Dostupni linkovi

Bidenov Samit Amerika sa suženom listom gostiju


Pripreme za Samit Amerika u Los Anđelesu, prvi na teritoriji SAD od 1994. (6. juni 2022.)
Pripreme za Samit Amerika u Los Anđelesu, prvi na teritoriji SAD od 1994. (6. juni 2022.)

Samit Amerika koji se ove nedelje održava u Los Anđelesu najavljen je kao prilika da administracija Džoa Bajdena (Joe Biden) iznese inicijative za rešavanje problema koje muče region. Međutim, pitanja migracija i ekonomskih izazova su u senci sporenja oko toga ko treba da bude pozvan a ko će bojkotovati skup, pišu svetski mediji.

Ko bojkotuje samit?

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador potvrdio je 6. juna da neće doći na Samit Amerika u Los Anđelesu, nanevši udarac naporima SAD da okupe vlade s dva američka kontinenta da rade zajedno na rešavanju pitanja porasta migracije u regionu, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Lopez Obrador je predvodio grupu uglavnom levičarskih lidera koji su tražili od Vašingtona da pozove Kubu, Nikaragvu i Venecuelu na skup koji se održava prvi put od 1994. na tlu SAD. Drugi lideri, uključujući Gvatemale, Hondurasa i Salvadora – tri zemlje koje bitno doprinose migracijama u SAD – takođe su nagovestili da neće doći.

"Ne može biti Samita Amerika ako ne učestvuju sve zemlje kontinenata", rekao je Lopez Obrador u ponedeljak (6. juni), dodajući da će Meksiko na skupu predstavljati ministar spoljnih poslova.

Uz toliki broj lidera koji neće doći, kritičari kažu da bi događaj mogao da bude neugodan za Bajdena koji pokušava da ponovo potvrdi američko liderstvo u regionu u kojem vlada duboko nepoverenje u SAD i u kojem je Kina u poslednje dve decenije napravila veliki prodor dok su američkom spoljnom politikom dominirali ratovi na Bliskom istoku, a sada i ruska invazija na Ukrajinu.

Čak su i neki lideri koji će prisustvovati samitu ukazali na razlike u odnosu na SAD. Kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) je u Otavi na konferenciji za novinare s predsednikom Čilea Gabrijelom Borićem rekao da je Kanada po pitanju Kube uvek podržavala i branila ljudska prava, ali je istakao da je "Kanada uvek imala drugačiji stav o Kubi od SAD".

Bajdenova administracija je navela da neće pozvati autokratske vlade koje zatvaraju protivnike i nameštaju izbore, ukazujući na deklaraciju sa samita u Kvebeku 2001. godine, kada su se vlade regiona obavezale da će sprečiti da na budućim okupljanjima prisustvuju vlade koje krše demokratski poredak.

Liderstvo Vašingtona pod znakom pitanja

Bojkot meksičkog predsednika i drugih lidera mogao bi da umanji značaj samita u Los Anđelesu, na kojem SAD žele da se razmotre regionalne migracije i ekonomski izazovi, ističe Rojters (Reuters).

Predsednik Bajden nada se da će popraviti odnose u Latinskoj Americi koji su oštećeni za vreme njegovog prethodnika Donalda Trampa (Trump), ponovo potvrditi uticaj SAD i suprotstaviti se prodorima Kine u regionu.

Iako je većina lidera naznačila da će prisustvovati samitu, odbijanje vlada predvođenih levičarima sugeriše, kako navodi Rojters, da mnogi u Latinskoj Americi više nisu voljni da slede vođstvo Vašingtona kao ranije.

Odluka da se izostave Kuba, Venecuela i Nikaragva usledila je posle nedelja intenzivnog razmatranja i zbog zabrinutosti za ljudska prava i manjak demokratije u tri zemlje, rekao je visoki američki zvaničnik.

Bajdenovi saradnici su takođe imali u vidu pritisak republikanaca i nekih demokrata da američka vlada ne izgleda kao da ima blag stav prema tri glavna levičarska antagonista SAD u Latinskoj Americi. Velika kubanska zajednica u Majamiju, koja je favorizovala Trampovu oštru politiku prema Kubi i Venecueli, važan je glasački blok na Floridi i može imati odlučujući uticaj na novembarskim izborima za Kongres.

Odsustvo Lopeza Obradora sa skupa, koji bi Bajden trebalo da otvori u sredu, 8. juna, dovodi u pitanje rasprave na samitu o suzbijanju migracije na južnoj granici SAD i mogao bi biti diplomatska blamaža za SAD.

Međutim, visoki zvaničnik administracije insistirao je da nedolazak Lopeza Obradora neće omesti Bajdena da pokrene regionalne inicijative za migraciju, budući da Bela kuća očekuje najmanje 23 šefa država i vlada, što je, prema rečima zvaničnika, u skladu s prethodnim samitima.

Predsednik Brazila, desničarski populista Žair Bolsonaro (Jair) odlučio je da ipak prisustvuje samitu pošto je neko vreme nagoveštavao da neće doći.

S druge strane, SAD su pozvale neke kubanske aktiviste civilnog društva da prisustvuju samitu, ali je nekoliko njih na društvenim mrežama reklo da im je kubanska državna bezbednost blokirala putovanje u Los Anđeles.

Bajdenova administracija takođe očekuje da će prisustvovati predstavnici venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida (Juan Guaido) kojeg SAD priznaju kao legitimnog predsednika Venecuele, pošto su izbore 2018. na kojima je opet izabran Nikolas Maduro odbacile kao nameštene.

Pored Kube i Venecuele na samit nije pozvana ni Nikaragva čiji je predsednik Daniel Ortega, bivši marksistički gerilac, osvojio četvrti uzastopni mandat na izborima u novembru nakon što je pohapsio svoje rivale.

Prvi samit u SAD od 1994. u senci sporenja

Sporovi oko liste gostiju prete da bace senku na samit u vreme kada mnogi u Latinskoj Americi osećaju da su se SAD odvojile od regiona, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da je Kina već pretekla SAD postavši najveći trgovinski partner Brazila, Čilea i Perua, dok je za druge zemlje glavni izvor investicija.

Američka administracija najavljuje da će Bajden na Samitu Amerika objaviti važnu deklaraciju o migracijama i da će se skup fokusirati na pet tema: demokratsko upravljanje, zdravlje i otpornost na pandemije, čista energija, mere za borbu protiv klimatskih promena i digitalna transformacija.

Vašington će promovisati novu ekonomsku agendu za Ameriku, a očekuje se da će potpredsednica Kamala Haris (Harris) predstaviti klimatsku i energetsku inicijativu za Karibe, gde su ostrvske zemlje posebno osetljive na klimatske promene. Ipak, ukazuje britanski list, američki zvaničnici uoči samita nisu spomenuli nove trgovinske i investicione inicijative, što je ono što većina latinoameričkih vlada traži.

Ovo će biti deveti Samit Amerika. Dosad su obično pozivane sve zemlje osim komunističke Kube i većina lidera je prisustvovala.

Ovo će takođe biti prvi Samit Amerika na teritoriji SAD od 1994. godine, kada je administracija predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) organizovala prvi takav skup. Tada su se, ističe Fajnenšl tajms, mnoge latinoameričke države vratile demokratiji i postojao je osećaj dinamike u regionu.

Između levih i desnih populista

Međutim, svet i zapadna hemisfera su se promenili od decembra 1994. kada je Klinton u Majamiju otvorio prvi Samit Amerika. U tom trenutku posthladnoratovskog trijumfa SAD i demokratskog kapitalističkog modela, vladao je konsenzus u prilog slobodne trgovine i slobodnih izbora, dok je kubanski komunizam, u ekonomskom padu usled gubitka sovjetskih subvencija, delovao da je osuđen na propast, piše Vašington post (The Washington Post) u uredničkom komentaru.

S održavanjem samita svake tri-četiri godine, SAD su postizale trgovinske sporazume sa zemljama Latinske Amerike u kojima je cvetala umerena politika, dok je smanjivano siromaštvo. Ta relativna harmonija je stvar prošlosti, ocenjuje Vašington post, dodajući da je Latinska Amerika sve više rastrzana između levičarskih populista poput meksičkog predsednika i desničarskih populista poput brazilskog predsednika.

Energija levice u regionu odražava uticaj kubanskog režima, koji nije propao, već je našao novog sponzora u prvoj zemlji koja je odustala od demokratskog kapitalizma – naftom bogatoj Venecueli čiji je pokojni lider Ugo Čaves (Hugo Chavez) pokrenuo regionalni blok "bolivarskih" režima. "Bolivarski" blok ne samo što se protivio uticaju Vašingtona, već je u Zapadnu hemisferu pozvao njegove rivale Rusiju, Kinu, pa čak i Iran.

U vreme kada je teško okupiti američke države, Bajdenova administracija mora da shvati da institucionalni izazovi sa kojima se suočava Latinska Amerika nisu drugačiji od onih s kojima se suočavaju SAD u kojoj vlada sve veće nepoverenje prema elitama te niz pretnji po demokratsku stabilnost.

Ipak, zaključuje urednički odbor Vašington posta, ta perspektiva može čak biti od pomoći u održavanju i jačanju regionalnog uticaja Vašingtona, koji je i dalje od vitalnog značaja kako za same SAD, tako i za ograničavanje uticaja Rusije i Kine. Taj dugoročni projekat ne može da bude završen na ovonedeljnom samitu, ali bi mogao biti započet.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG