Claire Bigg i Aleksei Dzikavitski, priredio Dragan Štavljanin
Ruski patrijarh Kiril odlazi u četvrtak u istorijsku posetu Poljskoj. Tokom prvog boravka poglavara Ruske pravoslavne crkve u Poljskoj - otkako je ponovo stekla nezavisnost nakon Prvog svetskog rata – biće potpisana Deklaracija o pomirenju dva naroda.
Ovaj dokument, koji je tri godine usaglašavan, potpisaće patrijarh Kirili i nadbiskup Jožef Mihalik, predsednik Katoličke biskupske konferencije Poljske. Ceremoniji potpisivanja u kraljevskom zamku u Varšavi prisustvovaće i predsednik Poljske Bronislav Komorovski.
Tekst deklaracije biće objavljen tek dva sata uoči potpisivanja, a nezvanično se saznaje da se u ovom dokumentu pozivaju dva "slovenska susedna naroda" da jedan drugom oproste krivicu, nepravdu i svako zlo, prenela je Verska informativna agencija (VIA).
Katolički biskupi Poljske, kako je saopšteno, žele početak nove etape u složenoj istoriji sa Rusijom.
Deklaracija treba da označi početak nove etape zajedničkog gledanja na nimalo laku zajedničku istoriju. Međutim, njen zadatak nije da rasvetli bolnu stranu poljsko-ruske istorije, nego da se započne dijalog na temeljima evanđelja.
Biskupska konferencija Poljske je sličan dokument, pod naslovom "Opraštamo i molimo za oproštaj", potpisala 1965. sa Biskupskom konferencijom Nemačke. Želja obe strane je bila da se okončaju tragični odnosi dva naroda kroz istoriju.
"Duboko smo uvereni da odnosi između ruskog i poljskog naroda - koji su bili često opterećeni mržnjom, ratovima i neprijateljstvom – mogu i moraju da se poboljšaju“, kazao je čelnik uprave Moskovske patrijaršije za prekogranične institucije, mitropolit Hilarion.
Kao i Moskovska patrijaršija, katolička crkva u Poljskoj naglašava da je ova poruka duhovnog a ne političkog karaktera.
"U ovoj zajedničkoj poruci, istorija se pominje samo načelno, jer je to uglavnom posao istoričara. No, veoma je važno da se utre put za dijalog, uključi u diskusiju na osnovu jevanđelja Isusa Hrista koje je zajedničko za obe crkve. Cilj je takođe pomirenje među običnim ljudima”, kaže Jozef Kloč, portparol Katoličke crkve u Poljskoj.
Rusija i Poljska su kroz istoriju često bili neprijatelji i potrahinjivale su međusobnu netrpeljivost. U 20 veku, nekoliko traumatičnih događaja je opteretilo njihove odnose.
Poljska i dalje traži pravdu za masakr u Katinskoj šumi 1940. godine kada je sovjetska tajna policija streljala više od 20 hiljada poljskih oficira i intelektualaca.
Politička konotacija
U gestu dobre volje prema Poljskoj, patrijarh Kirili je u julu prvi put posetio spomen kompleks Katin nazvavši ga "strašnim simbolom naše zajedničke tragedije". Poljaci su ozlojeđeni i zbog dominacije Moskve za vreme socijalizma, koja je okončana tek 1989. godine.
S druge strane, Rusija optužuje Poljsku zbog maltretiranja pripadnika Crvene armije koji su bili zatvoreni tokom 1920-ih. U novije vreme, Poljska je razljutila Moskvu zbog prihvatanja ponude SAD da na njenoj teritoriji budu postavljeni delovi antiraketnog štita.
Varšava i Moskva su se takođe sporili oko avionske nesreće u Smolensku 2010. godine u kojoj je poginuo predsednik Poljske Leh Kačinjski i 95 visokih državnih i vojnih zvaničnika.
Istovremeno, Moskovska patrijaršija optužuje Rimokatoličku crkvu za prozelitizam u Rusiji, odnosno nastojanje da po svaku cenu pridobije sledbenike. To je jedan od razloga što je Moskovska patrijaršija bila protiv posete pape Jovana Pavla Drugog, uprkos njegovoj želji.
