Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) otišao je 20. oktobra iz Uzbekistan i uputio se u Indiju, posle sastanaka s predstavnicima svih pet zemalja Centralne Azije, završivši posetu čiji je cilj bio proširenje ekonomskog i diplomatskog angažmana SAD u regionu koji je sve odlučniji u nameri da samostalno oblikuje svoja međunarodna partnerstva.
Rubijeva poseta Samarkandu, istorijskom gradu na Putu svile, okupila je ministre spoljnih poslova Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana. On se takođe sastao s predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim i prisustvovao događaju u organizaciji američko-uzbekistanskog poslovnog saveta, zajedno s delegacijom od gotovo 300 američkih biznismena.
Poseta je donela nekoliko konkretnih inicijativa, uključujući pristupanje Uzbekistana Artemis sporazumima (Artemis Accords) – inicijativi koju predvode SAD za mirnodopsko istraživanje svemira – kao i bilateralnim sporazumom o investicijama. Prema navodima strana potpisnica, vrednost ovog sporazuma će, nakon njegove potpune primene, dostići 12 milijardi dolara.
Ipak, širi značaj Rubijeve posete možda ne leži toliko u samim najavama, koliko u činjenici da Vašington ponovo posvećuje pažnju Centralnoj Aziji, uz jasno izraženu spremnost za izgradnju bližih odnosa, bez zahtevanja da vlade zemalja u regionu biraju stranu između SAD, Rusije i Kine.
"Ovo nije samo nadmetanje između spoljnih sila", izjavio je Džonatan Henik (Jonathan Henick), ambasador SAD u Uzbekistanu, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa u trenutku kada je Rubio odlazio iz Samarkanda.
Henik je rekao da su zemlje Centralne Azije, tokom 35 godina od raspada Sovjetskog Saveza, dokazale svoju nezavisnost i sposobnost da same određuju uslove svojih međunarodnih odnosa.
Prema njegovim rečima, SAD žele da im ponude dodatne mogućnosti, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu, koje bi im pomogle da očuvaju svoju nezavisnost i prošire prostor za manevrisanje.
Povratak na stratešku mapu Vašingtona
Henik je naveo da Rubijeva poseta predstavlja istorijsko proširenje američkog angažmana, pri čemu jačanje ekonomskih i trgovinskih veza prati intenziviranje političkih kontakata.
On je, međutim, takođe naglasio da se američki interesi poklapaju s promenama koje su u Centralnoj Aziji već u toku, umesto da ih stvaraju od nule.
Uzbekistan je, prema njegovim rečima, u istorijskom periodu ekonomskih reformi pod vođstvom Mirzijojeva, čija vlada nastoji da stvori poslovno okruženje pogodnije za poslovanje i privuče strane investicije.
"Poklapanje pažnje iz Vašingtona s prilikama koje ovde vidimo", rekao je Henik, "doprinosi ovoj transformaciji".
Luk Kofi (Luke Coffey), viši saradnik na Institutu Hadson, izneo je odmereniju procenu trenutnih diplomatskih rezultata.
On je za RSE Rubijevu posetu opisao prvenstveno kao aktivnost usmerenu na održavanje već postignutih dogovora, odnosno na to da se sporazumi sklopljeni tokom prošlogodišnjeg samita u Beloj kući sprovode prema planu.
Kofi smatra da je taj prethodni skup bio značajniji od samih sastanaka u Samarkandu.
Ipak, rekao je on, šire aktivnosti Trampove administracije tokom njenog drugog mandata, u celini gledano, vratile su Centralnu Aziju na stratešku mapu Vašingtona – što je razvoj događaja koji on pozdravlja.
Svih pet država Centralne Azije održava značajne trgovinske i diplomatske veze s Rusijom, dok Kina ostaje glavna ekonomska sila u regionu. Takođe, njihovi odnosi s Iranom variraju.
Rubio je tokom posete priznao tu realnost, napominjući da te zemlje žele što više međunarodnih veza. Uzbekistan je, kako je istakao, jasno stavio do znanja da želi da bude u prijateljskim odnosima sa svima.
Nema zahteva da se bira između Vašingtona, Moskve i Pekinga
Pitanje da li Vašington može da proširi svoj uticaj, a da pritom ne vrši pritisak na vlade u Centralnoj Aziji da se distanciraju od Rusije i Kine, nametnulo se kao centralna tema ove posete.
Henik je odbacio shvatanje prema kojem bi ovaj region trebalo posmatrati prvenstveno kroz prizmu nadmetanja spoljnih sila.
"Predugo smo ovaj region opisivali – znate, kako ga ponekad nazivaju – kao Veliku igru", rekao je on. "To podrazumeva nadmetanje spoljnih sila u regionu. Iskreno, smatram da je to potpuno pogrešan opis onoga što se ovde zapravo dešava".
Kofi se saglasio da SAD ne bi trebalo da pokušavaju da prisile vlade u regionu da izaberu Vašington umesto Moskve ili Pekinga.
Geografija, ekonomske veze, istorija i kulturne spone čine takav izbor nerealnim, zaključio je on. Umesto toga, Vašington bi trebalo da ostane aktivno angažovan i pomogne svojim partnerima da uravnoteže svoje odnose s velikim silama.
Ejndžela Hauard (Angela Howard), istraživačka analitičarka u Centru za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija (Foundation for Defense of Democracies), izjavila je da bi Rubijev pristup mogao Vašingtonu da olakša uspostavljanje partnerstava koja bi inače mogla biti onemogućena insistiranjem na zauzimanju strana.
Trampova administracija stavlja do znanja da je zainteresovana za ovaj region, spremna da se nadmeće s Rusijom i Kinom, kao i da daje prioritet ekonomskoj diplomatiji, rekla je Hauard.
Pristup koji izbegava okvir "mi protiv njih" mogao bi da omogući SAD da postepeno ponude alternative Rusiji, Kini i Iranu, dodala je ona.
Hauard je iznela argument da bi Vašington postigao veći napredak u ograničavanju uticaja svojih konkurenata sprovođenjem konkretnih promena u politici – uključujući delovanje protiv mreža za izbegavanje sankcija – nego postavljanjem ultimatuma koje vlade u Centralnoj Aziji verovatno ne bi prihvatile.
Investicije ostaju pravi test
Ekonomski program posete bio je naglašen prisustvom velike poslovne delegacije koja je pratila Rubija, s obzirom na to da administracija teži većem pristupu tržištima i prirodnim resursima u Centralnoj Aziji, uključujući kritične minerale.
Rubio je tokom posete branio komercijalnu dimenziju američke diplomatije, ističući da SAD žele poštenu konkurenciju i prilike za svoje kompanije.
Na događaju u organizaciji poslovnog saveta, takođe je naveo da se spoljna politika SAD ne bi smela toliko fokusirati na trenutne krize da zanemari dugoročne prilike.
"Moramo zadržati fokus na problematičnim regionima, državama ili pitanjima u svetu, ali to ne sme biti nauštrb iskorišćavanja prilika", rekao je Rubio. "Morate biti u stanju da radite i jedno i drugo".
Henik je rekao da je poseta pomogla kompanijama koje već rade na sklapanju poslova da unaprede svoje odnose, dok je drugim američkim firmama prvi put predstavila mogućnosti u Uzbekistanu. Očekuje da će se mnogi od tih biznismena, koji su prvi put boravili u zemlji, ponovo vratiti.
Potpis Uzbekistana na sporazume Artemis mogao bi da otvori nove puteve za saradnju u istraživanju svemira, rekao je američki ambasador.
Vašington i Taškent nastavljaju rad na drugim projektima za koje se Henik nada da će biti spremni do trenutka kada predsednik Mirzijojev bude došao u SAD, gde će kao zvanični posmatrač prisustvovati samitu G20 na Floridi.
Još jedno pitanje na bilateralnom dnevnom redu je amandman Džekson-Vanik – trgovinska odredba SAD iz doba Hladnog rata koja se i dalje primenjuje na Uzbekistan i nekoliko drugih zemalja.
Henik je rekao da se primena ovih odredbi redovno izuzima i da one nemaju značajan uticaj na svakodnevni rad ambasade, ali je priznao da imaju simbolički značaj za zemlje koje su i dalje obuhvaćene tom merom.
Predsednik Tramp i Rubio su jasno stavili do znanja da podržavaju ukidanje amandmana Džekson-Vanik, rekao je Henik. Takođe je ukazao na nedavnu posetu američkog kongresmena Džejsona Smita (Jason Smith), predsedavajućeg Odbora za budžet i poreze Predstavničkog doma, koji se sastao s Mirzijojevim i obećao da će u Kongresu raditi na ukidanju tih ograničenja.
Prema Kofiju, međutim, krajnje merilo uspeha biće merljiv porast priliva investicija privatnog sektora u Centralnu Aziju.
Takav rast će zahtevati vreme, rekao je on, ali su sastanci u Samarkandu možda postavili temelje za to.
Kofi je takođe pozvao na konkretan napredak u vezi s Transkaspijskom trgovinskom rutom, uključujući infrastrukturne projekte i ulaganja u naftovode i gasovode koji povezuju dve obale Kaspijskog mora.
On je predložio da bi Vašington mogao da proširi svoj regionalni angažman izvan pet država Centralne Azije, razmatranjem formata C6 koji bi uključivao Azerbejdžan, kao i produbljivanjem veza s Organizacijom turkijskih država.
Nastojanja da se privuče više američkih investicija takođe otvaraju pitanje kako će Vašington osigurati da novi poslovni odnosi ne izlože američke kompanije subjektima koji su pod sankcijama, korupciji ili drugim oblicima kršenja propisa.
Neke zemlje Centralne Azije identifikovane su kao kanali preko kojih je Rusija nabavljala robu koja podleže zapadnim sankcijama, što čini sprovođenje sankcija posebno osetljivim pitanjem u trenutku kada SAD teže jačanju ekonomskih veza.
Kofi je naveo da bi rešavanje problema izbegavanja sankcija zahtevalo koordinisano delovanje Ministarstva trgovine, Ministarstva finansija i Stejt departmenta, kao i Bele kuće.
Trebalo bi, rekao je on, iskoristiti sve raspoložive mehanizme kako bi se zatvorile pravne "rupe" i osiguralo da su investicije u skladu s interesima, ciljevima i zakonima SAD.
Hauard je takođe upozorila da će uspeh novih poslova zavisiti od njihovih uslova i sprovođenja, a ne samo od objavljivanja značajnih brojki.
Investicije moraju biti osmišljene tako da spreče izloženost subjektima pod sankcijama, korupciji i kršenju ljudskih prava, rekla je ona. To zahteva efikasan nadzor, temeljnu proveru i kontrolu radi otkrivanja veza s američkim protivnicima.