Rusija se povukla iz sporazuma o izvozu žita preko Crnog mora, objavljeno je iz Kremlja u ponedeljak, 17. jula.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio je prekid sporazuma na konferenciji za medije, dodajući da će se Rusija vratiti sporazumu nakon što njeni zahtevi budu ispunjeni.
"Kada deo sporazuma o Crnom moru koji se odnosi na Rusiju bude sproveden, Rusija će se odmah vratiti primeni sporazuma", rekao je Peskov.
Rusija je u ponedeljak optužila Ukrajinu da je preko noći napala most na Krimu morskim dronovima, ubivši dve osobe.
Upitan da li napad na most igra ulogu u povlačenju iz sporazuma, Peskov je odgovorio da ne igra.
"Ne, ovi događaji nisu povezani", rekao je Peskov.
Sporazum, u kojem su posredovale Ujedinjene nacije i Turska prošlog jula, imao je za cilj da ublaži globalnu krizu sa hranom tako što će omogućiti da se ukrajinsko žito, blokirano invazijom Rusije na Ukrajinu, bezbedno izvozi.
Produžen je nekoliko puta, ali je novi rok za produžetak bio 17. jul.
Reakcije na suspenziju
Uprkos izjavama Kremlja, turski predsednik Redžep Tajip Erdoan delovao je optimistično u izgledima da se dogovor o žitu održi.
"Mislim da uprkos današnjoj izjavi, moj prijatelj Putin želi da nastavi sporazum“, rekao je turski predsednik.
Međutim, Putin je više puta pretio da će se povući iz sporazuma, tvrdeći da elementi sporazuma koji dozvoljavaju izvoz ruske hrane i đubriva nisu ispoštovani.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ulaže napore kako bi obnovio sporazum.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je najavljeni izlazak Rusije iz ukrajinskog sporazuma o izvozu žitarica i označila taj potez "ciničnim".
"Snažno osuđujem cinični potez Rusije da ukine Inicijativu za crnomorsko žito", napisala je ona na Tviteru.
Ruska suspenzija sporazuma koji je doveo do izvoz žitarica Crnim morem iz Ukrajine "pogoršaće bezbednost hrane i naneti štetu milionima", saopštila je Bela kuća u ponedeljak, 17. jula.
"Pozivamo vladu Rusije da odmah poništi svoju odluku", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adam Hodž u saopštenju.
Potez Moskve Velika Britanija ocenjuje "razočaravajućim".
Moskva će "milionima ljudi onemogućiti pristup ključnoj namirnici - žitu", rekao je portparol britanskog premijera Rishija Sunaka, navodi AP.
Ukrajina i Rusija su glavni globalni dobavljači pšenice, ječma, suncokretovog ulja i drugih prehrambenih proizvoda na koje se oslanjaju zemlje u razvoju, piše agencija Asošijejted pres (AP).
Rusija se žalila da su ograničenja transporta i osiguranja ometala njen izvoz hrane i đubriva, što je takođe važan deo globalnog lanca ishrane.
Međutim, kako piše AP, podaci o izvozu pokazuju da je Rusija isporučila rekordne količine pšenice.
Sporazum je produžen na 60 dana, umesto na prethodno dogovorenih 120, u maju zbog odbijanja Moskve.
Poslednjih meseci, količina isporučene hrane i broj brodova koji napuštaju Ukrajinu su opali, a Rusija je optužena da ograničava mogućnost učešća dodatnih brodova, piše AP.
Zbog čega je sporazum važan?
Rat u Ukrajini je prošle godine doveo do rekordnih cena prehrambenih proizvoda i doprineo globalnoj krizi hrane koja je takođe povezana sa sukobima, dugotrajnim posledicama pandemije COVID-19, sušama i drugim klimatskim faktorima.
Visoki troškovi za žito potrebno za osnovne prehrambene proizvode u zemljama kao što su Egipat, Liban i Nigerija pogoršali su ekonomsku situaciju i gurnuli milione ljudri u siromaštvo.
Cene prehrambenih proizvoda kao što su pšenica i biljno ulje, na globalnom nivou su pale, ali hrana je već bila skupa pre rata u Ukrajini i olakšanje nije stiglo do kuhinjskih stolova.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu saopštila je ovog meseca da je 45 zemalja potrebna spoljna pomoć u hrani.
Crnomorska inicijativa za žito dozvolila je da tri ukrajinske luke izvoze 32,9 miliona metričkih tona žitarica i druge hrane u svet, od čega više od polovine u zemlje u razvoju, prema Zajedničkom koordinacionom centru u Istanbulu.
Sporazum se suočio sa preprekama pa se Rusija nakratko povukla u novembru pre nego što se ponovo vratila sporazumu.
U martu i maju, Rusija je produžila ugovor na 60 dana, umesto na uobičajenih 120.
Količina isporučenog žitarica mesečno pala je sa maksimuma od 4,2 miliona metričkih tona u oktobru na 1,3 miliona metričkih tona u maju, što je najmanji obim otkako je implementacija sporazuma počela.
Izvoz se u junu povećao na nešto više od dva miliona metričkih tona, zahvaljujući većim brodovima koji mogu da nose više tereta.
Ukrajina je optužila Rusiju da sprečava nove brodove da se uključe u posao od kraja juna, a njih 29 čeka u vodama kod Turske da se pridruže inicijativi.
Zajedničke inspekcije koje su imale za cilj da osiguraju da brodovi nose samo žito, a ne oružje koje bi moglo pomoći bilo kojoj strani, takođe su znatno usporile rad.
Inspekcije su padale sa maksimuma od 11 u oktobru na oko 2,3 u junu. Ukrajinski i američki zvaničnici krivili su Rusiju za usporavanje.
U međuvremenu, isporuke pšenice iz Rusije dostigle su rekordne vrednosti nakon velike žetve.
Rusija je izvezla 45,5 miliona metričkih tona u trgovinskoj godini 2022-2023, uz još jedan rekord od 47,5 miliona metričkih tona koji se očekuje u 2023-2024, prema procenama američkog Ministarstva poljoprivrede.
