Dostupni linkovi

Ruski poklon doleće uoči izbora?


Filip Švarm: Ne verujem da će biti bilo kakvog rata, jer u ovim državama naprosto ne postoje volja, kapaciteti, naoružanje i snaga za to (na slici: avion tipa MiG-29)

Kada će stići lovci iz Rusije i da li njihova nabavka znači i trku u naoružanju, pitanje je kojim se poslednjih meseci bavi javnost u Srbiji. Nakon poslednje posete Moskvi, ministar odbrane Zoran Đorđević najavio je da se uskoro očekuju MiG-ovi 29 iz Ruske Federacije, a pojedini analitičari smatraju da će "poklon" doleteti u odabranom trenutku.

Vlade Radulović, izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije, veruje da će ruski vazduhoplovi stići uoči predsedničkih izbora.

"Naravno, to su informacije do kojih možemo da dođemo čitajući između redova izjave jedne i druge strane. Vrlo je evidentno da će oni upravo stići tako, prva polovina negde oko izbora, a druga tek na jesen. Mislim da je taj termin verovatan ne samo posle izjava domaćih političara, već i zbog popularnosti koju Rusija uživa u javnosti u Srbiji", stav je Radulovića.

Šest polovnih lovaca MiG-29 u letnom stanju, koji su povučeni iz upotrebe u ruskom vazduhoplovstvu, trenutno se u Rusiji prilagođavaju za izvoz u Srbiju, skidaju se pojedini elementi, da bi stigli na remont u Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlović u Batajnici.

U "Momi", na batajničkom aerodromu gde je baza 204. vazduhoplovne brigade u čijem sastavu su i četiri MiG-a 29 kupljena od Rusije krajem osamdesetih godina prošlog veka, predviđena je modernizacija svih deset vazduhoplova tog tipa kojima će raspolagati Srbija.

Borbene letelice u srpskoj vojsci mahom su ruske proizvodnje, kao i 80 odsto vojne tehnike, zbog čega je nabavka aviona iz Rusije sa tog aspekta vrlo logična.

Međutim, kao i u svim sličnim aranžmanima, politička odluka igra veliku ulogu, pogotovu zbog toga što je Srbija deklarisana kao vojno neutralna zemlja.

Filip Švarm, novinar nedeljnika Vreme, kaže da je nabavaka ruskih aviona već maksimalno eksploatisana.

"Videli smo preko televizije koliko je premijer Vučić (Aleksandar) bio sretan kada je u Moskvi seo u MiG 29. Ako se ti avioni pojave za vreme predizborne kampanje, a verovatno će vlast nastojati da tako bude, to će biti jedan od aduta koji će nastojati da što bolje iskoristi", ocenjuje Švarm.

U kontekstu vojne neutralnosti, za Srbiju, koja je i članica NATO programa "Partnersto za mir", bitna je činjenica da održava vojne vežbe i sa Rusijom i sa zemljama Severnoatlantske Alijanse, u kojima učestvuju i snage SAD, a svojevremeno je od američke vlade dobila i jedan broj specijalnih terenskih vozila za potrebe srpskih oružanih snaga.

Političari u vrhu države uglavnom to, uz potrebu obnavljanja zastarele tehnike, navode kao ključni argument u tvrdnjama da nema govora o vojnom okretanju Rusiji.

Vlade Radulović kaže da je utisak da Srbija pokušava da sedi na dve stolice, između Istoka i Zapada.

"Međutim, zbog ovih nabavki aviona stiče se utisak da je Srbija više okrenuta ka Istoku. Jer ipak nije isto nabaviti 'hamer' ili MiG 29. Evidentno je da je Rusija zainteresovana da održava svoj ugled ovde i da pokuša da nas odvrati od puta ka Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama", navodi Radulović.

Vlade Radulović: Rusija je zainteresovana da održava ugled ovde (na slici: zastava Rusije i Srbije u Beogradu)
Vlade Radulović: Rusija je zainteresovana da održava ugled ovde (na slici: zastava Rusije i Srbije u Beogradu)


Uprkos proklamovanom prijateljstvu dve zemlje, koje vlada u javnom diskursu, "poklon" iz Moskve, kako je aranžman sa MiG-ovima 29 nazvao premijer Aleksandar Vučić, Srbiju će koštati 180 miliona evra, jer je to minimum potreban za dovođenje ovih šest sofisticiranih mašina u optimalno operativno stanje.

Pre pet godina, 2012. godine, vojno vazduhoplovstvo Srbije obeležilo je 100 godina postojanja u katastrofalnom stanju, sa eskadrilom zastarelih MiG-ova 21 čiji resursi su tada bili na izdisaju, sa manjkom goriva i skromnim godišnjim naletom pilota od samo 20 sati. Tada su vlasti počele da prave prve ozbiljnije kontakte za nabavku novih aparata, jer je Srbija hitno morala da pronađe rešenje za neophodni "air policing", odnosno zaštitu sopstvenog vazdušnog prostora.

Sa eskdarilom od 10 aparata MiG-29 taj problem sada bi trebalo da bude rešen, ali je u javnosti počelo da se govori o navodnoj regionalnoj trci u naoružanju, jer je prethodno Hrvatska dobila američke borbene helikoptere "kiowa", posle čega su obe zemlje najavile nabavku novih kontigenata naoružanja.

Radulović smatra da se, ipak, ne može govoriti o zveckanju oružjem.

"Treba biti realan i iskren... Sve zemlje bivše SFRJ imaju i koriste rusko naoružanje koje je iz doba Jugoslovenske narodne armije. Tom naoružanju sada ističu resursi i došlo je vreme za obnovu, modernizaciju i zamenu. Na to su prisiljeni Srbija, Hrvatska i svi drugi. Medijski tekstovi su jedno, a realnost je drugo, a realnost je da svako sarađuje sa onima sa kojima može", napominje Vlade Radulović.

Zveckanje oružjem za ubiranje političkih poena

Priču o trci u naoružanju, uz panične izjave političara sa svih strana, svojski podgrevaju mediji, posebno dnevni tabloidi, bombastičnim naslovima, čak i pominjanjem rata.

Filip Švarm smatra da je najmanje do medija, već da bi politički lideri morali da smire tenzije.

"Mi na Balkanu sada imamo jedan sirotinjski hladni rat. Ne verujem da će biti bilo kakvog rata, jer u ovim državama naprosto ne postoje volja, kapaciteti, naoružanje i snaga za to. Ali, u svakom slučaju, ta vrsta zveckanja oružjem služi samo za ubiranje unutrašnjih političkih poena", ukazuje Švarm.

Nakon što je praktično realizovala nabavku aviona iz Rusije, Srbija se okrenula još jednoj istočnoj zemlji, pa je tako tokom januarske posete srpskog državnog vrha predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku načelno dogovorena isporuka osam MiG-ova 29 za srpsko vojno vazduhoplovstvo.

Bildovanje vojnog potencijala Srbija nastavlja i najavama nabavki protivvazdušnih sistema ruske proizvodnje, a jedini problem koji se do sada pojavio je to što sve najavljene ruske i beloruske avione nema ko da vozi, jer Srbija trenutno ne raspolaže sa dovoljno obučenih pilota za toliki broj MiG-ova 29.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG