Dostupni linkovi

Za SAD je Balkan ozbiljan bezbednosni problem


Barack Obama

Američki predsednik Barack Obama produžio je za još jednu godinu uredbu po kojoj je nekim osobama i organizacijama iz zemalja Zapadnog Balkana zabranjen ulazak u SAD, blokirana imovina i finansijske transakcije, Analitičari ovaj potez ocenjuju opravdanim, ali naglašavaju je mnogo važnija poruka koju nosi.

Haški optuženik Milan Martić, supruga, sin, brat i ćerka Radovana Karadžića, bivši predsedavajući Predsedništva BiH u bekstvu Ante Jelavić, Ljubo Ćesić Rojs, dugogodišnji poslanik u hrvatskom Saboru, haški optuženik Ante Gotovina, nekadašnji šef policije u BiH Bakir Alispahić, visoki zvaničnik Stranke demokratske akcije Hasan Čengić, Ravnogorski četnički pokret, lideri partija Ujedinjeni za Makedoniju i Demokratske partije Albanaca Ljube Boškovski i Menduh Tači – ovo su samo neka od imena sa spiska oko 150 osoba i organizacija kojima je za još godinu dana produžena zabrana ulaska u SAD, blokirana imovina i finansijske transakcije.

Na crnoj listi: Milan Martić
Američki predsednik Obama, naime, produžio je za još jednu godinu Bushovu uredbu o osobama i organizacijama iz zemalja Zapadnog Balkana jer je ovaj region i dalje pretnja po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD.

Od postojanja i produžavanja američke “crne liste” nema realnog efekta, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić:

“Većina ljudi sa 'crne liste' previše su politički marginalizovani da bi bilo kakav oblik ograničavanja njihove slobode u delovanju mogao da ima presudnu ulogu u stabilizaciji Balkana.”

Sagovornik Radija Slobodna Evropa otuda ocenjuje da ovaj potez Obamine administracije zapravo šalje mnogo ozbiljniji signal:

Na crnoj listi: Ante Jelavić, Foto: Tina Jelin
“Reč je pre svega o signalu da Amerikanci još uvek tretiraju Zapadni Balkan kao područje zamrznutog konflikta i to jeste jedna vrlo ozbiljna poruka. Kad se javno govori o Balkanu, preovladavaju optimistički tonovi, ali u senci toga jasno je da se iz Vašingtona region još uvek vidi kao područje zamrznutih konflikata, naročito kad je reč o tome da li će Bosna i Hercegovina moći preživeti ispit funkcionalnosti kao jedinstvena država; smatra se, takođe, da u kontekstu Kosova i Makedonije postoje ozbiljni bezbednosni problemi. Posredstvom ove 'crne liste' jasno je šta poručuje američka administracija: da Balkan još uvek vidi kao ozbiljan bezbednosni problem.”


Niko nije neopravdano na spisku


Zijad Bećirović, predsednik ljubljanskog instituta za bliskoistočne i balkanske studije, ocenjuje da su osobe i organizacije sa američke “crne liste” i dalje faktori destabilizacije Zapadnog Balkana:

Na crnoj listi: Ante Gotovina
“Mislim da je u ovom slučaju američki predsednik možda pogrešio jedino u tome što na listu nije dodao nove kandidate za zabranu ulaska u SAD - iz svih država, etničkih zajednica i različitih političkih opcija.”

Predrag Jureković, ekspert za Balkan iz bečkog instituta za obezbeđivanje mira i konflikt menadžment, ocenjuje da se niko neopravdano nije našao na američkom “crnom spisku”:

“Što se tiče efekata na regionalnu stabilizaciju, mislim da je mjera američke administracije još uvijek opravdana zato što Zapadni Balkan u smislu pozitivnog mira još nije totalno stabilna regija. Još uvijek postoje neformalne mreže koje negativno utječu na stabilizacijski proces.”


Zijad Bećirović smatra da je umesto kažnjavanja građana potrebno kažnjavati pripadnike političkih elita u regionu i da bi još veća korist bila kada bi mere slične ovom američkom paketu donela Evropska unija:

“Mislim da nije potrebno kažnjavati građane Zapadnog Balkana koji su dovoljno kažnjeni što imaju takve političke elite. Mi smo na Institutu (za bliskoistočne i balkanske studije) predlagali da Evropska unija građanima država Zapadnog Balkana ukine vize, a da političkim elitama – svima onima koji imaju diplomatske i služene putne isprave – uvede vize, kao što to rade sve ozbiljne države.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG