Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Sumnjiva ruska posla u Africi


Evgenij Prigožin i Vladimir Putin

Rusija je poslednjih godina intenzivirala nastojanja da poveća uticaj u Africi, pomaganjem lidera na vlasti i sprečavanjem prozapadnih ili demokratskih pokreta, pre svega preko operacija koje vodi bliski saradnik predsednika Vladimira Putina, pokazuju procureli dokumenti koje je prvi objavio britanski Gardijan (The Guardian).

Procureli dokumenti

Rusija želi da pojača svoje prisustvo u najmanje 13 zemalja širom Afrike i da taj kontinent pretvori u svoje strateško dvorište, piše Gardijan na osnovu procurelih dokumenata i dodaje da tu misiju vodi Evgenij Prigožin, biznismen iz Sankt Peterburga i blizak saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Jedan cilj je da se iz Afrike potisnu SAD i bivše kolonijalne sile, Velika Britanija i Francuska, dok je drugi da se zaustave "prozapadne" pobune, ukazuje britanski list na dokumente do kojih je došao Centar dosije (Dossier Center) koji finansira Mihail Hodorkovski, ruski biznismen i kritičar Kremlja.

Putin je pokazao malo interesovanja za Afriku u 2000-tim, ali su zapadne sankcije uvedene 2014. zbog Krima navele Moskvu da traži nove geopolitičke prijatelje i poslovne prilike, ocenjuje list i dodaje da procureli dokumenti pokazuju da Moskva ima ambicije da Afriku pretvori u svoje strateško čvorište građenjem odnosa s aktuelnim vladarima, vojnim ugovorima i obrazovanjem nove generacije "lidera" i tajnih "agenata".

Središnju figuru u tom nastojanju Evgenija Prigožina, koji je poznat kao "Putinov kuvar" zbog njegovih ugovora s Kremljom za katering, prošle godine je optužio američki specijalni savetnik Robert Muler (Mueller). Prema optužnici, Prigožinova fabrika trolova je vodila opširnu kampanju na društvenim medijima 2016. da se pomogne pobeda Donalda Trampa (Trump) na izborima. Gardijan dodaje da je Vagner grupa (Wagner), privatni vojni ugovarač povezan s Prigožinom, snabdevala plaćenike za borbe u Ukrajini i Siriji.

Više firmi povezanih s tim oligarhom, uključujući Vagner, poznate su među zaposlenima kao "Kompanija", piše Gardijan i dodaje da dokumenti sugerišu da njihove aktivnosti koordinišu viši zvaničnici u ruskim ministarstvima spoljnih poslova i odbrane.

Zakuvavanje u Sudanu

Otkriće istraživačkog Centra dosije je poslednji pokazatelj sve većih ruskih ambicija u Africi i Prgožinove uloge iz senke u strategiji Kremlja na tom kontinentu, ocenjuje Dejli telegraf (The Daily Telegraph).

Među dokumentima do kojih je došao Centar dosije je pismo u kojem Prigožin kritikuje bivšeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira što nije sledio ruske savete kako da suzbije prodemokratsku pobunu u zemlji, između ostalog tako što je ignorisao ruski savet da se demonstranti predstave kao "proizraelski", "pro-LGBT" i "antiislamski" kako bi se diskreditovali, piše Telegraf.

Umešanost ruske vojske u Sudanu prvi put je izašla na svetlo dana u decembru 2017. kada je pokremaljski novinar na Tviteru (Twitter) stavio sliku za koju je rekao da prikazuje ruske vojne instruktore kako obučavaju sudanske vojnike, ukazuje list i dodaje da je rusko ministarstvo spoljnih poslova ove godine potvrdilo da privatne ruske kompanije učestvuju u obuci sudanske vojske.

List podseća da je u martu pisao da su kompanije povezene s "Putinovim kuvarom" u poslednje dve godine razvile poslovne interese u nekoliko afričkih zemlja, među kojima su Libija, Sudan, Centralnoafrička Republika, Zimbabve i Madagaskar.

"Oni obučavaju policiju, takođe specijalne policijske snage kao i vojsku. Sami ne izvode vojne akcije", rekao je bivši plaćenik Vagnera za ugovore u Centralnoafričkoj Republici i Sudanu.

Prigožin nije komentarisao izveštaje medija, ali se, ističe Telegraf, zna da ima lični interes u ruskoj politici prema Africi - prošle godine je prisustvovao sastanku ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i libijskog generala Halife Haftara. Istraga ruskog lista Novaja gazeta objavljena ranije ove godine otkrila je da je privatni avion povezan s Prigožinom često leteo za Afriku 2018.

Zakasneli dolazak u Afriku

Rusko prisustvo u Centralnoafričkoj Republici uglavnom je bilo nezapaženo do prošle godine, posle čega su Rusija i Vagner počeli da se pojavljuju na neočekivanim mestima širom Afrike, piše južnoafrički list Mejl end gardijan (Mail & Guardian).

U julu 2018. godine, piše list, pojavila se vest da su na putu na oko 180 kilometara od prestonice Centralnoafričke Republike ubijena tri ruska novinara koja su ispitivala aktivnosti tajnovite Vagner grupe koja je navodno imala bazu sa 175 plaćenika u mestu Barengo.

Posle toga, Rusija i Vagner počeli su da se pojavljuju na neočekivanim mestima širom Afrike, ističe Mejl end gardijan - na Madagaskaru su ruski politički stratezi navodno pomagali nekoliko kandidata uoči predsedničkih izbora 2018; u Sudanu je Vagner navodno savetovao Bašira kako da učvrsti vlast; u Centralnoafričkoj Republici je Rusija navodno donirala oružje i zauzvrat dobijala ugovore za rude; u Đibutiju je ruski zahtev za izgradnju vojne baze odbijen tek posle reagovanja SAD.

U Južnoj Africi uoči izbora u maju izvešteno je da su ruski operativci povezani s Prgožinom napravili plan za kampanju dezinformisanja u prilog Afričkog Nacionalnog Kongresa i protiv opozicije, piše list i dodaje da je to usledilo pošto je Rusija pokušala da pridobije bivšeg predsednika Džejkoba Zumu i njihovog neuspešnog pokušaja da naprave nuklearni sporazum.

Ruski zaokret ka Africi nije iznenađenje, štaviše malo je zakasnio, ocenjuje južnoafrički list i podseća da je tokom hladnog rata Sovjetski Savez razvio bliske veze s vladama širom Afrike, ali su one propale s padom komunizma posle čega su stare sile poput Velike Britanije i Francuske, kao i SAD, nastojale da ostvare dominantnu poziciju. Uz to uticaj traže i nove sile poput Kine, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske.

Afrički zaokret

Istinitost procurelih dokumenata tek treba potvrditi, ističe američki geopolitički institut Stratfor, ocenjujući da su raniji dokumenti koje je objavio Hodorokovski izgleda pouzdani i da informacije u novim dokumentima izgledaju saglasne s događajima koji su javno poznati.

Ako su tačni, dokumenti podvlače da Moskva vidi prilike za ekonomske i političke dobitke agresivnim ulaskom u afričke zemlje preko vojnih ugovora, kompanije Vagner i drugim sredstvima uticaja, ocenjuje Stratfor.

O zaokretu Rusije ka Africi već ranije je pisao američki časopis za spoljnu politiku Nešnal interest (National interest) koji je ocenio da Moskva može imati nekoliko ciljeve na tom kontinentu.

Mnogi potezi Moskve u Africi odražavaju oživljavanje ruske spoljne politike pod Putinom i njegovu želju da zemlji vrati status velike sile, ocenio je časopis u martu, konstatujući da u vezi s Afrikom postoji globalna politička računica, pošto se na tom kontinentu nalazi oko 25 odsto zemalja sveta. Rusija, kao i Kina, pokušava da stvori politički blok od različitih zemalja za podršku svojim interesima u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama.

Pored politike tu je i energetika, ističe autor teksta u Nešnal inters Piter Bruks (Peter Brookes), saradnik Fondacije Heritidž (Heritage Foundation) i bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD. Rusija kao globalni energetski igrač ima očigledan ekonomski interes u afričkom energetskom sektoru - afrički proizvođači energije su Rusiji rivali u nafti i gasu, ali i potencijalni partneri u izgradnji nuklearnih elektrana.

Moskva ima i vojne i strateški interese u Africi - Rusija je možda na putu da uspostavi mornaričku bazu u Sudanu, a navodno pokušava da napravi logističku bazu u Eritreji koja se takođe nalazi na obali Crvenog mora, piše Bruks, dodajući da Rusija ima interes i u Libiji. Mada je libijska energija važna za Moskvu, postoji zabrinutost da je Rusija zainteresovana za vojne baze u Libiji, koja ima strateški položaj na severu Afrike.

Baze u Sudanu i Eritreji bi omogućile Moskvi obaveštajne informacije o saobraćaju na Crvenom moru, dok bi bazom u Libiji mogla da štiti vazdušne i pomorske snage na Sredozemnom moru uz južno krilo NATO, zajedno s prisustvom na istoku Mediterana kroz baze u Siriji, zaključuje Bruks.

XS
SM
MD
LG