U septembru 1955. godine, Robert F. Kenedi (Kennedy) je stigao u Moskvu u okviru neobičnog obilaska Sovjetskog Saveza automobilom tokom Hladnog rata. S budućim američkim senatorom bio je istaknuti sudija Vrhovnog suda SAD.

Njihov prevodilac tokom dvomesečnog putovanja kroz zatvorenu zemlju bio je bivši oficir američke vojske koji je govorio ruskim i čija je pozicija u američkoj ambasadi u Teheranu pružala pokriće za njegov identitet kao agenta Centralne obaveštajne agencije (CIA): Frederik Flot (Frederick Flott).

Po povratku u SAD, put je privukao veliku pažnju na Kenedija, čija je politička karijera bila u usponu zajedno s karijerom njegovog starijeg brata Džona (John), budućeg predsednika.

Put je takođe privukao pažnju na Flota, ali KGB-a. Sovjetska obaveštajna agencija mu je dodelila šifrovano ime – Daglas (Douglas) – i nastavila je da ga prati naredne dve decenije, u nadi se da će ga vrbovati kao špijuna.

Početkom 1970-ih, sovjetska služba je možda uspela.

Detalji napora Moskva u vezi s Flotom sakriveni su u neobjavljenom rukopisu na ruskom jeziku koji se nalazi u zbirci dokumenata KGB-a pod nazivom Mitrohinova arhiva.

Dosijei nose ime po Vasiliju Mitrohinu, glavnom arhivisti koji je godinama sakupljao hiljade stranica beleški, a zatim ih je prokrijumčario kada je prebegao u Veliku Britaniju početkom 90-ih.

Na nekoliko stranica rukopisa detaljno su opisane interakcije KGB-a s Amerikancem pod šifrovanim imenom "Daglas" i njegovo praćenje. To šifrovano se mnogo pominje, ali se u dosijeu pominje i ime "Flot", uz prateće biografske detalje koji odgovaraju Flotovoj karijeri u američkoj vladi.

Među najzanimljivijim izjavama su da je KGB u junu 1974. platio Flotovo putovanje u Moskvu iz Džakarte, gde je radio kao politički službenik ambasade, zajedno s isplatom od 10.000 dolara koju je odobrio tadašnji šef KGB-a Jurij Andropov; kao i da je Flot sredinom 70-ih obezbedio zvaničnicima KGB-a u Vašingtonu više od 100 poverljivih depeša Stejt departmenta.

"To je neobično jer je to slučaj iz Hladnog rata za koji niko ranije nije čuo", rekao je Kevin Rile (Riehle), bivši američki obaveštajni analitičar koji je prvi naišao na opis Flota u Mitrohinovoj arhivi i podelio originalni dosije s RSE.

"Ovo je nepoznati špijunski slučaj", rekao je Rile, koji sada radi kao istraživač i predavač o obaveštajnim službama i međunarodnoj bezbednosti na Univerzitetu Brunel u Londonu.

Nije jasno zašto Flotovo ime nije redigovano u ovom slučaju, s obzirom na to da MI6 nije objavio mnoge originalne dokumente, dok je objavljena opsežno redigovao.

Flot se penzionisao iz službe u američkoj vladi 1978. godine. Umro je 2006. godine.

Njegovi rođaci i prijatelji kažu da nikada nisu čuli takve optužbe. Kažu da je apsurdno i pomisliti da je možda bio sovjetski špijun ili da je radio s KGB-om u bilo kom tajnom svojstvu.

Njegov nećak Robert Flot rekao je da i ako je "ujak Fred" komunicirao s KGB-om, da su to najverovatnije odobrili njegovi pretpostavljeni u vladi – možda čak i kao deo kampanje dezinformisanja.

"Teško mi je da poverujem da bi on prenosio poverljive informacije koje su bile legitimne", rekao je Flot u intervjuu iz svog doma u Kaliforniji. "Poverovao bih da je širio dezinformacije ili informacije koje nisu bile štetne za vojsku SAD ili vladu SAD."

"Bilo bi potpuno u Fredovom karakteru da sebe vidi kao neku vrstu dvostrukog agenta", rekao je Flot.

"Fred da sasvim odaje tajne bez ikakvog plana? Dođavola ne. Nema šanse. Ali da je to uradio maliciozno s predumišljajem, da smesti neprijatelju? Da", rekao je Džim Matiks (Jim Matix), koji je bio poslovni partner Flota posle penzionisanja i blizak prijatelj u njegovim poslednjim godinama. "Ono što znam o Fredu je da je bio neverovatan patriota i siguran sam da bi uživao u svom lukavstvu."

'Kenedi ne zna Flotove veze'

Rođen u martu 1921. godine, Flot je odrastao blizu Čikaga, kao najstariji od trojice braće. Diplomirao je na Karlton koledžu, fakultetu za humanističke studije u Minesoti s izuzetnom reputacijom poligona za obuku službenika spoljnih poslova.

Tokom Drugog svetskog rata služio je u Italiji, a zatim u Francuskoj, gde je poslednje mesece rada proveo sarađujući s francuskim podzemljem u sabotiranju nemačkih položaja. Porodični zapisi kažu da je napredovao do čina majora.

Po diplomiranju na vašingtonskoj Školi za napredne međunarodne studije Džons Hopkins – poznatoj kao poligon za obuku i diplomata i obaveštajnih oficira – poslat je u Pariz i Madrid.

U intervjuima koje je dao godinama posle penzionisanja, Flot je rekao da je pored francuskog, naučio i ruski. Bio je raspoređen kao politički službenik u ambasadi SAD u Teheranu, u mesecima posle puča 1953. godine, koji su podržale SAD i Velika Britanija, a kojim je svrgnut premijer Mohamed Mosadek.

U Iranu su u to vreme, kako je rekao, sovjetski agenti pokušavali da izazovu nemire.

"Poslat sam tamo verovatno zato što sam govorio ruski", rekao je on. "Mislili su da će poslati tipa koJI bi, u slučaju da Rusi dođu, mogao da se nosi s njima."

Potom je naučio nemački, španski, portugalski i italijanski.

Prema Mitrohinovim dosijeima, Flot je prvi put došao u pažnju KGB-a u Teheranu, kada je jedna Gruzijka kontaktirala Amerikanca i tražila posao. Flot je sredio da ta žena radi za radio stanicu koju je sponzorisala CIA, a koja je u toj sovjetskoj republici emitovala informacije na gruzijskom jeziku.

Dobio je kodno ime "Daglas". Nije jasno zašto mu je dato baš to ime.

U avgustu 1955. godine, američki ambasador je naložio Flotu da prati Kenedija i sudiju Vrhovnog suda Vilijama Daglasa (William Douglas) na putovanju automobilom po Sovjetskom Savezu. Putovanje je bilo široko praćeno u američkim medijima; Daglas je posle toga za jedan časopis napisao putopis u prvom licu.

Prema Mitrohinu, KGB je angažovao jednog studenta da pokuša da se "približi" Flotu. On je odbio ponude.

Mesecima posle putovanja, CIA je obavila razgovor s Kenedijem, pitala ga o stvarima od interesa za špijunsku službu: prečnicima sovjetskih cevovoda; visinama naftnih platformi u Bakuu, u Azerbejdžanu.

S intervju CIA-e je oznaka tajnosti skinuta prošle godine, u okviru 64.000 dokumenata CIA-e za koje je predsednik Donald Tramp (Trump) naredio da se objave.

U dosijeima CIA, u jednoj od beleški među zvaničnicima agencije savetuje se da se Kenediju ne kaže ko je Flotov stvarni poslodavac: "Možemo li predložiti da se u... brifingu ne otkrije Flotov pravi položaj."

"Kenedi ne zna Flotove veze", stoji u rukom pisanoj belešci na margini.

Agentkinja 'Dita'

Flot je bio raspoređen u američka diplomatska predstavništva u Ženevi i Bonu krajem 1950-ih i početkom 1960-ih. Ponovo je putovao u Sovjetski Savez kao savetnik industrijalca Luisa Kabota (Louis Cabot).

"Tokom tog putovanja", prema Mitrohinovom dosijeu, Flot je "izbegavao bilo kakve kritičke primedbe, postavljao je mnoga pitanja o životu, ali nije postavljao pitanja istraživačke prirode koja bi dala razlog za pomisao na špijunažu."

Kako se američko učešće u Vijetnamu produbljivalo 60-ih, Flot je igrao ključnu ulogu iza kulisa kao specijalni pomoćnih tadašnjeg ambasadora Henrija Kabota Lodža (Henry Cabot Lodge).

Tokom puča koji je podržala CIA u novembru 1963. godine, u kojem je predsednik Južnog Vijetnama svrgnut i ubijen, Flot je bio zadužen da američkim vojnim avionom iz zemlje odvede decu predsednikove snaje – žene zvanično poznate kao Madam Nu, a nezvanično kao prva dama Vijetnama.

Prema Mitrohinovom dosijeu, Flot je 1965. prešao iz CIA u Stejt department.

Godinu dana kasnije, u julu 1966. godine, kada je Flot bio na kratkom diplomatskom zadatku u Izraelu, KGB je ponovo pokušao da ga upozna sa sovjetskom agentkinjom, ovog puta pod šifrovanim imenom "Dita".

"Ona je o njemu govorila pohvalno kao o špijunu, on nije želeo da produbi svoj odnos s njom", navodi se u dosijeu.

Prema njegovoj posmrtnici, Flotov rad u Vijetnamu je takođe uključivao savetovanje i prevođenje za visoke američke zvaničnike, uključujući ministra odbrane Roberta Maknamaru (McNamara) i generala Maksvela Tejlora (Maxwell D. Taylor), a bio je i konsultant predsednika Lindona Džonsona (Lyndon Johnson).

Aeroflotov let za Moskvu

Među najšokantnijim tvrdnjama o Flotu je ona da mu je KGB platio put u Moskvu iz Džakarte u junu 1974.

Flot je prethodne godine bio raspoređen u Indoneziju, kao politički savetnik američkog ambasadora, Frensisa Galbrajta (Francis Galbraith).

U Džakarti, Flot je redovno komunicirao s nekoliko sovjetskih zvaničnika, što je opisao godinama kasnije u intervjuu koji se sada čuva u Kongresnoj biblioteci.

"Ambasador Galbrajt me je zamolio da se bavim odnosima, ako ih bude, sa sovjetskom ambasadom", rekao je Flot. "Proveo sam mnogo vremena opipavajući im puls, održavajući kanal komunikacije s njima u slučaju da nam zatreba. Nisam se previše mešao u čisto indonežanske stvari".

U januaru 1974. godine, Flot je navodno podelio s oficirom KGB-a pod šifrovanim imenom "Petrakov" detalje razgovora između američkog ambasadora i indonežanskog ministra spoljnih poslova; njih dvojica su razgovarali o slučaju američkog diplomate koji je napadnut u Lenjingradu tog meseca.

Flot je takođe podelio poverljive depeše Stejt departmenta u vezi s posetom zamenika državnog sekretara. I, prema Mitrohinovom dosijeu, Flot je izrazio interesovanje za put u Sovjetski Savez, ali je cena avionskih karata bila previsoka.

Istog januara, predsednik KGB-a Andropov je odobrio kupovinu karte za Aeroflot za Flota od Džakarte do Moskve, a zatim do Njujorka u junu 1974. godine.

"Pošto je odlučio da regrutovanje 'Daglasa' treba da se odradi u SSSR-u, obezbedio je besplatnu avionsku kartu od Džakarte do Njujorka i nazad", navodi se u dosijeu.

Andropov je, prema Mitrohinovom dosijeu, takođe ovlastio šefa Prve uprave KGB-a Viktora Černišova da plati Flotu 10.000 dolara za informacije koje je prethodno obezbedio, plus 600 rubalja da troši dok je u Moskvi.

Flot je navodno bio u Moskvi između 17. juna i 10. jula 1974. godine, navodi se u Mitrohinovom dosijeu. Dok je bio u sovjetskoj prestonici, sastao se s osobljem američke ambasade, ali i s Černišovom, i pristao je da se sastane s oficirima KGB-a kada mu završi mandat u Džakarti i preseli se u Vašington.

Ne postoji poznati javni zapis da je Flot putovao u Moskvu u junu 1974. godine.

Flot je sledeće godine vraćen u Vašington, gde je radio u Stejt departmentu na pitanjima koja uključuju međunarodno pomorsko pravo.

Tokom narednih nekoliko godina, prema Mitrohinovom dosijeu, dostavio je više od 100 poverljivih depeša Stejt departmenta o različitim temama. U martu 1978. godine, KGB je dobio informacije da je Federalni istražni biro (FBI) možda počeo da nadzire Flotove sastanke sa sovjetskim zvaničnicima i sovjetska služba je prekinula kontakt.

'Voleo bih da odletim do Moskve, ali je previše skupo'

Istraživači koji su proučavali Mitrohinovu arhivu pronašli su u njemu manja neslaganja, ali ga uglavnom smatraju izuzetno pouzdanim: i zbog mesta gde je Mitrohin radio, i zato što su mnogi detalji sadržani u dokumentima nezavisno potvrđeni.

Nakon dojave iz MI6 koji je prvi dobio dokumenta, CIA i druge zapadne obaveštajne službe identifikovale su bezbroj doušnika, špijuna i "ilegalaca" koje je KGB tokom decenija uspeo da infiltrira na Zapad.

"Vodio je pedantne beleške", rekao je Mark Kramer, direktor programa za studije Hladnog rata u Dejvis centru Univerziteta Harvard. "Mitrohinovi materijali bili su izuzetno važni za kontraobaveštajne svrhe. Definitivno bili među dve najbolje kolekcije javno dostupnih materijala KGB-a."

"Činjenica da su tako pažljivo posmatrali (Flota) je pomalo iznenađujuća", rekao je Rile u intervjuu. "Sovjetski operativci su izgleda verovali da mu se može prići, pa su ga posmatrali dve decenije, a to je dugo vreme, mnogo strpljenja da se posmatra neko za koga postoji nada da će na kraju popustiti."

"Ako neko pokaže spremnost... i priđe kolegi iz sovjetske ambasade u Džakarti i kaže 'Voleo bih da leti u Moskvu, ali je preskupo', to je samo prilika koju KGB čeka da iskoristi", rekao je Rile. "Verujem da je veoma, veoma moguće da se to dogodilo."

Upitan da li je moguće da su poverljive depeše i druge informacije koje je Flot prenosio KGB-u bile dezinformacije ili beskorisne – na primer, lažni tragovi ili informacije koje su već javno dostupne – Rile je rekao da bi Flotu bio potreban značajan rad da to sam uradi, i da nema poznatih naznaka da je Stejt department bio upoznat s tim naporima.

RSE je podneo zahteve za informacijama od javnog značaja Stejt departmentu, FBI-ju i CIA-i, tražeći dosijea o Flotu i njegovoj karijeri – ili da li je uopšte bio pod nadzorom FBI-ja.

CIA nije zasad odgovorila na zahtev za komentar.

Rile je rekao i da je sam podneo zahtev za informacijama od javnog značaja FBI-ju tražeći dokumenta koja ukazuju da je agencija pratila Flota. On je ispričao da mu je rečeno da ne mogu da pronađu takve dosijee.

'Onomad kada smo radili užasne stvari Rusima'

Posle penzionisanja 1978. godine, Flot je živeo u stanu nedaleko od čuvenog vašingtonskog kompleksa Votergejt i bio je konsultant u privatnim kompanijama, među kojima je bio saudijski naftni gigant Aramko.

Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, on se konsultovao s Matiksom, pokušavajući da uspostavi satelitske programe učenja na daljinu u Uzbekistanu i drugim novim nezavisnim zemljama.

"Fred je jednom prilikom izgovorio nešto kao 'onomad kada smo radili užasne stvari Rusima'", rekao je Matiks u intervjuu. "Mogao sam da pretpostavim kakve su to stvari mogle biti, ali prave činjenice niste mogli iz njega da izvučete ni pajserom."

Flot, koji se nikada nije ženio, nije imao direktnih potomaka kada je umro 2006. Njegova nećaka i nećak su pomogli u čišćenju njegovog stana u Vašingtonu – prebirajući po uspomenama iz decenija putovanja i rada u inostranstvu, kao što su puške, samovari, tepisi.

Porodica je pozvala policijsku upravu Vašingtona da odnese Flotovu kolekciju sa sedam "mitraljeza" – i municiju koju je takođe nabavio.

Flotova nećaka, Sintija Karpenter (Cynthia Carpenter), rekla je da je bilo i nekih naznaka o profesionalnim kontaktima koje je Flot razvio tokom godina: lično pismo Roberta Kenedija u kojem zahvaljuje Flotu što je prisustvovao sahrani njegovog brata Džona posle atentata; skupi kaput koji mu je pozajmio Henri Kabot Lodž.

Porodica je bila iznenađena kada je otkrila švajcarski bankovni račun na njegovo ime koji je morao biti zatvoren kako bi se sprovela ostavinska rasprava.

Karpenter je rekla da je bila zapanjena kada je čula za opis Flotovih aktivnosti u dosijeima KGB-a.

"To se prosto ne uklapa", rekla je u intervjuu iz svog doma u Južnoj Karolini. "Bio je prilično antikomunista. Elementi da je bio špijun uvek su bili prisutni, to je nekako uvek bilo tu, ali prosto ne mogu da ga zamislim kako špijunira za Ruse."