Zvaničnici američke administracije razmatraju pokretanje istrage o kineskim industrijskim subvencijama koje bi mogle dovesti do novih kaznenih tarifa na uvoz iz Kine i dodatno zaoštriti odnose Vašingtona i Pekinga, pišu svetski mediji.
Frustracija praksom Pekinga
Visoki američki zvaničnici razmatraju pokretanje istrage o kineskim industrijskim subvencijama koje bi mogle da izazovu eskalaciju trgovinskih tenzija između Vašingtona i Pekinga, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Rasprave unutar administracije predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) mogle bi na kraju da navedu SAD da uvedu novu rundu kaznenih tarifa na proizvode iz Kine, mada je, kako ukazuje britanski list, do tog koraka još daleko.
Prema osobama upoznatim s raspravama, američka trgovinska predstavnica Ketrin Tai (Katherine Tai) i ministarka za trgovinu Đina Raimondo (Gina Raimondo) razmatraju pokretanje istrage o kineskim subvencijama prema članu Zakona o trgovini iz 1974. Taj pravni okvir je i administracija Donalda Trumpa (Trump) koristila za uvođenje tarifa na kineske proizvode u vrednosti od 360 milijardi dolara.
Bajdenova administracija počela je da razmatra istragu o nefer trgovinskoj praksi Kine usled, kako navodi Fajnenšl tajms, sve veće frustracije što Peking poslednjih nekoliko godina nije bitno promenio praksu velikih industrijskih subvencija za podršku strateški važnim sektorima.
Sadašnji američki predsednik je zadržao Trampove tarife Kine uprkos pritiscima američkih poslovnih grupa da budu smanjenje ili uklonjene kako bi se smanjili troškovi američkim uvoznicima i odluka o pokretanju nove istrage protiv Pekinga, prema oceni lista, sugeriše da sadašnja administracija ide u suprotnom smeru.
Istraga može trajati mesecima
Američka trgovinska predstavnica tražila je od spoljnih konsultanata da pomognu u proceni štete od kineskih subvencija kako bi se ustanovilo šta bi bio prikladan odgovor, mada još nije podnet formalni zahtev za pokretanje istrage, navodi Blumberg (Bloomberg) pozivajući se na izvore.
Vest o razmatranju istrage o kineskim industrijskim subvencijama objavljena je u petak, 10. septembra, dan posle 90-minutnog telefonskog razgovora Bajdena i Sija u kojem je američki predsednik izrazio frustraciju zbog manjka ozbiljnosti u saradnji Pekinga s njegovim timom. Portaparolka Bele kuće je rekla da su određene ekonomske teme bile predmet razgovora, ali da nisu bile glavni deo.
S druge strane, kako piše Blumberg, Bajdenova administracija naginje vraćanju procesa za izuzimanje od određenih tarifa, pošto su poslovna zajednica i mnogi kongresmeni tražili da se dozvole takva izuzeća. Pojedini članovi administracije takođe veruju da carine uvedene pod Trampom nisu dovele do željenih promena u ponašanju Kine i da su vremenom izgubile sposobnost da budu oruđe za pritisak na Kinu da se vrati za pregovarački sto ili ispuni obaveze takozvanoj Fazi jedan dogovora iz 2020.
Istraga o industrijskim subvencijama Kine mogla da bi da traje mesecima, ukazuje Blumberg, dodajući da takva istraga može dovesti do uvođenja tarifa, ali i da ne mora.
Nije poznato kada bi Bela kuća mogla da objavi rezultate razmatranja o istrazi, premda zvaničnici kažu da bi to moglo da se desi u bliskoj budućnosti. Blumberg navodi da Bela kuća takođe uzima u obzir moguću kolateralnu štetu od takvog poteza i kako bi odgovor Kine mogao da utiče na američke radnike i poljoprivrednike.
Opasnost daljeg pogoršanja odnosa
Razmatranje industrijskih subvencija koje kineskim kompanijama daju prednost u odnosu na strane rivale moglo bi dodatno zaoštriti američko-kineske odnose, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) i ukazuje da Bela kuća takođe želi da se udruži sa Evropskom unijom, Japanom i drugim saveznicima u Aziji i pruži podršku Svetskoj trgovinskoj organizaciji za mere protiv kineskih subvencija.
Američka trgovinska predstavnica je u okviru višemesečnog preispitivanja politike prema Kini odlučila da pokuša da primora Peking da ispuni svoje obaveze prema dogovoru Faza jedan koji je ispregovarala Trampova administracija kako bi povećala kinesku kupovinu američke robe za 200 milijardi dolara u 2020. i 2021. Za prošlu godinu Kina je, prema navodima stručnjaka, ispunila 40 odsto, a u ovoj godini zaostaje oko 30 odsto.
Mere zbog subvencija bi mogle biti uvedene posle razgovora o obavezama za kupovinu američke robe koje ističu na kraju ove godine, ukazuje američki list, dodajući da stručnjaci za Kinu kažu da je malo verovatno da se Peking upusti u ozbiljne pregovore o subvencijama koje smatra ključnim za svoj ekonomski uspeh.
Pored državnih preduzeća, koje Peking tradicionalno pomaže subvencijama, sve više privatnih kineskih kompanija bi moglo imati koristi od ogromne mreže vladine podrške sve dok se budu pridržavali državnih ciljeva i prioriteta, ocenjuje Volstrit džurnal, navodeći da se Peking nedavno obavezao da će izdvojiti najmanje 1,5 milijardi dolara za podršku više od 1.000 malih i srednjih kompanija u narednih pet godina.
Peking je godinama koristio subvencije za pomoć proizvođačima da dominiraju u industrijama kao što su čelik, solarni paneli i auto-delovi, a sada kineska vlada pokušava da se usredsredi na sektore koje smatra neophodnim za buduću konkurentnost zemlje, poput poluprovodnika, veštačke inteligencije i kvantnog računarstva, mada, prema navodima Volstrit džurnala, velike subvencije nisu uvek donosile rezultate i uprkos stotinama milijardi dolara podrške industriji poluprovodnika, kineske kompanije tehnološki još više zaostaju za zapadnim konkurentima.
Sve veći spisak nesuglasica
Bajden i Si su u četvrtak, 9. septembra, u svom prvom telefonskom razgovoru posle sedam meseci pozvali na izbegavanje sukoba, premda su zadržali pozicije žestoke konkurencije supersila, ističe Frans pres (Agence France-Presse).
Bajden je, prema saopštenju Bele kuće upozorio da bi nesporazumi mogli dovesti do sukoba Vašingtona i Pekinga, dok je Si pozvao na novi smer u odnosima opterećenim "ozbiljnim teškoćama".
Odnosi SAD i Kine doživeli su nagli pad pod Trampom koji je pokrenuo trgovinski rat dve najveće svetske privrede i napao kinesku vladu zbog pandemije korona virusa.
S druge strane, podvlači AFP, Bajdenova administracija je, iako se zalaže za multilateralizam i okončanje Trampove ideologije "Amerika na prvom mestu", zadržala trgovinske tarife i čvrst stav u drugim spornim oblastima odnosa s Pekingom, poput sajber bezbednosti i ljudskih prava.
Telefonski razgovor dva lidera je, prema rečima zvaničnika, bio usredsređen na "široka i strateška" pitanja, bez očekivanja konkretnih odluka o otvorenim pitanjima ili o dogovaranju prvog samita Bajden-Si.
Spisak nesuglasica između Vašingtona i Pekinga je dug i sve veći, ističe AFP.
Pored oblasti trgovine, gde se američki zvaničnici žale na "nefer i prinudnu trgovinsku praksu Kine", postoji sve veća napetost zbog kineskih pretenzija na Tajvan i brojna ostrva u Južnom kineskom moru.
Vašington je takođe nezadovoljan zbog, kako navodi, odbijanja Kine da sarađuje u međunarodnoj istrazi o poreklu novog korona virusa koji se prvi put pojavio u Kini pre nego što je zahvatio čitav svet.
S druge strane, dodaje AFP, postoje oblasti u kojima dve sile moraju da sarađuju ili bar da koordiniraju svoju politiku, uključujući program nuklearnog naoružanja Severne Koreje i krizu s klimatskim promenama.