Dostupni linkovi

ICJ odbacio zahtev Kijeva o blokadi ruske pomoći separatistima


Međunarodni sud pravde u Hagu (ICJ) odbacio je danas zahtev Ukrajine za uvođenje privremenih mera do okončanja postupka protiv Rusije, a kojima bi trebalo blokirati podršku Rusije proruskim pobunjenicima na istoku zemlje.

Sud se, međutim, složio sa optužbom da Moskva diskrimininiše ukrajinske Tatare i ostale manjine na anektiranom Krimu.

Sud je takođe saopštio da očekuje od Moskve i Kijeva da sprovedu sporazum iz Minska kojim bi se osigurao mir u ratom opustošenom delu istočne Ukrajine.

Današnje presuda je preliminarna, a proces bi mogao da potraje godinama.

U tužbi zvaničnog Kijeva je navedeno da je Rusija intezivirala mešanje u Ukrajinu od 2014. "vojno intervenišući...finansirajući terorističke akte i kršeći ljudska prava miliona ukrajinskih građana, uključujući i pravo na život mnogih".

U sudskom podnesku Ukrajina je navela da su "bili subjekt rastućeg pritiska i zastrašivanja od strane Rusije".

Zvanični Kijev traži "potpuno obeštećenje za…akte terorizma koje je Ruska Federacija izazvala, olakšala ili podržavala” navodeći slučajeve bombardovanja naseljenih područja i obaranja malezijskog aviona MH17, u julu 2014, u kome je poginulo svih 298 putnika i članova posade.

Ukrajina takođe traži od suda da zaustavi "rasnu diskriminaciju” krimskih Tatara i Ukrajinaca na ovom poluostrvu otkako ga je Rusija anektirala pre tri godine nakon što je rasporedila trupe i održala referendum koje je 100 zemalja, članica UN osudilo kao nelegitiman čin.

Zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Olena Zerkal je optužila Rusiju da sprovodi "kulturno brisanje" Tatara i drugih etničkih zajednica na Krimu.

Krimski Tatari izloženi su i hapšenjima
Krimski Tatari izloženi su i hapšenjima

Ukrajina je optužila Rusiju za kršenje Konvencije o finansiranju terorizma i međunarodnih ugovora protiv rasne diskriminacije.

Stoga je tražila od petnaestočlanog suda da presudi da "Ruska Federacija snosi međunarodnu odgovornost” za "terorističke akte koje jepočinila njena produžena ruka u Ukrajini”.

Zerkal je rekla da će sudski postupak dati odgovor na pitanje "da li međunarodni pravni poredak može da se odupre moćnim državama koje se ne obaziru na pravo i ne poštuju ljudska prava".

Moskva odbacuje sve ove optužbe. Ona smatra da ove tvrdnje Ukrajine "nisu ni činjenično niti zakonski utemeljene”, kao i da ICJ nema nadležnost u ovom slučaju.

Rusija negira da šalje trupe ili vojnu opremu u istočnu Ukrajinu, iako Kijev i zapadne zemlje tvrde da je to nepobitna činjenica.

Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Roman Kolodkin izjavio je tokom trodnevne rasprave početkom marta pred najvišim sudskim organom UN da su ukrajinske optužbe "nesumnjivo izvan nadležnosti Suda".

Pošto proces pred međunarodnim sudom može potrajati mesecima, čak i za donošenje odluke da li će razmatrati ovaj slučaj, Ukrajina je zatražila privremene mere zaštite. Pre svega sudski nalog kojim se od Rusije traži uzdržavanje od "bilo kog poteza kojim se može pogoršati ili proširiti sukob” ili otežati njegovo rešavanje, uključujući i obustavljanje ilegalnog slanja novca, opreme i pripadnika vojske na istok Ukrajine.

SAD, EU i još neke zemlje uvele su sankcije Rusiji kao odgovor na njeno mešanje u Ukrajini, zbog čega su pogoršani odnosi Moskve sa Zapadom i Ukrajinom.

Iako su odluke Međunarodnog suda pravde konačne i obavezujuće, on nema instrumente da osigura njihovo sprovođenje.

Moskva je nelegalno aneksirala ukrajinsko poluostrvo Krim u martu 2014. i podržala separatiste na istoku Ukrajine u borbama u kojima je od tada poginulo više od 9.750 ljudi.

Sličan slučaj protiv Rusije pred ICJ pokrenula je Gruzija zbog ruske intervencije 2008. u njenim separatističkim regijama Abhaziji i Južnoj Osetiji, nakon čega ih je priznala kao nezavisne države. Međutim, Međunarodni sud je 2011. saopštio da nije nadležan za vođenje procesa.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG