Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izuzeo je skoro sve suštinske sankcije, carine i ograničenja iz dvostranačkog zakona čiji je cilj da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike zagovornika Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore.
U izvršnoj naredbi potpisanoj kasno uveče u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu 18. oktobra.
Zakon Lindzi Grem (Lindsay O. Graham) o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. godine Tramp je potpisao u septembru. Posthumno je imenovan po republikanskom senatoru Gremu iz Južne Karoline, istaknutom kongresnom i pristalici Ukrajine, koji je preminuo 11. jula.
Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predviđa sankcije usmerene na ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu iz senke tankera koji se koriste za zaobilaženje postojećih ograničenja.
Trampova odluka da ukine mere pokrenula je pitanja o tome da li njegova administracija namerava da iskoristi ekonomski pritisak koji Kongres pokušava da izvrši na Moskvu da bi se primorala na okončanje rata.
U naredbi, Tramp je naveo da ga zakon ovlašćuje da ukine primenu odredbi o sankcijama protiv stranih lica. On je naveo da je Kongresu podneo potvrdu da je izdavanje izuzeća u nacionalnom interesu.
Zakon takođe zahteva od administracije da dostavi izveštaj u kojem se objašnjava osnova za tu potvrdu. Izveštaj mora biti podnet u obliku koji nije tajan, iako može da sadrži i aneks s tajnim sadržajem.
Bela kuća nije javno detaljno objasnila, u materijalu dostavljenom za ovaj izveštaj, suštinsko opravdanje za odustajanje od glavnih odredbi zakona.
'Okrutan politički izbor'
Mikola Murski, direktor za zastupanje u organizaciji Razom za Ukrajinu, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u SAD koja podržava Ukrajinu, rekao je za RSE da je Tramp propustio priliku da poveća pritisak na Putina.
"Tramp je propustio zlatnu priliku da donese mir Ukrajini", rekao je Murski.
On je rekao da su kongresmeni mesecima radili na dvostranačkoj podršci zakonu, koji je uključivao carine za zemlje koje kupuju rusku naftu, ograničenja kupovine ruskog suverenog duga i ograničenja novih investicija u Rusiji.
"Sve je to izbrisano kasno uveče naredbom Bele kuće u petak", rekao je Murski.
On je takođe doveo u pitanje trajanje izuzeća. "Šokantno, ova izuzimanja čak nemaju ni datum isteka", rekao je on.
Razom je osudio odluku u zasebnom saopštenju, navodeći da je odbijanje korišćenja raspoloživih alata za pritisak na Rusiju bio namerni politički izbor.
"Nedostatak alata za okončanje ovog rata bila bi tragedija. Imati ih i odbiti da ih upotrebimo je surov politički izbor", rekao je Danijel Balson, direktor za zastupanje u Razomu.
Balson je rekao da je o zakonu mukotrpno pregovarala dvostranačka grupa senatora koji su sarađivali sa zvaničnicima Bele kuće tokom nekoliko meseci pre nego što je dobio značajnu podršku u oba doma Kongresa.
U nedelji pre izuzeća, Rusija je lansirala više od 700 dronova, zajedno s balističkim i krstarećim raketama, na ukrajinske gradove i elektrane, naveo je Balson.
"Današnja naredba o implementaciji signalizira Kremlju da može da nastavi svoju invaziju", rekao je on, dodajući da će Ukrajinci nastaviti da se bore uprkos sve većim humanitarnim i energetskim izazovima.
Pitanja o opravdanosti, rokovima
Odluka je takođe pokrenula pitanja o tome kakvo je objašnjenje Trampova administracija pružila Kongresu za poništavanje odredbi o sankcijama i carinama.
Maks Majzliš (Max Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, koji je sada zamenik direktora Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je za RSE da je obrazloženje administracije sada centralno pitanje.
"Pitanje je sada kakvo je suštinsko obrazloženje administracija pružila Kongresu za odustajanje od praktično svake glavne sankcione i carinske odredbe zakona koji je usvojen uz dvostranačku podršku", rekao je Majzliš.
Prema zakonu, administracija mora da podnese pisanu potvrdu da je izuzimanje u nacionalnom interesu, zajedno s izveštajem koji objašnjava osnovu za tu odluku. Zahtevi za izveštavanje imaju za cilj da Kongresu pruže izveštaj o obrazloženju odluke administracije.
Odvojeno, član 113 zakona utvrđuje zahteve za pružanje pisanog obrazloženja relevantnim kongresnim odborima u vezi s uvođenjem carina. Izvori upoznati s pitanjem rekli su za RSE da je administracija propustila rok od 8. oktobra u vezi s tim zahtevima.
Izuzeća su takođe usledila posle Trampove odluke da dozvoli prodaju ruskog dizela u jeku zabrinutosti zbog rasta cena goriva i globalne nestašice ponude.
Tramp je prošle nedelje rekao da bi Rusija mogla odmah da isporuči 300.000 tona dizela, zatim još 500.000 tona u novembru, a zatim milion tona "odmah posle toga".
Ovaj potez su oštro kritikovali i demokrate i republikanci, kao i Ukrajina i njeni evropski saveznici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je "poklonom" Putinu.
Izuzeća su naložena takođe i trenutku kada administracija nastoji da snizi cene goriva u SAD pred novembarske izbore koji će odrediti kontrolu nad Kongresom. Na cene energije je takođe uticao rat SAD protiv Irana.
Ta odluka je naišla na kritike kongresmena koji su podržali Gremov zakon i pozvali predsednika da ga u potpunosti sprovede.
Koautor zakona, demokratski Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), optužio je Trampa da je stao na stranu Putina i mreža koje održavaju ruske ratne napore.
"Donald Tramp ponovo potvrđuje da stoji na strani krvožednog nasilnika i onih koji omogućavaju rusku ratnu mašineriju", napisao je Blumental na društvenim mrežama, tvrdeći da je odluka suprotna stavovima većine Amerikanaca, članova Kongresa i evropskih saveznika.
"Ova izuzeća nemaju nikakve veze s našom nacionalnom bezbednošću, već imaju sve veze s ulizivanjem Vladimiru Putinu", dodao je on.
Republikanski član Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon) takođe je kritikovao Trampov potez navodeći da "predsednik produžava rat".
Kongresmen Gregori Miks (Gregory Meeks), vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, u petak je predstavio dvostranački predlog zakon kako bi blokirao Trampov predloženi sporazum o kupovini dizela od Rusije.
Sporazum će "Putinu dati milione dolara da nastavi da nekažnjeno ubija ukrajinske civile", rekao je Miks, pozivajući Kongres da usvoji predlog zakona.