je manji broj izdavača iz zemalja regiona. Njihovi štandovi smešteni su u bočnoj hali na koju posetioci nailaze tek po izlasku sa sajma, a s obzirom na razlike, prinuđeni da cene za potrebe srpskog tržišta spuštaju i do 70 odsto. Ipak, u Mladinskoj iz Ljubljane i zagrebačkoj Školskoj knjizi nadaju se uspehu.
Uprkos krizi izdavaštva, autori iz regiona ostaju verni beogradskoj publici, pa tako, kao i svake godine, na sajam dolaze Miljenko Jergović, Nenad Veličković, Ante Tomić... Manifestaciju prate i brojni forumi koji će se baviti različitim društveno-političkim pitanjima savremenog sveta. Za humor, kao jedinstven prostor slobode zaduženi su, uz Svetslava Basaru i Ildiko Lovaš, Viktor Ivančić i Nenad Veličković.
Građani se za ove dane finansijski pripremaju mesecima unapred, a mišljenja o ponudi su podeljena. Već po otvaranju kapija, štadnove na beogradskom sajmu knjiga obilaze brojni posetioci - je li više onih koji samo razgledaju ili će i kupiti po koju knjigu?
Među onima koji nisu zadovoljni ovogodišnjom ponudom je i pisac Zoran Živković.
“Nema knjiga koje bih ja rado kupio. Prošle i pretprošle godine sam prvog dana kupio po desetak knjiga, a sada sam kupio četiri, ali su stara izdanja, što znači ili da sam ja konzervativnog ukusa ili stvarno nema dobrih knjiga. Izdavaštvo danas jeste u krizi pre svega zato što se strašno malo čita. 2011. je ovde zabeležena rekordna poseta u istoriji sajma. Bilo je 225 hiljada posetilaca, računajući i one koji samo pojedu pljeskavicu i ne kroče ni u jednu halu. To je manje od tri posto populacije u Srbiji. Šta se događa sa onih 97 posto? Eto vam odgovor odgovor na pitanje da li je izdavaštvo u krizi”, kaže Živković.
Sa štanda izdavačke kuće Redne, atmosferu na sajmu posmatra i pisac Marko Vidojković.
“Uopšte ne mogu da napravim bilo kakav reprezentativan uzorak, osim što vidim da su uvek tu neke neverovatne face koje mogu da se vide samo na beogradskom sajmu knjiga, počev od onih koji prodaju i objavljuju knjige, pa do kupaca”, navodi Vidojković.
Veliki deo prostora na sajmu zauzimaju štandovi sa beletristikom i novim „zvezdama“ srpske proze. Broj knjiga posvećenih Kosovu ove je godine, čini se, veći nego prethodnih. Svoj štand, u prisustvu premijera Ivice Dačića i patrijarha Irineja, otvorila je i Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije.
Nekoliko metara dalje, šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport promovisao je štand info centra Unije. I baš poput konfuzije srpske politike je i ponuda Sajma knjiga. U takvom odnosu najugroženiji i gotovo bez interesa da svoja izdanja izlažu ostaju nekomercijalni izdavači.
„Nije problem sajam. Na sajam će ljudi uvek doći i uvek će biti prometa. Ali, problem je onih ostalih 357 dana godišnje kada takođe treba živeti“, kaže za RSE Ivan Bevc iz izdavačke kuće Booka, koja okuplja i reginalne autore.
„Problem je u nedostatku ozbiljne knjižarske mreže, problem je u tome što je ona u isto vreme i izdavačka mreža i najveći izdavači su i najveći knjižari što nije dobro iz mnogo razloga. Problem je umiranje nezavisnih knjižara, problem je u kontinuiranom odsustvu bilo kakve pomoći države. Podrška kvalitetnom izdavaštvu više praktično ne postoji i svi mi imamo osećaj da smo pušteni niz vodu“, rekao je Bevc.
Prostori slobode
Na slično ukazuje i Dejan Ilić iz Fabrike knjiga.
“Imaš te apsurdne stvari da ljudi koji se bave komercijalnim izdavaštvom po istoj ceni iznajmljuju prostor kao i izdavači koji se ne bave komercijalnim izdavaštvom. I onda, zato što je njima cena sajma zapravo mala, ti koji se bave komercijalnim izdavaštvom se neograničeno šire i istiskuju ljude koji se knjigama bave iz nekih drugih razloga. Pritom ja ne potcenjujem tržište i ne potcenjujem želju da se prodajom knjiga zaradi novac, samo hoću da kažem da su to različiti žanrovi izdavaštva i da ne možemo biti jednako tretirani. Mi nismo isto”, kaže Ilić.
Upravo zato i suprotno komercijalizaciji – u isto vreme, ali na drugom mestu u Beogradu svoja izdanja promoviše Biblioteka XX vek. Ovaj alternativni ili, kako ga više voli nazvati osnivač i urednik Ivan Čolović, komplementarni međunarodni sajam, već šestu godinu zaredom u Centru za kulturnu dekontaminaciju okuplja brojnu publiku.
“To je onda prilika da se okupe naši saradnici, autori, čitaoci i to je onda milina videti. Ne mislim da radim nešto posebno, ali računica i iskustva su pokazali da treba koristiti sloga, koji je i slogan ovog sajma – prostori slobode. Prostori slobode su i da ih napravite negde van jednog zajedničkog prostora. Naravno, biće tu moji pisci iz Bosne, Slovenije, Hrvatske. Tu je nova knjiga Muharema Bazdulja - I drugi su pjevali o ratu”, najavljuje pored ostalog Čolović.
Pod krovom komercijalnog sajma knjiga, sve je manji broj izdavača iz zemalja regiona. Njihovi štandovi smešteni su u bočnoj hali na koju posetioci nailaze tek po izlasku sa sajma, a s obzirom na razlike, prinuđeni da cene za potrebe srpskog tržišta spuštaju i do 70 odsto. Ipak, u Mladinskoj iz Ljubljane i zagrebačkoj Školskoj knjizi nadaju se uspehu.
Uprkos krizi izdavaštva, autori iz regiona ostaju verni beogradskoj publici, pa tako, kao i svake godine, na sajam dolaze Miljenko Jergović, Nenad Veličković, Ante Tomić... Manifestaciju prate i brojni forumi koji će se baviti različitim društveno-političkim pitanjima savremenog sveta. Za humor, kao jedinstven prostor slobode zaduženi su, uz Svetslava Basaru i Ildiko Lovaš, Viktor Ivančić i Nenad Veličković.
