Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 7. novembra da situaciju na Kosovu vidi kao “uzbunu” i optužilo Zapad da "situaciju gura ka direktnom sukobu".
Moskva je u saopštenju navela da je Beograd pokazao "konstruktivan pristup" poslednjoj krizi između Srbije i Kosova i napao "ekstremiste" u Prištini zbog, kako su naveli, serije provokacija koje su pogoršale dugotrajne etničke tenzije.
Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sastao sa ambasadorima Moskve i Pekinga u danu kada su predstavnici Srba sa Kosova, 5. novembra, objavili da napuštaju institucije, nezadovoljni planom Prištine o preregistraciji automobila sa srpskim tablicama.
Nove tenzije na Kosovu počele su nakon sprovođenja plana kosovske Vlade o preregistraciji automobila sa srpskim oznakama i odbijanjem policije na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, da uručuju opomene vozačima.
Zbog toga je suspendovan direktor policije za sever Nenad Đurić, nakon čega su i drugi policajci sa severa podneli ostavke, a predstavnici srpske zajednice napustili institucije Kosova.
Srbija mesecima odbija pozive Evropske unije da se priključi sankcijama Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu.
Srbija računa na podršku Rusije kada je reč o statusu Kosova, nekadašnje južne pokrajine Srbije koja je 2008. godine proglasila nezavisnost.
Sever Kosova ostao bez Srba u institucijama
Zvaničnici u Srbiji odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i blokiraju njeno članstvo u međunarodnim organizacijama, u čemu im najveću podršku pružaju Rusija i Kina.
