Nedavna američka akcija u kojoj je onesposobljeno pet iranskih naftnih tankera u Ormuskom moreuzu otkrila je na nešto više od samog zaoštravanja sukoba između Vašingtona i Teherana.
Ona je ukazala na sve više isprepleten sistem za izbegavanje sankcija koji povezuje Iran i Rusiju – mrežu brodova, menadžera, posrednika i trgovačkih ruta – koji, prema rečima ukrajinskih zvaničnika i američkih stručnjaka za sankcije, Zapad više ne može da tretira kao dva odvojena problema.
Tri od pet tankera – "Kaviz", "Charminar" i "Riesco" – imala su direktne veze s ruskom "flotom u senci" za prevoz nafte, rekao je Vladislav Vlasijuk, komesara za sankcije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Sva tri su prevozila rusku naftu i pristajala u ruske luke, rekao je Vlasijuk za Radio Slobodna Evropa 10. septembra. "Riesco" je, kako je naveo, prevozio i rusku i iransku naftu i učestvovao u prebacivanju tereta s broda na brod, uključujući i na druge brodove pod sankcijama.
"Rusija i Iran imaju dugu istoriju saradnje i njihove mreže za izbegavanje sankcija se sve više preklapaju", rekao je Vlasijuk.
Filip Lak (Philip Luck), direktor Ekonomskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije i bivši zamenik glavnog ekonomiste Stejt departmenta SAD, opisao je taj sistem direktnije: "Ne postoje ruska flota u senci i iranska flota u senci. Postoji jedna flota u senci koja omogućava prodaju iranske i ruske nafte".
Tankeri povezani s Moskvom
"Kaviz" je plovio između ruskih luka Ust-Luga i Novorosijsk i ima istoriju isključivanja sistema za automatsku identifikaciju, koji omogućava vlastima i drugim plovilima da prate kretanje brodova. Vlasijuk ga je povezao sa kompanijom Fractal Marine DMCC, mrežom uključenom u transport ruske nafte posle uvođenja zapadnih sankcija.
"Charminar" je više puta pristajao u ruske luke, uključujući u Ust-Lugu, Primorsk, Visock i Sankt Peterburg. Vlasijuk je naveo da je taj brod povezan s brodskom mrežom kojom upravlja iranski biznismen u sektoru nafte Mohamad Hosein Šamkani.
Nakon što je Velika Britanija uvela sankcije kompaniji Fractal Marine, brodovi povezani s tom mrežom prebačeni su pod upravu drugih operatera, dok su njihove aktivnosti povezane s ruskom naftom nastavljene, rekao je Vlasjuk.
"Riesco" ilustruje dvosmernu prirodu ove trgovine. On je prevozio i rusku i iransku naftu i učestvovao u prebacivanju tereta s broda na brod, u čemu su učestvovali i drugi brodovi pod sankcijama.
Prema rečima Vlasjuka, sva tri tankera su pod sankcijama Ukrajine i SAD. "Kaviz" je takođe pod sankcijama Evropske unije, Velike Britanije, Kanade i Švajcarske.
Vlasjuk nije procenio koliki su ovi brodovi doneli prihode Rusiji. Njihov značaj, kako je naveo, ogleda se u tome što pomažu da ruska nafta stigne na globalno tržište uprkos ograničenjima koja su uvele zapadne zemlje.
"Ti brodovi su deo infrastrukture koja je omogućavala da ruska nafta nastavi da stiže na globalno tržište uprkos sankcijama, čime je Rusija sačuvala važan izvor prihoda", rekao je on.
Za Ukrajinu, i sama ta infrastruktura je meta. "Isti brodovi, kapetani, operateri, posrednici i pomorske rute koriste se za transport i ruske i iranske nafte", rekao je Vlasjuk.
Jedna flota, dve trgovine naftom
Lak je istakao da posledice prevazilaze okvire ova tri broda, zato što Rusija i Iran prodaju naftu mnogim istim tržištima. To stvara izazov za one koji kreiraju politiku sankcija: mere usmerene na trgovinu naftom jedne zemlje mogu uticati i na drugu, budući da dele istu logistiku.
"Dakle, ako želite da izvršite veći pritisak na Iran, istovremeno vršite veći pritisak i na Rusiju", rekao je Lak. "A ako vršite veći pritisak na Rusiju, vršite ga i na Iran. U pitanju je potpuno isti problem".
To pitanje je postalo još urgentnije kada je Vašington počeo da kombinuje ekonomski pritisak na Teheran s direktnim vojnim akcijama. SAD navode da su iranski tankeri deo tajne mreže koja pomaže u finansiranju iranske Korpusa islamske revolucionarne garde i njenih proksi snaga. Napadi su usledili posle iranskih napada na američke pomorske snage, dok je državni sekretar Marko Rubio (Marco) upozorio da će Vašington odgovoriti na eventualne buduće napade.
