Pišu: Aleksandr Kasatkin, Julia Zukova i Saško Ševčenko
Kada su ruski vojnici pretili da će silovati jednu mladu devojku u Ukrajini, njena majka je pokušala da ih ubedi da uzmu nju umesto ćerke, kaže psihološkinja Vasilisa Levčenko, prepričavajući ono što je čula od jedne od žrtava navodnog silovanja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
"Jedan od njih je pristao", rekla je ona.
Slučaj te žene je samo jedan od desetina koji su dokumentovali zvaničnici, socijalni radnici i oni koji se bave pitanjima ljudskih prava, nakon što su se ruske trupe povukle iz područja u okolini glavnog grada Kijeva, ali i iz drugih krajeva zemlje na koju su počeli invaziju 24. februara.
"Nemoguće je izračunati koliko je žrtava", rekla je ukrajinska ombudsmanka Ljudmila Denisova za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa. "Teško je znati i zato što je mnogo ljudi ubijeno. Tek sada od naših žena, dece i njihovih roditelja slušamo o nasilju kojem su bili izloženi", rekla je ona.
Denisova je dodala i da neke od navodnih žrtava silovanja tvrde da su vojnici govorili stvari poput: "Postaraćemo se da nikada više ne budete sa muškarcem, kako ne bi mogle da rađate više dece".
"Prema preliminarnim podacima, bilo je mnogo silovanja, strašno mnogo", rekla je ukrajinska glavna tužiteljka Irina Venediktova. "Svi ti slučajevi će biti istraženi kada naša teritorija bude potpuno oslobođena", rekla je ona.
U izveštaju koji je objavljen 3. aprila, organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch/HRW) dokumentovala je prve prijave o navodnim silovanjima.
Tridesetjednogodišna žena iz sela Malaja Rohan u blizini Harkiva, koja je želela da ostane anonimna, priča da su u noći između 13. i 14. marta ruski vojnici provalili u podrum lokalne škole u koji se sklonila grupa žena i dece. Kaže da ju je jedan od vojnika odveo u učionicu na drugom spratu gde ju je, uz pretnju pištoljem, naterao da skine graderobu i pruži mu oralni seks.
"Sve vreme držao je pištolj blizu moje slepoočnice ili uperen u moje lice", rekla je ona. "Dva puta je pucao u plafon, rekavši da to radi da bi me motivisao."
Vojnik ju je nakon toga silovao dva puta, priča ona. Isekao joj je lice i vrat nožem, nakon čega je pustio da ide.
Sledećeg dana, ona i njena porodica su otišli u Harkiv gde joj je pružena pomoć.
"Srećna sam što sam preživela", rekla je.
Istog dana, britanska ambasadorka u Ukrajini, Melinda Simons (Melinda Simmons) napisala je na Twitter-u da je sliovanje postalo "oružje rata".
"Iako još uvek ne znamo pune razmere upotrebe tog oružja u Ukrajini, već je jasno da je [silovanje] postalo deo ruskog arsenala", napisala je Simons. "Žene siluju pred njihovom decom, devojčice pred njihovim porodicama, sve kao da je to smišljen čin potčinjavanja."
Rusija do sada nije konkretno odgovorila na optužbe za silovanja. Ruski zvaničnici odbacuju navode da njihove snage u Ukrajini napadaju civile ili da su počinili bilo kakve ratne zločine, ali nisu pružili mnogo dokaza koji bi potvrdili takve tvrdnje.
Nedugo nakon izveštaja Hjuman rajts voča, zaposlena u toj organizaciji Julija Gorbunova rekla je za RSE da istražuje još dva slučaja seksualnog nasilja koje su ruske trupe počinile u kijevskim predgrađima Buča i Brovari.
"Prikupljanje informacija o tim slučajevima može dugo da potraje", rekla je Gorbunova 8. aprila. "Kada je reč o takvim konfliktima, ponekad prođu meseci ili čak i godine pre nego što se doznaju stvarne proporcije zločina."
Nakon ovih prvih izveštaja, kao i nakon povlačenja ruskih trupa početkom meseca, zabeležen je veliki broj sličnih priča o seksualnom nasilju, kao i optužbi za razna druga zverstva.
Šef kijevske policije, Andrej Nebitov je za za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), govorio o slučaju navodnog silovanja u selu Bohdanivka.
"Žena je sa svojim malim sinom otišla kući gde je pokušala da se skloni od ruskih vojnika koji su ubili njenog muža", rekao je Nebitov. "Ipak, te večeri su se u njenoj kući pojavila dva vojnika koji su bili pijani. Silovali su je, preteći da će joj ubiti sina", nastavio je on.
"Otišli su, ali su se tri puta vraćali i svaki put su je silovali", rekao je. "Na kraju je nekako uspela da se oslobodi i pobegne".
Ukrajinski vojni zvaničnik iz regije Herson, Oleksandr Vilkul optužio je 7. aprila ruske vojnike da su silovali sedamdesetosmogodišnju ženu.
Dan kasnije, ombudsmanka Denisova je na svom Facebook profilu pisala o navodima da je u Buči jednu četrnaestogodišnju devojčicu silovalo pet ruskih vojnika. Dodala je i da je žrtva nakon toga ostala trudna. Denisova je takođe objavila da su ruski vojnici vezali za sto jednu ženu i naterali je da gleda kako siluju njenog jedanaestogodišnjeg sina, kao i da su jednu dvadesetogodišnju devojku iz Irpina istovremeno silovala tri vojnika.
"Nivo brutalnosti ove vojske terorista i dželata Ruske Federacije nema granice", napisala je Denisova, pozivajući Ujedinjene nacije (UN) da istraže navode o počinjenim zverstvima.
Psihološkinja Levčenko kaže da je stvaran broj silovanja verovatno značajno veći nego što je to prijavljeno.
"Nije da žene neće da pričaju o tome. One ne mogu", rekla je Levčenko. "One su u šoku koji ih blokira. Takve osobe često ni ne mogu da kažu šta se tačno desilo."
Dodaje da beleže sve više slučajeva da Ukrajinci koji su izbegli u Poljsku, humanitarnim radnicima tek sada pričaju o tome šta se događalo.
Drugi, kažu humanitarni radnici, odbijaju da govore zbog straha od odmazde s obzirom na to da je rat u Ukrajini ušao već u drugi mesec.
"Jedna žena je otvoreno rekla da ne želi da delimo njenu priču sa bilo kim", rekla je potpredsednica evropske NVO La Strada, Marina Lehenka. "To je zato što strahuje da će je neko pronaći i ubiti, pošto su joj time zapretili", rekla je Lehenka.
Psihološkinja i humanitarna radnica, Katerina Galjant kreirala je kanal na Telegramu gde ljudi kojima je potrebna pomoć mogu da se povežu sa profesionalcima koji se bave mentalnim zdravljem. U intervjuu koji je dala 7. aprila, ona govori o pričama o grupnim silovanja koja su počinili ruski vojnici. U sliovanjima su uglavnom učestvovale grupe od tri do pet vojnika.
Ona je ispričala kako su joj žrtve rekle da su izvršioci tražili stanove i skloništa na kojima su postojali bilo kakvi znakovi koji ukazuju na to da se unutra kriju žene ili deca.
"Silovanje je sada instrument rata", rekla je Galjant. "Način demonstriranja sile, terorisanja ljudi koji se tako slamaju psihički i fizički", zaključila je.
Ukrajinski glavna tužiteljka je rekla za Karent tajm da je njena kancelarija formirala radnu grupu koja će prikupljati informacije o svim navodima o silovanjima i kasnije to proslediti Međunarodnom kivičnom sudu.
"Oni su već pokrenuli istragu protiv agresorske zemlje - Ruske Federacije", rekla je ona. "To nam omogućava da ove dokaze ne koristimo samo za postupke protiv pojedinaca. Ukoliko uspemo da identifikujemo vojnike, odlično, međutim ako ne možemo da ih identifikujemo i dalje te informacije i dokaze možemo da upotrebimo da potvrdimo zločine koje je ruska vojska počinila na teritoriji Ukrajine."
Facebook Forum