Dvadeset pet godina nakon najsmrtonosnijeg napada na tlu SAD, Amerikanci su u petak zastali kako bi odali počast za skoro 3.000 poginulih kada su oteti avioni udarili u Svetski trgovinski centar, Pentagon i polje u Pensilvaniji, u napadu čije se posledice i danas osećaju.
U Njujorku, članovi porodica žrtava – mnogi noseći fotografije svojih najmilijih – pridružili su se potpredsedniku Džej Di Vensu (JD Vance) i četvorici bivših predsednika SAD – Džordž Buš mlađi (George W. Bush), Džo Bajden (Joe Biden), Barak Obama (Barack) i Bil Klinton (Bill Clinton) – na Nultoj tački (Ground Zero) na Menhetnu.
Ceremonija je, kao i uvek, počela u 8.46 časova po istočnoameričkom vremenu minutom ćutanja u znak sećanja na šokantan trenutak kada je let 11 kompanije American Airlinesa udario u Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra.
Ubrzo posle toga, članovi porodica žrtava počeli su da čitaju imena svih 2.977 ljudi koji su poginuli 11. septembra 2001, kao i šest osoba ubijenih u bombaškom napadu na Svetski trgovinski centar 1993. Kao podsetnik na vreme koje je proteklo, među onima koji su čitali imena bila su i deca koja nikada nisu upoznala rođake izgubljene 2001.
Usledili su i drugi trenuci ćutanja, koji su obeležili trenutke kada su se srušila preostala tri aviona i kada su se urušile dve kule. Prvi put, predviđen je i sedmi minut ćutanja u čast hiljada ljudi koji su od 2001. preminuli od bolesti povezanih s toksičnom prašinom koja je mesecima posle napada zagađivala vazduh.
U Pentagonu u Arlingtonu, u Virdžiniji – gde je let 77 kompanije American Airlinesa udario u zapadno krilo zgrade, usmrtivši 184 osobe – predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je ispričao neke od priča o ljudima koji su stradali u toj nesreći: ženi koja je čekala svoje prvo dete, četvoročlanoj porodici koja se uputila u Australiju i troje učenika šestog razreda na školskom izletu.
"Danas obnavljamo svetu zakletvu koju smo prvi put dali u njihovo ime pre četvrt veka. Nikada, baš nikada nećemo zaboraviti. Zato se danas borimo", rekao je Tramp.
Predsednik i ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth), koji se takođe obratio prisutnima, iskoristili su svoje govore da iznesu argumente u prilog ratu s Iranom, za koji tvrde da je neophodan kako bi se sprečilo da Teheran dođe u posed nuklearnog oružja.
"Odajemo počast pripadnicima hitnih službi i snagama reda i volimo ih", rekao je Tramp. "Takođe odajemo počast pripadnicima oružanih snaga koji upravo sada rade na tome da osiguraju da najveći svetski sponzor terorizma, Islamska Republika Iran, nikada ne dođe u posed nuklearnog oružja".
Ljudi su se okupljali i u Šanksvilu, u Pensilvaniji, na mestu pada aviona gde su putnici oborili jedan od četiri oteta aviona – let 93 kompanije United Airlinesa – koji je leteo ka Vašingtonu.
Napade 11. septembra 2001. godine izveli su uglavnom otmičari iz Saudijske Arabije, pod vođstvom glavnog organizatora Osame bin Ladena, bogatog Saudijca.
Devetnaest pripadnika terorističke organizacije Al Kaida otelo je četiri putnička aviona tog gotovo vedrog jesenjeg dana 2001. godine.
Dva aviona su se zabila u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, izazvavši rušenje tih kultnih nebodera. Treći avion je udario u Pentagon, dok se četvrti – za koji se veruje da je imao za cilj Kongres ili Belu kuću – srušio na polje kod Šanksvila u Pensilvaniji, nakon što su se putnici suprotstavili otmičarima.
Napadi su oblikovali generacije Amerikanaca koji su preživeli taj dan ili odrastali u godinama posle njega, utičući na spoljnu politiku SAD, unutrašnju politiku i stavove javnosti o bezbednosti.
Međutim, za mnoge koje su napadi direktno pogodili – porodice i prijatelje žrtava, kao i pripadnike hitnih službi i spasioce – ova godišnjica predstavlja odavanje pošte životima izgubljenim tog sunčanog dana pre četvrt veka, kao i sećanje na bol koji je usledio.
Od 2001. godine stasala je generacija Amerikanaca koja je previše mlada da bi se sećala napada, ali čiji su životi zbog njih iz temelja izmenjeni.
Napadi su pokrenuli "rat protiv terorizma", što je dovelo do višegodišnjih američkih invazija na Avganistan i Irak. Nezadovoljstvo javnosti koje je usledilo doprinelo je usponu Trampa pre deceniju, kada je obećao da neće ulaziti u nove vojne angažmane u inostranstvu – obećanje koje je sada na iskušenju zbog situacije s Iranom.
U samoj zemlji, Amerikanci su neposredno posle napada pokazali duboku solidarnost i patriotizam, ali i tugu.
Istovremeno, međutim, Amerikanci muslimanske veroispovesti i imigranti iz zemalja s muslimanskom većinom suočili su se s porastom predrasuda i zločina iz mržnje. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da događaji od 11. septembra i danas oblikuju način na koji Amerikanci doživljavaju muslimane. Zohran Mamdani, prvi muslimanski gradonačelnik u Njujorku, bio je suočen s pozivima da se ne pojavi na ceremoniji u petak, što je on odbio.
Žrtve nisu bile samo oni koji su poginuli 11. septembra. Mnogi spasioci koji su nakon toga nedeljama ili mesecima boravili na tom mestu, kao i stanovnici okolnih zgrada i drugi, oboleli su usled dejstva toksina iz vazduha i na kraju preminuli.
Vatrogasna služba Njujorka 11. septembra je izgubila 343 pripadnika. Prema podacima službe, od tada je preminulo više od 600 vatrogasaca – uključujući i neke penzionisane pripadnike koji su učestvovali u spasilačkoj akciji – od bolesti povezanih s događajima od 11. septembra.
Samo ove godine preminulo ih je dvadeset šest.