U prvoj važnijoj političkoj inicijativi nakon što je predložena njegova kandidatura za povratak na predsedničku funkciju u Rusiji, Vladimir Putin se založio za integraciju Belorusije, Kazahstana i Rusije u „Evroazijsku uniju“.
U članku u listu “Izvestija” Putin je pohvalio postojeću carinsku uniju Rusije, Belorusije i Kazahstana. Ove zemlje planiraju da sledeće godine uklone sve barijere za trgovinu i kretanje kapitala i radne snage. On je kazao da carinsku uniju treba graditi na “iskustvima Evropske Unije i drugih regionalnih koalicija”.
Putin je, međutim, istakao da je vreme da se postave “ambiciozniji ciljevi” i “ostvari viši nivo integracije u Evropazijskoj uniji”.
“Putin nastoji da igra na imperijalne sentimente većinskog biračkog tela. Postoji nostalgija prema imperijalnoj prošlosti. Možda ne u formatu Sovjetskog Saveza, jer su sada Centralna Azija, Baltik i južni Kavkaz posebni prostori. Međutim, sve to ljude podseća imperijalnu, slavnu prošlost i Putin igra na te žice”, ocenjuje Pavel Salin, analitičar moskovskog Centra za političke procene.
Karikatura u tekstu o Putinu i Brežnjevu, 5.oktobar 2011
Putin, koji je poznat i po tome što je nazvao raspad SSSR “najvećom geopolitičkom katastrofom 20-og veka”, napisao je “da nije cilj ove ideje obnavljanje Sovjetskog Saveza u nekoj formi”. On je istakao da bi bilo “naivno obnavljati ili kopirati nešto iz prošlosti. Međutim, snažnija integracija na novoj političkoj i ekonomskoj bazi i novi sistem vrednosti je imperativ našeg doba”.
Nikolaj Petrov, analitičar moskovskog Karnegijevog centra, smatra da je cilj ovog teksta da privuče pažnju na Putinove spoljnopolitičke pobede s obzirom da je u punom zamahu kampanja sa izbore za Dumu 4. decembra.
“Ne mislim da u ovom tekstu ima bilo čega novog u viđenju ruske spoljne politike. Članak je pre simboličan gest kako bi pokazao u kojoj meri je Putin efikasan u spoljnoj politici prema susedima Rusije. Takođe, to nije program – već izlaganje dostignuća”, kaže Petrov.
Vraćanje popularnosti vladajuće elite
Putin veliča “Jedinstveni ekonomski prostor” Belorusije, Kazahstana i Rusije koji stupa na snagu u januaru 2012, nazivajući to “istorijskom prekretnicom” za sve zemlje sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza na koje Moskva gleda kao na svoju “interesnu sferu”.
On je takođe pozvao i ostale bivše sovjetske države da se pridruže ovoj grupaciji, odbacujući primedbe Ukrajine da bi to bilo u suprotnosti sa njenim aspiracijama da postane članica Evropske unije.
Predsednici Rusije Vladimir Putin i Belorusije Aleksandar Lukašenka, arhivska fotografija
“Jedinstveni ekonomski prostor” - koji se stvara po ugledu na Evropsku Uniju i treba da ujedini 165 miliona potrošača i delovaće kao geo-ekonomska protivteža Evropskoj Uniji – “imaće pozitivan uticaj na globalnom planu” i funkcionisaće kao ekonomsko čvorište koje povezuje Evropu i Aziju, ističe Putin.
Salin smatra da Putin, koji planira da se vrati u Kremlj kao predsednik u trećem mandatu, nastoji da povrati poljuljanu popularnost vladajuće elite.
"Putin je u teškoj situaciji jer opada popularnost vlasti, uključujući i njegovu ličnu. Njemu je potrebna karta na kojoj će igrati kako bi angažovao birače”, kaže Salin.
Putin i dalje uživa veliku podršku stanovništva, oko 70 procenata, mada je to niže u odnosu na astronomskih 85 odsto popularnosti koju je uživao 2008. godine. Rejting Putinove vladajuće Jedinstvene Rusije je pala u junu na ispod rekordnih 40 procenata.
Petrov ističe da je malo verovatno da će se promeniti suština ruske spoljne politike kada se Putin vrati u Kremlj, mada će njen ton biti drugačiji kada Medvedev, koji se smatra više prozapadno orijentisanim, ode sa scene.
"Više neće biti moguće da oni igraju u tandemu i povlađuju različitim publikama”, zaključuje Petrov.
