Nakon filma iz 2016. godine, "Sakupljač", koji su kritičari dobro ocenili, Aleksej Krasovski se priprema za predstavljanje novog filma. Završavajući 22. septembra kampanju za prikupljanje sredstava za projekat, ruski režiser zahvalio je onima koji su donirali za ovaj video, piše Radio Slobodna Evropa.
"Siguran sam da ćemo ovaj film privesti kraju", rekao je. "I sve će biti uredu".
Ali "Praznik“, komedija smeštena tokom opsade Lenjingrada 1941. godine, dotiče se teme koju mnogi smatraju svetom u Rusiji - nasleđe Sovjetskog Saveza iz Drugog svetskog rata. U blokadi grada u trajanju od 900 dana uz napredovanje nacističkih snaga stradalo je više od milion ljudi i ova opsada smatra se trajnim primerom sovjetskog žrtvovanja i herojstva u pobedi nad fašizmom.
Dok Krasovski završava postprodukciju, njegov film se suočava sa opasnostima od bavljenja istorijom u Rusiji - naročito kada se sukobljava sa opšte prihvaćenim narativom. Nakon oštre kritike vladinih zvaničnika, film "Praznik" rizikuje da bude zabranjen u bioskopima pre nego što bude završen.
Sergej Bojarski, poslanik u ruskoj Dumi, nazvao je sam koncept komedije o 900 dana opsade nacističkih snaga "bogohuljenjem i sramotom“ i obećao je na Tviteru da će da učini sve što je u njegovoj moći da zaustavi objavljivanje filma.
Vojno-istorijsko društvo, neformalno telo vlade zaduženo za promociju pozitivne ruske istorije, takođe se pridružilo kritikama.
U dugom napadu putem videa, Mihail Mijagkov, šef Veća za obrazovanje u društvu, rekao je da je film deo "informacionog rata" koji se navodno vodi protiv Rusije i uporedio ga sa nacističkom propagandom. Ni Krasovski ni Mijagkov nisu odgovorili na nekoliko zahteva za komentar.
Postavljen u Lenjingradu 1941. godine, film "Praznik" priča priču o bogatoj porodici koja živi u opkoljenom gradu. Za Novu godinu, porodica priprema raskošnu gozbu za uslove u to vreme, kada su glad i beda prevladavali na ulicama.
Kada stignu dva nepozvana, gladna gosta, nastupa komedija. Tu je piletina koju niko nije u stanju da pripremi, nespretni pokušaji da zataškaju obim porodičnog bogatstva i suptilni komentari o privilegiji nekih, usred siromaštva mnogih.
Krasovski je film zasnovao delimično na dnevnicima Nikolaja Ribkovskog, vladinog zvaničnika u Lenjingradu koji je, prema opisu na stranici za prikupljanje sredstava za film, dokumentovao "rasipne" potrošačke navike dok je ostatak grada patio. U intervjuu nezavisnom novinskom sajtu Meduza, Krasovski je porekao da njegov film ismejava iskustvo preživelih opsade i rekao da je imao za cilj da istakne drskost onih stanovnika Lenjingrada čiji status im je omogućio povoljne uslove.
"Hteo sam da govorim o tome kako se ova segregacija razvijala između bogatih - često nepravedno i nezasluženo bogatih - i svih ostalih. Kada je to počelo?" rekao je Krasovski. "Ovi ljudi to nisu osetili i nastavili su da žive raskošno, kao da se ništa nije dešavalo".
Više od sedam decenija posle, grad, koji je u međuvremenu preimenovan u Sankt Peterburg, obeležava prekid opsade u januaru 1944. Priča o tome kako su njegovi stanovnici prevladali nedaće ključan je za lokalni identitet i deo je pripovedanja o Drugom svetskom ratu žestoko branjenog od navodnih pokušaja iskrivljenja.
"Mogu da prihvatim da je bilo nekoliko zabavnih trenutaka, ali prikazivanje novogodišnjeg praznika nije u redu", rekla je 16. oktobra televiziji "Current Time TV" žena koja je tvrdila da je preživela opsadu.
Ruska vlada je često uzimala u obzir ono što vidi kao istorijski revizionizam, naročito kada je u pitanju uloga Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, u kojem je SSSR izgubio oko 27 miliona života. U januaru, nakon što je Poljska pokrenula kampanju za uklanjanje spomenika Crvenoj armiji širom zemlje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da se "rusofobija u obliku nacionalne ideje svesno, namerno i u velikoj meri propagira".
Krasovski je rekao za Meduzu da je potrošio 3,5 miliona rubalja (53.000 dolara) na film, a neke ekipe su radile besplatno. Pre pokretanja kampanje za prikupljanje sredstava, ekipa je pristupila glavnim filmskim studijima sa scenarijom, ali niko nije bio spreman da ga preuzme.
Nedavni skandali u vezi sa istorijskim filmovima u Rusiji doveli su do toga da producenti razmisle dva puta, rekao je.
Ministarstvo kulture u januaru ove godine zabranilo je urnebesnu britansku komediju "Smrt Staljina" u ruskim bioskopima, opisujući film kao ekstremistički, podmukao i uvredljiv za rusku naciju. Odluka je izazvala međunarodno ismevanje i pojačala rasprave u Rusiji o slobodi izražavanja, delom prouzrokovane nespretnim pokušajima ministarstva da opravda svoju zabranu. Kada je jedan bioskop u Moskvi ipak odlučio da prikaže film, privlačeći brojnu publiku, bio je podvrgnut policijskoj inspekciji i prisiljen da prestane sa svim projekcijama.
U 2016. godini, istorijska drama o aferi između budućeg cara Nikolaja II i njegove poljske ljubavnice dovela je do jednomesečne rasprave koja je kulminirala podmetnutim požarima u bioskopskim dvoranama, pretnjama protiv režisera Alekseja Učitelja i široko rasprostranjenim pozivima na zabranu. Učitelj je, poput Krasovskog, insistirao da je njegov film zasnovan na arhivskim dokazima i da nije imao nameru da izazove ruske konzervativce. Kada je film "Matilda" konačno premijerno prikazan u oktobru 2017. godine, događaj je propraćen velikim prisustvom policije.
Sadašnji otpor prema filmu "Praznik" se takođe poklapa sa otvorenom zvaničnom pohvalom za "Sobibor", film koji je finansiralo Ministarstvo kulture koji govori o oficiru Crvene armije koji je vodio zatvoreničku pobunu u nacističkom koncentracionom logoru u Poljskoj. Igrom slučaja, režiser "Sobibora" Konstantin Habenski je bio glavni glumac u filmu "Sakupljač".
Njih dvojica sada se nesvesno nalaze u sukobu kao predstavnici suprotstavljenih strana zbog umetničkog tretiranja prošlosti.
U svojim komentarima za Meduzu, Krasovski je kazao da pretnja da bi njegov film mogao da rasvetli stil života današnje elite može više da uznemiri vladu nego bilo koji komentar o jednoj od najtragičnijih epizoda prošlosti Rusije.
Navodeći tri ratne komedije koje su postale klasici sovjetske kinematografije, Krasovski sugeriše da je ovde više reč o odmazdi, nego o jednostavnoj želji da se brani istorija Rusije.