Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zabrinutost zbog ruske namere da uveze ratne brodove


Brod francuske mornarice Mistral na dokovima Sant Peterzburga

Bivši sovjetski sateliti duž Baltičkog i Crnog mora su zabrinuti zbog namere Rusije da uveze najmodernije ratne brodove i ostalu vojnu opremu iz Francuske i još nekoliko zapadnoevropskih zemalja.

Mada eksperti ističu da je malo verovatna ruska vojna pretnja u doglednoj budućnosti – baltičke zemlje i Gruzija se osećaju ranjivim, naročito nakon interevencije Moskve na gruzijskoj teritoriji 2008. Mogućnost da zapadne države prodaju oružje Rusiji stavlja na iskušenje solidarnost među članicama NATO-a.

Prema informacijama kojima raspolažu eksperti, Rusija pregovara sa najmanje nekoliko zapadnoevropskih zemalja u nastojanju da nabavi najmodernije oružje. Najviše kontroverzi izaziva namera Moskve da kupi francuski brod iz klase „Mistral“. Reč je o 200 metara dugom plovilu koje ima funkciju i demonstriranja snage ali i kao komandni centar za pomorske operacije.

Pol Holtom (Paul), iz švedskog Instituta za istraživanja mira (SIPRI), kaže za Radio Slobodna Evropa da se Mistral može koristiti za razne namene.

„Portparol agencije francuskog ministarstva odbrane za izvoz i prodaju oružja, opisao je Mistral kao ’švajcarski armijski nož’ (džepni nož za višestruku namenu). To znači da se može koristiti za razne potrebe, jer može da prevozi helikoptere, kopnene snage, bolnice, izbeglice.“

Brodovi iz klase Mistral mogu da ponesu do 900 vojnika, 35 helikoptera, četiri barže za iskrcavanje, 70 kopnenih oklopnih vozila, uključujući 13 tenkova. Francuska trenutno raspolaže sa dva broda iz ove klase. Holtrom ističe da ih Francuska koristi u mirovnim operacijama a služe i kao komandni i kontrolni centar u borbi protiv trgovine drogom.

PROMENA BALANSA MOĆI U BALTIKU

Brodovi iz klase Mistral su se naročito pokazali korisnim u humanitarnim krizama. Tako ih je Francuska upotrebila u evakuaciji svojih državljana iz Libana tokom sukoba sa Izraelom 2006. Takođe, u slanju pomoći postradalima od ciklona Nargis u Burmi 2008.

Ruska mornarička avijacija u Baltičkom moru

Komandant ruske mornarice, admiral Vladimir Visocki, kazao je u septembru 2009, da bi crnomorska flota završila svoj deo posla za 40 minuta u vreme sukoba u Gruziji da je posedovala brod iz klase Mistral, umesto 26 časova koliko je trajalo neutralisanje gruzijske mornarice.

Gruzijski ministar inostranih poslova Grigol Vashadze je rekao da je Tbilisi veoma zabrinut zbog namere Rusije da nabavi francuski brod. Zabrinute su i baltičke zemlje čiji su odnosi sa Rusijom opterećeni mnogim spornim pitanjima. Naročito je izazvala uzbunu izjava ruskog premijera Vladimira Putina u novembru prošle godine, da će njegova zemlja koristiti francuske brodove „kad god je to nužno“.

Estonija i Letonija ističu da će drastično promeniti balans moći u Baltičkom moru, ukoliko Rusija dođe u posed francuskog broda. To će ih primorati na kontramere. Vlade obe zemlje su zatražile od zvaničnog Pariza da ne prodaje brodove Moskvi, a preko privatnih kanala su zamolile i Vašington da interveniše.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa smatraju, međutim, da ukoliko bi Rusija došla u posed broda iz klase Mistral, to ne bi predstavljalo neposrednu pretnju po njene susede.

RUSIJA I NATO NE ŽELE UTRKU U NAORUŽANJU

Džonatan Ajl (Jonathan Eyal), direktor studija međunarodne bezbednosti na londoskom kraljevskom institutu (RUS), smatra da „ni Rusija niti NATO nisu sada zainteresovani za trku u naoružanju“. Međutim, po njegovom mišljenju, zbog očigledne spremnosti Francuske i još nekoliko zapadnoevropskih zemalja da razmotre mogućnost prodaje oružja Rusiji uprkos žestokom protivljenju istočnoevropskih zemalja – nameće se ključno pitanje oko limita solidarnosti unutar NATO pakta.

