Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) pozvao je na obnovu zapadnog saveza zasnovanog na nacionalnom suverenitetu, vojnoj snazi i zajedničkoj posvećenosti demokratskim vrednostima, poručivši prisutnima u Atini da SAD i Evropa moraju ponovo da pronađu samopouzdanje i odlučnost koji su, kako je rekao, nekada definisali zapadnu civilizaciju.
Govoreći na atinskom brdu Pniks, kolevci atinske demokratske tradicije, Rubio je predstavio viziju Zapada koja je ukorenjena u antičkoj Grčkoj i koja se proteže kroz hrišćanstvo u Evropi sve do osnivanja Sjedinjenih Američkih Država.
Ipak, njegova glavna poruka bila je izrazito savremena: Zapad se, kako je rekao, nalazi na "prelomnoj tački", suočen s ratom, nadmetanjem velikih sila, terorizmom, tehnološkim rivalstvom i pretnjama nacionalnom suverenitetu.
Pod predsednikom Donaldom Trampom (Trtump), "Sjedinjene Države su napravile svoj izbor", rekao je Rubio, najavljujući da će Vašington težiti "nacionalnoj moći", obnoviti svoje odbrambene kapacitete, reindustrijalizovati ekonomiju, obezbediti ključne lance snabdevanja i agresivno se nadmetati u oblasti novih tehnologija.
Državni sekretar, koji je doputovao s Islanda u okviru evropske turneje, pozvao je Evropu da krene u sličnu transformaciju.
"Verujemo da Evropa može da se probudi iz dugog sna i ponovo rasplamsa vatru koja je ovde upaljena pre više milenijuma", rekao je Rubio, ukazujući na povećanje evropskih izdataka za odbranu i nova bezbednosna partnerstva kao na znakove, kako je naveo, potencijalne "generacijske promene".
Transatlantska saradnja naspram nacionalnog suvereniteta
Rubio je nastojao da opovrgne mišljenje da insistiranje Trampove administracije na nacionalnom suverenitetu nužno ide nauštrb transatlantske saradnje.
"Iako su strasti možda povremeno zategle bliske veze između Sjedinjenih Država i Evrope, ne sme se dozvoliti da one puknu", rekao je on.
Umesto toga, kako je rekao Rubio, SAD i Evropa bi trebalo da izgrade savez čija kolektivna snaga prevazilazi snagu pojedinačnih članica. "Želimo da pobedimo zajedno. Moramo pobediti zajedno", rekao je on.
On je ukazao na Grčku kao primer saveznika za koga Vašington želi da ima veću ulogu u evropskoj bezbednosti. Rubio je pohvalio Atinu zbog njenog doprinosa u oblastima odbrane, energetike, migracija i regionalne bezbednosti, nazivajući Grčku "uzornim saveznikom" i navodeći da se ona pokazala kao nezamenljiv prijatelj i Evrope i SAD.
Ta poruka je upućena dok je Grčka, kao članica NATO-a i EU, na prvoj liniji, a Vašington istovremeno teži čvršćim vezama s Ankarom. Taj pokušaj balansiranja pažljivo se prati u Atini.
Jorgos Cogopulos, viši saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku, rekao je da Grčka deli osnovni stav SAD da je neophodno zaštititi zapadnu civilizaciju i njene demokratske tradicije.
On je, međutim, upozorio da Atina ne deli nužno pristup Vašingtona po pitanju načina na koji bi to trebalo postići.
"Grčka vidi snažne transatlantske odnose kao jezgro snažnog zapadnog 'fronta'", rekao je Cogopulos za RSE, dodajući da je Atina i dalje oprezna po pitanju toga da li se takvo jedinstvo može postići "slepim ispunjavanjem zahteva Trampove administracije".
Rubio je takođe uputio oštru kritiku povodom, kako smatra, gubitka samopouzdanja Zapada.
Državni sekretar je rekao da su zapadna društva počela da se stide sopstvenih dostignuća, da su oslabila svoje vojske, izmestile industriju u inostranstvo, otvorila granice i prepustila previše ovlašćenja za donošenje odluka "globalnim birokratijama" koje su van nacionalne kontrole.
Rezultat toga je, kako je naveo, vakuum koji su američki protivnici i rivali bili spremni da popune.
"Naredna decenija i odluke koje donesemo ispisaće priču o narednom veku", rekao je Rubio. "Ili ćemo izabrati da delujemo sada ili ćemo izgubiti mogućnost da uopšte delujemo".
Kritika Irana
Rubio je takođe naveo Iran kao primer oštrih razlika između, kako je naveo, zapadne tradicije heroizma i dužnosti i onoga što je predstavio kao ideologiju Islamske Republike.
On je kritikovao iranske "radikalne mule" i njihovo veličanje mučeništva, optužujući iranske lidere da slave "decu bombaše-samoubice kao nacionalne heroje" i da smrt tretira kao cilj sam po sebi.
Rubio je to suprotstavio onome što je opisao kao zapadnu tradiciju žrtvovanja: pojedincima koji su spremni da rizikuju svoje živote zarad principa, vere, dužnosti ili zemlje, ali koji na kraju više cene život nego smrt.
Prethodno je Rubio rekao da Iranu nikada neće biti dozvoljeno da dođe do nuklearnog oružja, proglasivši da je sprečavanje Teherana da to ostvari "crvena linija" predsednika Donalda Trampa.
Iran nije izolovano razmatran. Rubio je izazov s Iranom povezao sa širim kontekstom obnovljenih sukoba, terorizma, geopolitičkog nadmetanja i pretnji bezbednosti Zapada.
Rubio se u govoru više puta vraćao na ideju da savezi treba da jačaju, a ne da umanjuju nacionalni suverenitet.
On je rekao da međunarodne institucije ne treba da ukidaju suverenitet svojih članica, već da pomažu u njegovoj odbrani, kao i da zemlje ne moraju da se odriču sopstvenog identiteta kako bi ostvarivale zajedničke interese.
Kao primer takvog modela naveo je saradnju SAD i Grčke u oblastima odbrane, energetike, tehnologije i bezbednosti granica.
Taj argument posebno odjekuje u Grčkoj, koja pruža podršku Ukrajini, a istovremeno se suočava s dugotrajnim bezbednosnim izazovima u svom okruženju.
Analitičar Cogopulos je ukazao da Grčka već doprinosi odbrani šireg zapadnog poretka kroz podršku Ukrajini i odgovor na revizionizam u svom okruženju.
Ipak, grčka perspektiva takođe ukazuje na potencijalni jaz između vizije Vašingtona – koja sve više stavlja akcenat na suverenitet – i evropskog shvatanja međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima.
Panajotis Cakonas, profesor međunarodnih odnosa na Nacionalnom i Kapodistriasovom univerzitetu u Atini, rekao je za RSE da za Grčku odbrana zapadnog poretka znači odbranu "međunarodnog prava, teritorijalnog suvereniteta i poretka zasnovanog na pravilima od revizionizma, hibridnih pretnji i prinude".
Izazov Rubija je da ubedi evropske saveznike da će insistiranje njegove administracije na nacionalnoj moći i suverenitetu ojačati taj sistem, umesto da ga oslabi.