Analitičar iz Moskve Mark Smirnov kaže da na najnovije napore za pomirenjem treba tumačiti i promenama na čelu Moskovske patrijaršije nakon smrti patrijarha Alekseija 2008. godine.
"Čelnik uprave Moskovske patrijaršije za prekogranične institucije, mitropolit Hilarion je ranije služio u Litvaniji i uspostavio je veoma bliske odnose sa ključnim ljudima Katoličke crkve u Poljskoj. On stoji iz inicijativa čiji je cilj pomirenje kroz međureligijski dijalog”, kaže Smirnov.
Međutim, poznato je da Ruska pravoslavna crkva ima bliske odnose sa Kremljom. Stoga, po mnogim mišljenjima, Kirilova poseta ima i političku konotaciju.
"Iza svega stoji politika koju je odobrilo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Na ovaj način, Moskva signalizira da želi da postigne kompromis. Rusija je zabrinuta da će Poljska postati NATO baza, pre svega kada je reč o razmeštanju antiraketnog štita. Stoga je očigledno reč o pokušaju da se utiče na poljsku politiku i javnost.”
Patrijarh Kiril doputovaće u Poljsku na poziv Pravoslavne crkve Poljske. Tokom četiri dana, pored Varšave, posetiće glavno poljsko pravoslavno svetilište Grabarska Gora, povodom praznika Preobraženje, 19. avgusta.
Patrijarh Kiril će se tokom posete sastati i s poljskim predsednikom Bronislavom Komorovskim, poslanicima i senatorima.
Dolazak poglavara Ruske pravoslavne crkve u Varšavu može delimično biti zasenjen kontroverzama zbog hapšenja i suđenja članicama pank benda Pusi rajot (Pussy Riot), zbog pevanja pesme u Sabornoj crkvi u Moskvi, koja je veoma kritična prema Vladimiru Putinu i Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Sud u Moskvi će saopštiti presudu 17. avgusta, istoga dana kada će biti potpisana rusko-poljska deklaracija o pomirenju.
Mnogi kritikuju Moskovsku patrijaršiju zbog nepomirljivog stava prema tri mlade žene, kojima preti do sedam godina zatvora.
Ruski patrijarh Kiril odlazi u četvrtak u istorijsku posetu Poljskoj. Tokom prvog boravka poglavara Ruske pravoslavne crkve u Poljskoj - otkako je ponovo stekla nezavisnost nakon Prvog svetskog rata – biće potpisana Deklaracija o pomirenju dva naroda.
Ovaj dokument, koji je tri godine usaglašavan, potpisaće patrijarh Kirili i nadbiskup Jožef Mihalik, predsednik Katoličke biskupske konferencije Poljske. Ceremoniji potpisivanja u kraljevskom zamku u Varšavi prisustvovaće i predsednik Poljske Bronislav Komorovski.
Tekst deklaracije biće objavljen tek dva sata uoči potpisivanja, a nezvanično se saznaje da se u ovom dokumentu pozivaju dva "slovenska susedna naroda" da jedan drugom oproste krivicu, nepravdu i svako zlo, prenela je Verska informativna agencija (VIA).
Katolički biskupi Poljske, kako je saopšteno, žele početak nove etape u složenoj istoriji sa Rusijom.
Deklaracija treba da označi početak nove etape zajedničkog gledanja na nimalo laku zajedničku istoriju. Međutim, njen zadatak nije da rasvetli bolnu stranu poljsko-ruske istorije, nego da se započne dijalog na temeljima evanđelja.
Biskupska konferencija Poljske je sličan dokument, pod naslovom "Opraštamo i molimo za oproštaj", potpisala 1965. sa Biskupskom konferencijom Nemačke. Želja obe strane je bila da se okončaju tragični odnosi dva naroda kroz istoriju.
"Duboko smo uvereni da odnosi između ruskog i poljskog naroda - koji su bili često opterećeni mržnjom, ratovima i neprijateljstvom – mogu i moraju da se poboljšaju“, kazao je čelnik uprave Moskovske patrijaršije za prekogranične institucije, mitropolit Hilarion.
Kao i Moskovska patrijaršija, katolička crkva u Poljskoj naglašava da je ova poruka duhovnog a ne političkog karaktera.