Jonathan Eyal: Postavlja se pitanje limita solidarnosti unutar NATo-a

„Vodi se ozbiljna debata unutar Severnoatlatnske alijanse kakav je zapravo smisao njegovog proširenja, odnosno u kojoj je meri spreman da kao celina brani teritorijalni integritet svojih članica. To je deo šire debate o novom strateškom konceptu Alijanse.“

Jedna od centralnih tačaka u okviru te debate jeste odnos prema Rusiji. Tri baltičke zemlje i Poljska žele da NATO jasno prepozna Rusiju kao potencijalnu pretnju. Ajl ističe da ove zemlje smatraju „da je neophodno premeštanje opreme sa Zapada saveznicima ka Istoku i pravljenje planova odbrane za slučaj napada, kako bi se ojačala njihova pozicija“

Francuska i Nemačka predvode grupu zemalja koje tvrde da bi takve mere bile kontraproduktivne. One smatraju da Rusija mora da se tretira kao strateški partner i postepeno integriše sa ostatkom Evrope.

Olga Oliker, analitičar američke RAND korporacije, ističe da je je razumljiva zabrinutost baltičkih zemalja ali da nije u potpunosti utemeljena. Ona smatra da Rusija ne želi niti ima mogućnosti da izvrši agresiju na nove članice NATO.

„Svaka nabavka novog oružja, uključujući i brodove klase Mistral, svakako bi povećala rusku borbenu gotovost, ali drugo je pitanje šta bi time želela da postigne.“

UPOZORENJE GRUPE AMERIČKIH SENATORA

Apeli istočnoevropskih zemalja SAD da interveniše, za sada nisu naišli na veliki odziv Obamine administracije.


Alester Kameron
(Alastair Cameron) iz londonskog kraljevskog instituta kaže za Radio Slobodna Evropa da je grupa američkih senatora pisala u decembru francuskom ambasadoru u SAD, upozoravajući da Rusija nastavlja okupaciju dela gruzijske teritorije kao i da se ne pridržava Sporazuma o ograničenju konvencionalnog naoružanja u Evropi. To, po njihovom mišljenju, pokazuje da Moskva nije pouzdan partner. Zbog toga, senatori smatraju da ukoliko bi Rusija došla u posed modernog naoružanja, to bi štetilo zapadnim interesima. Kameron ističe da je Francuska odgovorila da je u potpunosti privržena članu 5 osnivačke povelje NATO o međusobnoj odbrani.

Olga Oliker smatra da bi se direktna intervencija Bele kuće kod zvaničnog Pariza, pogubno odrazila na napore Obamine administracije da „resetuje“ odnose sa Moskvom. Takođe, „predočavanje od strane SAD članicama EU kome mogu da prodaju oružje, moglo bi da šteti i odnosima Unije i njihovog tradicionalnog transatlantskog saveznika“.

Francuska još nije donela odluku o prodaji oružja Moskvi. No, očito je da želi da gradi što bliskije odnose sa njom. Pariz je proglasio 2010. „godinom Rusije“. Sledstveno tome, 2010 je „godina Francuske“ u Rusiji.

MOSKVA VREBA PRILIKU

Takav entuzijazam Francuske prema Rusiji, delimično se može objasniti njenim dugoročnim ambicijama da transformiše Evropsku Uniju u neku vrstu protivteže SAD na međunarodnoj sceni. Takođe, i intenzivnim rivalstvom Pariza i Berlina unutar EU. Nemačka zasada ima neospornu vodeću ulogu u razvijanju partnerstva evropske 27-orke i Rusije.

Ruski vojnik na paradi u Sent Peterzburgu


Moskva vreba priliku, očito uviđajući ove kontroverze. Ona je već razgovarala sa Holandijom i Španijom o mogućnosti gradnje pomenutih brodova, ukoliko Francuska odbije da ih proda, piše dopisnik RSE iz Brisela Ahto Lobjakas.

Rusija je započela veliku transformaciju svoje armije. Osim, mornarice, planira da modernizuje nuklearni arsenal, sistem za lansiranje raketa, kao i vazdušne snage. Pregovara, između ostalog, sa skandinavskim zemljama, Italijom i Izraelom o nabavci najmodernije opreme.
Pol Holtrom iz švedskog SIPRI-ja, ističe da se odluka Rusije da masovno kupuje novu opremu u inostranstvu, može objasniti njenim uviđanjem da njen vojno idustrijski sektor nije više u stanju da dostigne zadovoljavajući nivo.

„Ruska vojna industrija ima pristojnu bazu, ali kada je reč o elektronici i najmodernijim delovima naoružanja, Kremlj uviđa, na primer, da kupci ruskog oružja traže od drugih, stranih snabdevača da modernizuju i dograde oružje kupljeno od ruskih proizvođača“.

Rusija očito želi da uči od Zapada. Admiral Visotcki je tako izjavio da Rusija želi da iskoristi brod iz klase Mistral kao model da sama sagradi tri ili četiri slična broda.

XS
SM
MD
LG