Ova konfrontacija takođe pojačava pritisak na tržišta energenata. Vašington i Teheran se nadmeću za uticaj u Ormuskom moreuzu, kroz koji je pre rata prolazila otprilike petina svetskih isporuka nafte.
Za Kijev, napadi na tankere pokazuju zašto su pomorske mreže postale sve važnija meta sankcija. "Sve dok je ova infrastruktura operativna, postojaće i mogućnosti za izbegavanje sankcija", rekao je Vlasjuk.
Ukrajina vidi širu vezu između Rusije i Irana
Ovo se dešava u trenutku dok Vašington razmatra proširenje mogućnosti za ograničavanje ruskih prihode od energenata i na mreže koje pomažu Moskvi da izbegne sankcije.
Predlog zakon o sankcijama Rusiji i Iranu usvojen je u Senatu 7. avgusta sa 86 glasova za i 11 protiv. On je usmeren protiv ruske "flote u senci" i uvodi dodatne sankcije ruskim zvaničnicima i finansijskim institucijama, i ovlašćuje predsednika da uvede carine do 100 odsto na robu iz zemalja koje su veliki kupci ruske nafte i gasa, kao i iz zemalja umešanih u izbegavanje sankcija. Takođe, ovim predlogom zakona se za pet godina produžava važenje postojećeg Zakona o sankcijama Iranu.
Budućnost ovog predloga zakona u Predstavničkom domu je neizvesna, ali Ukrajina navodi da bi on mogao da posluži kao sredstvo pritiska na Rusiju, čiji su prihodi od energenata i dalje ključni za finansiranje rata.
Na brifingu održanom 10. septembra u organizaciji Dvopartijskog kongresnog kokusa za Ukrajinu, ukrajinski otpravnik poslova u Vašingtonu Denis Sienik pozvao je članove Kongresa da ovu meru posmatraju kao sredstvo pritiska, a ne kao konačan, nepromenljiv instrument.
"Sve odluke, velike odluke, zaista zahtevaju kompromis", rekao je Sienik i upozorio da Rusija nastavlja da ostvaruje značajne prihode od nafte i gasa dok istovremeno proizvodi oružje i regrutuje vojnike.
"Kakvu će to poruku poslati Ukrajincima, a kakvu Rusiji, ako ovaj zakon ne bude usvojen", upitao je on.
Sličnu procenu izneo je i Danijel Frid (Daniel Fried), bivši koordinator Stejt departmenta za sankcije. "Ako SAD žele da pojačaju diplomatske napore za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine, trebalo bi da pojačaju i pritisak koji vrše na Rusiju", rekao je on. "Sada je trenutak da se to učini".
Frid je naveo primer politike Obamine administracije prema Iranu, kada je Kongres vršio pritisak na administraciju da zapreti zemljama koje kupuju iransku naftu, uz istovremeno odobravanje izuzeća za države koje su značajno smanjile kupovinu tokom šestomesečnih perioda. Kina i Indija su protestovale, ali su na kraju ipak smanjile uvoz.
On je naveo da bi i ovaj predlog zakona mogao da Vašingtonu pruži prostor za pregovore s velikim kupcima, umesto automatskog uvođenja maksimalnih kazni. Frid je ukazao na pitanja o tome kako će se izračunavati pragovi predviđeni zakonom i kako će nadležni organi utvrđivati krajnje odredište ruske nafte.
"Međutim, s ovim predlogom zakona, ako bude usvojen, imaćemo s čime da radimo", rekao je on. "Postojaće sredstvo pritiska. Ako ne bude usvojen, nećemo imati ništa".
Frid je istakao da sankcije ne moraju da u potpunosti uklone svaki barel ruske ili iranske nafte sa svetskog tržišta. Njihov cilj je smanjenje prihoda kojima se finansira rat. Primoravanje Rusije da prodaje naftu po nižim cenama, kako je naveo, takođe može da smanji priliv novca u Kremlj.
Takav pristup stavlja "flotu iz senke" u središte rasprave o sankcijama. Cilj nije samo zaustavljanje pojedinačnih brodova, već i to da mreže koje prevoze naftu pod sankcijama budu skuplje i nepouzdanije, kao i da bude teže da se zamene.
Argument Ukrajine je da te mreže već zajednički koriste Rusija i Iran. Tri tankera koja je identifikovao Kijev služe kao primer: reč je o plovilima koja prevoze rusku ili iransku naftu (ili obe), menadžerima koji prelaze iz jedne mreže pod sankcijama u drugu, kao i pretovaru tereta s broda na brod koji omogućava da ta nafta stigne na međunarodna tržišta.
Dok Vašington pojačava pritisak na Teheran i razmatra dodatne mere protiv Moskve, ta povezanost bi mogla postati sve značajnija.