Kada su se svetleći projektili iz ruske balističke rakete Orešnik pojavili na noćnom nebu u blizini Kijeva rano 24. maja, više video snimaka je zabeležilo čudan detalj. Uprkos tutnjavi udara dok su objekti padali na zemlju, nije bilo eksplozivnih bljesaka koji obično prate raketni napad.

Mutni video snimci napravljeni tokom dva prethodna napada tim oružjem, na Dnjepar u novembru 2024. i Lavov u januaru 2026. godine, pokazali su sličan nedostatak primarnih eksplozija.

"Izgleda da ne nose nikakav eksploziv", rekao je za RSE Pavel Podvig, viši istraživač u Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja. Hipersonični projektili koji su izašli iz Orešnika, užareni od toplote nastale pri povratku u atmosferu "verovatno su teški objekti, s idejom da razorna sila dolazi iz kinetičke energije", dodao je on.

Konrad Muzika (Muzyka), vojni analitičar u Ročan konsaltingu (Rochan Consulting), kaže da se čini da su udari Orešnika izvedeni s oko 36 "kinetičkih penetratora", koji su izašli iz šest povratnih letelica ispuštenih iz rakete u završnom delu njene putanje. Ti projektili se, kako kaže on, "oslanjaju na izuzetno veliku brzinu udara da bi uništili ili probili mete, umesto da nose velika eksplozivna punjenja".

Međutim, s procenjenim troškovima od desetina miliona dolara po raketi, mnogi komentatori – uključujući i Ruse – doveli su u pitanje korisnost bacanja hipersoničnih komada metala ili betona na mete u Ukrajini.

"Samo suludo skupa oprema zabijena u zemlju", naveo je ruski vojni bloger Vladimir Romanov na Telegramu uz video snimak novog napada Orešnika. "Sve zbog lepe slike kojoj više niko ne veruje (osim penzionera)", dodao je on.

Orešnik (leska) je balistička raketa srednjeg dometa, za koju se procenjuje da je dugačka oko 12 metara. Ima domet od oko 5.000 kilometara i prijavljeno punjenje od preko jedne tone. Mobilno oružje se transportuje relativno malim vozilom i dobilo je ime po svojoj sposobnosti da nestane u pejzažu poput drveta u šumi.

Balističke rakete poput Orešnika, koje lansiraju bojeve glave s velikih visina, poznate su po tome što ih je teško precizno usmeriti. To je uglavnom nebitno u slučaju nuklearnog napada s velikim radijusom uništenja, ali kinetički projektili ispaljeni iz povratnih letelica mogu da ne naprave štetu čak ni na velikim metama.

Istraga otvorenih izvora o uticaju napada rakete Orešnik na Dnjepar 2024. godine, čija je meta bila fabrika raketa iz sovjetskog doba, na kraju je zaključila da su projektili Orešnika možda potpuno promašili prostranu fabriku.

Fotografije napravljene u Dnjepru u satima posle napada 2024. pokazale su ozbiljnu štetu na krovu jedne neidentifikovane zgrade, koja je inače izgledala netaknuto.

Muzika je za RSE rekao da u slučaju napada 24. maja, snimci "izgleda da pokazuju elemente udara rasute po relativno širokom području". Vojni analitičar veruje da bi to "moglo ukazivati ili na namerno raspoređivanje na više ciljanih tačaka ili na potencijalno značajna ograničenja u preciznosti koja pogađaju povratne letelice".

Posle napada na Bilu Cerkvu, jedan ukrajinski vojni bloger je naveo da je pronašao mesto udara jednog od projektila. On je povezao krater veličine malog bazena s razornom moći artiljerijske granate.

Prethodno su ukrajinske službe za vanredne situacije objavile fotografije koje prikazuju oštećene garaže i mali požar u Biloj Cerkvi. Još nije jasno šta je bilo gađano u tom gradu, ali u Biloj Cerkvi se nalazi aerodrom iz sovjetskog doba.

Stručnjaci veruju da je svrha napada Orešnikom u Ukrajini uglavnom psihološka. "Čini se da su ti udari konzistentniji sa strateškim porukama nego s pokušajem postizanja značajnih efekata (na terenu)", rekao je Muzika za RSE.

Podvig ima sličnu procenu. "Tehnički, verovatno bi mogli da nanesete štetu s više projektila na neke meke mete, ali moje mišljenje je da tu više reč o slanju poruke."

Neposredno pre napada Orešnikom 24. maja, Kremlj je pozvao vojsku da pripremi "predloge" o tome kako uzvrati na, kako je naveo, napad ukrajinskog dronova na učenički dom u kojem je poginulo najmanje 18 ljudi.

Orešnik je postao propagandni fokus Kremlja, koji je isticao njegovu brzinu i domet – preko celog evropskog kontinenta – i kapacitet da bude naoružan nuklearnim bojevim glavama. Ruski državni mediji su naveli navodna vremena leta potrebna da bojeve glave Orešnika stignu do ciljeva širom Evrope – 20 minuta do Londona i Pariza; 12 do Varšave.

Taj nuklearni kapacitet i sekvenca lansiranja slična interkontinentalnim balističkim raketama (ICMB) većeg dometa, očigledno su doveli do neobičnog nagoveštaja upotrebe te rakete. Dan pre prvog lansiranja Orešnika na Ukrajinu, 20. novembra 2024, američka i nekoliko drugih zapadnih ambasada su neočekivano zatvorene zbog "povećanog rizika od vazdušnih napada".

Dan pre napada Orešnika 24. maja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pozivajući se na obaveštajne podatke iz SAD i Evrope, rekao je da se Rusija sprema da napadne Ukrajinu naprednom raketom.

Rusija tvrdi da "automatski" daje SAD upozorenje 30 minuta pre lansiranja Orešnika. Pentagon je potvrdio da je obavešten "kratko" pre napada u novembru 2024. godine, ali Podvig kaže da je moguće da se komunikacija o ruskim namerama deli satima ranije.

"Postoji sporazum o balističkom lansiranju iz 1988. koga se obe zemlje i dalje pridržavaju, a koji zahteva obaveštenje 24 sata unapred", rekao je stručnjak za oružje. "Tehnički, to pokriva samo interkontinentalne balističke rakete, ali mogu da zamislim da, za svaki slučaj, Rusija šalje obaveštenja kako se ova lansiranja ne bi tumačila kao lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa."

Amerika trenutno održava nuklearni stav "lansiranja na upozorenje", što znači da SAD mogu da pokrenu "uzvratne" udare ako detektuju dolazeće rakete, pre bilo kakvog udara na tlo SAD.