"U ovoj zajedničkoj poruci, istorija se pominje samo načelno, jer je to uglavnom posao istoričara. No, veoma je važno da se utre put za dijalog, uključi u diskusiju na osnovu jevanđelja Isusa Hrista koje je zajedničko za obe crkve. Cilj je takođe pomirenje među običnim ljudima”, kaže Jozef Kloč, portparol Katoličke crkve u Poljskoj.
Rusija i Poljska su kroz istoriju često bili neprijatelji i potrahinjivale su međusobnu netrpeljivost. U 20 veku, nekoliko traumatičnih događaja je opteretilo njihove odnose.
Poljska i dalje traži pravdu za masakr u Katinskoj šumi 1940. godine kada je sovjetska tajna policija streljala više od 20 hiljada poljskih oficira i intelektualaca.
Politička konotacija
U gestu dobre volje prema Poljskoj, patrijarh Kirili je u julu prvi put posetio spomen kompleks Katin nazvavši ga "strašnim simbolom naše zajedničke tragedije". Poljaci su ozlojeđeni i zbog dominacije Moskve za vreme socijalizma, koja je okončana tek 1989. godine.
S druge strane, Rusija optužuje Poljsku zbog maltretiranja pripadnika Crvene armije koji su bili zatvoreni tokom 1920-ih. U novije vreme, Poljska je razljutila Moskvu zbog prihvatanja ponude SAD da na njenoj teritoriji budu postavljeni delovi antiraketnog štita.
Varšava i Moskva su se takođe sporili oko avionske nesreće u Smolensku 2010. godine u kojoj je poginuo predsednik Poljske Leh Kačinjski i 95 visokih državnih i vojnih zvaničnika.
Istovremeno, Moskovska patrijaršija optužuje Rimokatoličku crkvu za prozelitizam u Rusiji, odnosno nastojanje da po svaku cenu pridobije sledbenike. To je jedan od razloga što je Moskovska patrijaršija bila protiv posete pape Jovana Pavla Drugog, uprkos njegovoj želji.
Analitičar iz Moskve Mark Smirnov kaže da na najnovije napore za pomirenjem treba tumačiti i promenama na čelu Moskovske patrijaršije nakon smrti patrijarha Alekseija 2008. godine.
"Čelnik uprave Moskovske patrijaršije za prekogranične institucije, mitropolit Hilarion je ranije služio u Litvaniji i uspostavio je veoma bliske odnose sa ključnim ljudima Katoličke crkve u Poljskoj. On stoji iz inicijativa čiji je cilj pomirenje kroz međureligijski dijalog”, kaže Smirnov.
Međutim, poznato je da Ruska pravoslavna crkva ima bliske odnose sa Kremljom. Stoga, po mnogim mišljenjima, Kirilova poseta ima i političku konotaciju.
"Iza svega stoji politika koju je odobrilo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Na ovaj način, Moskva signalizira da želi da postigne kompromis. Rusija je zabrinuta da će Poljska postati NATO baza, pre svega kada je reč o razmeštanju antiraketnog štita. Stoga je očigledno reč o pokušaju da se utiče na poljsku politiku i javnost.”
Patrijarh Kiril doputovaće u Poljsku na poziv Pravoslavne crkve Poljske. Tokom četiri dana, pored Varšave, posetiće glavno poljsko pravoslavno svetilište Grabarska Gora, povodom praznika Preobraženje, 19. avgusta.
Patrijarh Kiril će se tokom posete sastati i s poljskim predsednikom Bronislavom Komorovskim, poslanicima i senatorima.
Dolazak poglavara Ruske pravoslavne crkve u Varšavu može delimično biti zasenjen kontroverzama zbog hapšenja i suđenja članicama pank benda Pusi rajot (Pussy Riot), zbog pevanja pesme u Sabornoj crkvi u Moskvi, koja je veoma kritična prema Vladimiru Putinu i Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Sud u Moskvi će saopštiti presudu 17. avgusta, istoga dana kada će biti potpisana rusko-poljska deklaracija o pomirenju.
Mnogi kritikuju Moskovsku patrijaršiju zbog nepomirljivog stava prema tri mlade žene, kojima preti do sedam godina zatvora.
