Dostupni linkovi

Da li se pod uticajem Moskve vratio strah u Bosnu?


Poster Dodikove SNSD partije u kampanji za izbore

Njeno ime je sinonim za smrt - najgori masakr u Evropi od Drugog svjetskog rata. Nepregledni redovi belih nadgrobnih spomenika na vrhu sa brda memorijalnog centra. Ipak, novi gradonačelnik Srebrenice ne samo da negira genocid, već želi da stvori i međunarodne spa centre u tom gradu. Uz ovakav opis i konstataciju novinar The Timesa započinje tekst o uticaju Putina na BiH.

List navodi da je kao prvi srpski gradonačelnik od masakra oko 8.300 muslimanskih muškaraca i dečaka od strane srpskih snaga u bosanskom ratu, Mladen Grujičić naljutio rođake i preživele, odbijajući da prihvati ono što je Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio genocidom.

"Smatram to užasnim zločinom, ali ono što se desilo sa Srbima bilo je isto tako loše", kaže bivši nastavnik hemije, sedeći u svojoj kancelariji.

"Samo muslimanima je posvećena pažnja". Takođe je tvrdio da ima "puno dokaza" da sva imena koja su navedena u memorijalu nisu bili prave žrtve. "Znamo da su neki od njih još živi ili su došli iz drugih područja. Cela stvar je sumnjiva." Ovakvi komentari ljute bosanske Muslimane čiji su rođaci ubijeni i bačeni u masovne grobnice u masakru u julu 1995. godine.

"Imati srpskog gradonačelnika Srebrenice je kao da Osama bin Laden bude gradonačelnik Njujorka", kaže Sadmir Nukić, koji je imao devet godina kada je izgubio oca. U tekstu se navodi i da je Dejton zaustavio borbe, ali nije uradio ništa po pitanju osnovnih uzroka rata. Pod uticajem političara u Zagrebu odnosno Beogradu, Hrvati tvrde da bi trebali imati svoj entitet unutar Bosne, dok Srbi traže referendum o nezavisnosti. Vatru kod Srba dodatno podgrevaju njihovi dugogodišnji saveznici u Moskvi.

The Times podseća na reči generala Kurtisa Skaparotija (Curtis Scaparrotti), vrhovnog komandanta NATO snaga za Evropu i komandanta oružanih snaga SAD u Evropi, koji je upozorio na povećani prikriveni i otvoreni pritisak Rusije na Balkanu. Lord Ešdaun (Paddy Ashdown​), koji je bio Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu od 2002. do 2006. godine, optužio je Evropsku uniju zbog toga što nije koristila uticaj koji ima preko obimne finansijske pomoći koju pruža i želje Bosne I Hercegovine za pridruživanje EU.

Sead Numanović, bivši urednik lista Avaz, koji se borio protiv Srba, rekao je da su mnogi njegovi prijatelji toliko zabrinuti da ga pitaju da li će biti rat. "Ne želim rat, ali mi smo u nečemu još gorem, kontrolisanom pogoršanju", rekao je Numanović i dodao: "Ne vidim kako Bosna može preživeti kakva jeste, to je nemoguće." On situaciju u Srebrenici vidi kao indikativnu. "Zamislite gradonačelnika Aušvica da negira zločine počinjene tamo?", pita se Numanović. "To je nezamislivo. Ali to je deo kolektivnog obrazca."

Gradonačelnik Grujičić kaže da su takvi strahovi neosnovani i da želi da njegov grad bude evropska prestonica kulture. Otuda je njegov plan da razvije banju Guber, koja je poznata još od rimskog doba. On negira da će ljudi manje ići u banju u mestu sa tako mračnom istorijom.

Dolazak Putinovih anđela - svojevrsni pokazatelj rastućeg ruskog uticaja

Ruskim uticajem bavio se i The New York Times u tekstu posvećenom nedavnoj poseti Putinovih anđela Bosni i Hercegovini. Noćni vukovi, ruska motociklistička banda poznata pod imenom Putinovi anđeli za koje su se bojali da su sredstvo mešanja i nevolja van granica Rusije, izazvali su više zbunjenost i smeh nego strahopoštovanje svojim izletom, devetodnevnom turnejom Balkanom koja je smišljena kako bi se pokazalo da Rusija jos uvek ima strastvene prijatelje u Evropi.

Tetovirani bajkeri zbog hladnog vremena motore su ostavili u Moskvi i umesto da u grad uđu uz zvuke motora i oblake dima, stigli su u automobilu i kombiju u Banja Luku, glavni grad RS, entiteta koji je nastao u krvoproliću tokom balkanskih ratova devedesetih, piše The New York Times.

Turneja noćnih vukova je koštala 41 hiljadu dolara, a finansirana je iz fonda Kremlja i to kao "hodočašće". Vreme su uglavnom proveli obilazeći crkve i pijući sa lokalnim usijanim glavama, navodi list.

Ministarstvo policije u Sarajevu proglasilo je bajkere kao sigurnosnu pretnju i zabranilo njihovom vođi Aleksandru Zaldostanovu i vođi "Noćnih vukova" iz Srbije ulazak na svoju teritoriju. The New York Times piše kako su bosanaski mediji pratili kretanje Noćnih vukova kao da su osvajačka vojska, što je Dodik odbacio kao anti-rusku histeriju.

"Rusija je vrlo dobra u stvaranju tenzija i privlačenju pažnje – slično kao kad pas trči za automobilom", rekao je Aleksandar Trifunović, urednik Buke, portala u Banja Luci. Prema njegovim rečima, zdepasti motoristi su bili 'smejurija', ali su bez sumnje poslali poruku da Rusija stoji iza Republike Srpske i njenog vođe Milorada Dodika, kojeg su SAD prošle godine proglasile 'značajnom pretnjom' za Bosnu i stavili ga na listu sankcija Ministarstva finansija. Slanje motorista bez motora, gospodin Trifunović ističe, bilo je mnogo jeftinije od slanja novca, čime Moskva znatno štedi.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, se požalio u jednom intervjuu da uprkos njegovim učestalim sastancima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, još uvek čeka da Moskva ispuni, kako je rekao, obećanje iz 2014. da njegovoj vladi obezbedi kredit od najmanje 625 miliona dolara.

"Nismo dobili ništa od Rusije", rekao je Dodik, bivši američki štićenik koji se pretvorio u tvrdog srpskog nacionalistu. "Imali smo obećanje ali nismo dobili ništa. Malo smo razočarani."

Dok je tvrdio da ne zna mnogo o noćnim vukovima, Dodik je u januaru dodelio medalju lideru Zaldostanovu, 'krupnom razbijaču' i prijatelju Putina, u čast onoga što je opisao kao doprinos bajkera ljudskim pravima, vladavini prava i odnosu između Republike Srpske i Rusije.

List napominje kako su se upravo neki od članova grupe borili zajedno sa proruskim pobunjenicima koji su preuzeli vlast u istočnoj Ukrajini.

Zatim su se ponovo pojavili u 2016. godini u Crnoj Gori i pridružili se događajima koji su slavili sveslavensku solidarnost i neprijateljstvo prema Zapadu, za šta su tamošnje vlasti tvrdile kako je bio neuspešan pokušaj državnog udara koji je Rusija finansirala, a u cilju blokiranja ulaska zemlje u NATO, piše u tekstu The New York Timesa.

XS
SM
MD
LG