Nakon što su hiljade Rusa izašle u četvrtak na ulice da protestuju protiv invazije na Ukrajinu, vlasti su u petak pokušale da se suprotstave širenju antiratnog raspoloženja i da predstave sliku snage i pravednosti, prenosi Rojters.
Prema podacima grupe za ljudska prava OVD-Info koja prati politička hapšenja, ukupno 1.820 demonstranata privedeno je u četvrtak uveče u 58 ruskih gradova, uključujući 1.002 u Moskvi, gde je održan najveći protest, na kome je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi na ulice.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pokušao je u petak da umanji obim protesta, rekavši da, iako predsednik Vladimir Putin „osluškuje svačije mišljenje“, on takođe zna „udeo onih koji imaju drugačije gledište i onih koji su naklonjeni takvoj neophodna operacija.”
Antiratni protesti i hapšenja širom Rusije
Zloslutna podrška napadu na Ukrajinu došla je iz Čečenije, pretežno muslimanskog regiona Rusije kojim upravlja čvrstorukaš Ramzan Kadirov. Čečenski mediji su u petak izvestili da je Kadirov okupio oko 12.000 pripadnika bezbednosnih snaga u centru Groznog, glavnog grada regiona, radi, kako je opisano, operativne provere spremnosti.
Prema lokalnom novinskom sajtu “Čečenija danas”, Kadirov je rekao da su spremni da učestvuju u „bilo kojoj specijalnoj operaciji“, ako bude potrebno, i pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pozove Putina i ponudi izvinjenje.
Glavna urednica ruskog državnog TV kanala RT, Margarita Simonjan, objavila je na Telegramu snimak na kojem se vide ruska oklopna vozila kako se kreću ruralnim područjem i čoveka koji viče: „Bog da vas čuva, momci! Čekamo vas osam godina.”
Simonjan, čiji blog na Telegramu ima preko 132.000 pretplatnika, navela je i da su Ukrajinci u blizini grada Harkova pozdravljali rusku vojsku.
Oni koji su se izjasnili protiv invazije, u međuvremenu se suočavaju sa posledicama.
Jelena Černenko, novinarka dnevnog lista Komersant, rekla je da je izbačena iz grupe akreditovanih novinara koji prate rad Ministarstva spoljnih poslova zbog otvorenog pisma u kojem se osuđuje napad na Ukrajinu koje je potpisalo skoro 300 novinara. Černenko je napisala na Telegramu da je ministarstvo navelo njen „nedostatak profesionalizma“ i pozvala zvaničnike da se ne svete novinarima koji su potpisali pismo.
„Očigledno su takva vremena“, napisala je Černenko o zabrani sa kojom se sada suočava.
Sa problemima se suočio i novinar Jurij Dud. Kao i mnogi drugi u četvrtak, Dud, glasni kritičar Kremlja koji vodi jedan od najpopularnijih Jutjub blogova u Rusiji, napisao je post na društvenim mrežama u kojem osuđuje invaziju na Ukrajinu.
U petak je uticajna grupa za nadzor interneta, Liga bezbednog interneta, koju podržava Kremlj, podnela zahtev kancelariji glavnog tužioca i Ministarstvu pravde da razmotre da se Dud označi kao „strani agent“ – što je oznaka koje podrazumeva dodatni nadzor vlade i snažne pežorativne konotacije koje bi ga diskreditovale.
Popularna državna TV stanica, Prvi kanal, objavila je da će zameniti zabavne emisije na svom rasporedu vestima i političkim emisijama „zbog trenutne situacije.“ Među onima koji su ukinuti bila je emisija koja je kasno uveče vodila popularni komičar Ivan Urgant, koji je na Instagramu govorio protiv invazije.
Portparoli kanala su insistirali da odluka da se Urgantova emisija ukloni sa rasporeda nema nikakve veze sa njegovom objavom na Instagramu.
Kao još jedan znak da Kremlj pritiska neistomišljenike, ruska državna služba za komunikacije i internet, Roskomnadzor, objavila je „delimična ograničenja“ pristupa Fejsbuku kao odgovor na potez ove platforme da ograniči naloge nekoliko medija koje podržava Kremlj. Nije rečeno šta tačno podrazumevaju njena ograničenja.
Agencija je saopštila da je tražila od Fejsbuka da ukine ograničenja za državnu novinsku agenciju RIA Novosti, državni TV kanal Zvezda i prokremljske novinske sajtove Lenta.Ru i Gazeta.Ru, ali Fesjbsuk se nije toga pridržavala. Potezi Fejsbuka, prema Roskomnadzoru, uključuju označavanje njihovog sadržaja kao nepouzdanog i nametanje ograničenja na rezultate pretrage kako bi se smanjila publiku na Fejsbuku.
Roskomnadzor je naveo da su Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i kancelarija generalnog tužioca u petak utvrdili da je Fejsbuk „saučesnik u kršenju osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i prava i sloboda ruskih državljana“ i da su svoj potez ocenili kao „mere zaštite ruskih medija“.
