"Iako znam da ništa pogrešno nisam uradila, svaki dan sam u strahu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ruska antiratna aktivistkinja koja živi u Srbiji.
Do sada je protiv invazije njene zemlje na Ukrajinu javno istupala.
Ali, nakon što je Srbija početkom februara otkazala gostoprimstvo njenoj sunarodnici Eleni Koposovoj, govori pod uslovom anonimnosti.
"Živim ovde od 2018. Radim, naučila sam srpski, imam prijatelje i porodicu. Ako i meni ukinu privremeni boravak, to će biti kraj svega. Nemam ni opcije, ni prilike gde bih išla i kako bih se snašla", navodi državljanka Rusije čije je ime poznato redakciji RSE.
Najnoviji slučaj književne prevoditeljke iz Sankt Peterburga Elene Koposove šesti je primer da nadležni u Srbiji otkazuju gostoprimstvo ili zabranjuju ulazak u zemlju državljanima Rusije koji se protive ratu.
Koposova je 2. februara dobila rešenje policije kojim se odbija njen zahtev za stalno nastanjenje i nalaže da u roku od 30 dana napusti Srbiju, pod obrazloženjem da predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik".
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na pitanja RSE o konkretnim razlozima odbijanja Koposove.
U nevladinom Ruskom demokratskom društvu ocenjuju da bi razlog mogao biti to što je Koposova, zajedno sa 25 državljana Rusije koji žive u Srbiji, marta 2022. potpisala otvoreno pismo kojim se pozivalo na protest protiv rata u Ukrajini.
"Ako zbog potpisa ispod teksta sa kojim se slažeš mogu da te izbacuju iz zemlje u kojoj živiš, to znači da niko nije siguran i da bukvalno svi moraju da ćute", navodi za RSE Peter Nikitin iz Ruskog demokratskog društva.
Pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević ocenjuje da je reč o sistemskoj praksi koja sve više pogađa državljane Rusije.
"Ovo su u najvećem broju slučajeva politički vrednosne odluke, a ne odluke zasnovane na realnim parametrima struke koji se tiču bezbednosti", navodi Kovačević za RSE.
Zašto Koposova mora da napusti Srbiju?
Elena Koposova je nakon četvorogodišnjeg boravka u Srbiji, u septembru 2023. podnela zahtev za stalno nastanjenje.
Do tada je sa suprugom i dvoje maloletne dece imala dozvolu za privremeni boravak.
"Posle četiri meseca čekanja, obaveštena sam da mi je zahtev odbijen, dozvola za boravak poništena i da moram da napustim zemlju jer predstavljam rizik za bezbednost građana Srbije", rekla je Koposova za RSE.
Navodi da ne zna šta je razlog takve odluke, ali da pretpostavlja da je dovode u vezu sa aktivistom i jednim od osnivača Ruskog demokratskog društva Peterom Nikitinom, koji je bio inicijator javnog antiratnog pisma.
Koposova kaže da sa aktivistom nema veze, ali da "nije mogla, a da ne stavi" svoj potpis na tekst kojim se poziva na prekid ruske agresije.
"Potpuno smo šokirani i bespomoćni jer su svi planovi za našu i budućnost naše dece propali. Nemamo kuda da idemo. Prodali smo stan u Sankt Peterburgu i malu vikendicu u Finskoj da bismo investirali u život u Srbiji", navodi Koposova za RSE.
Kupili su stan u izgradnji. Stariji sin krenuo je u školu, a mlađi u vrtić.
"Ovde je trebalo da bude naš stan i, u posebnom krilu, mali pansion koji bismo izdavali. Moj muž je iskusan građevinac i radio je na tome. Međutim, radovi nisu završeni i sada nećemo moći da nadoknadimo ulaganja", kaže Koposova.
Dodaje da još ne zna šta je odlučeno kada je reč o boravku za decu i supruga. Rusiju su napustili pre 15 godina.
"Tražili smo gde da se odselimo od prvih godina Putinove (Vladimir, predsednik Rusije) vladavine jer se nismo slagali sa tim kuda vodi Rusiju. Pokušali smo nekoliko godina u Finskoj, ali nismo mogli to da priuštimo. Nakon proučavanja imigracionih zakona širom sveta i putovanja po Evropi, izabrali smo Srbiju", kaže ona.
Antiratni aktivista Petar Nikitin ocenjuje da je ovo "najšokantniji od svih dosadašnjih slučajeva progona antiratnih Rusa u Srbiji", jer se Koposova, osim antiratnog pisma koje potpisala, nikada nije bavila ni aktivizmom, ni politikom.
"Otvoreno pismo je potpisalo 25 Rusa, ja sam bio prvi i niko nije imao problema, tako da se ovde verovatno radi o poznatoj taktici koja se primenjivala u Rusiji, a to je napadanje nasumičnih građana, uglavnom onih koji su najmanje aktivni, da bi preplašili druge", ocenjuje Nikitin.
Otkazivanje gostoprimstva protivnicima invazije
Policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nisu odgovorili ni na jedan od upita RSE od kada je tokom leta 2023. počelo izricanje zabrana ruskim državljanima koji se protive ratu.
Mere su krenule nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije tadašnjem direktoru BIA Aleksandru Vulinu zbog, pored ostalog, njegovih veza sa Rusijom.
Među poslednjima je Srbiju napustio antiratni aktivista Ilja Zernov nakon što mu je granična policija na beogradskom aerodromu u novembru 2023. zabranila ulazak u zemlju.
Pre njega su u septembru iz Beograda trajno otišli Vladimir Volohonski i Jevgenij Iržanski sa suprugom Elizabet. Njima su vlasti u Beogradu odbile, odnosno ukinule pravo na privremeni boravak.
Obrazloženje navedeno u odlukama koje im je uručila policija bilo je isto kao u poslednjem slučaju Elene Koposove – "postojanje bezbednosne smetnje" za njihov boravak u Srbiji.
Šta kaže Zakon?
Prema Zakonu o strancima "neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, regionalnu i globalnu bezbednost od značaja za Republiku Srbiju i pravni poredak".
Pravnik Nikola Kovačević ocenjuje da je u slučaju ruskih državljana uspostavljena opasna i arbitrarna praksa u kojoj se obesmišljava institut bezbednosne procene.
"Pola tih Rusa koji su prošle godine proglašeni bezbednosnim rizikom su se šetali slobodno po Beogradu, živeli su ovde, plaćali porez. Paradoksalno je da nekog oglasite kao veliki rizik po nacionalnu bezbednost, a onda ga puštate da se slobodno šeta", kaže Kovačević.
Dodaje da službe imaju pravo da vrše bezbednosne procene, ali da ne mogu da lišavaju ljude barem jednog dela razloga zbog kojih je do mera došlo.
"Stvara se opasna praksa u kojoj tek tako možete da postanete 'bezbednosni razlog' a da niko ne zna po kojim kriterijumima i da niko to ne može da kontroliše", ocenio je Kovačević.
Nevladina organizacija traži obrazloženje od policije
Nevladin Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) pozvao je Ministarstvo unutrašnjih poslova da saopšti kakvu pretnju po Ustav i bezbednost zemlje predstavljaju ruski antiratni aktivisti kojima je naloženo da napuste Srbiju.
BCBP je ocenio da javnost "ima pravo da zna da li postoji spisak nepodobnih pojedinaca iz inostranstva, da li su antiratne aktivnosti postale kažnjive u Srbiji i da li su takve odluke donete u skladu sa interesima Srbije ili neke druge zemlje".
I osnivač Ruskog demokratskog društva Peter Nikitin je 13. jula zadržan na beogradskom aerodromu zbog zabrane ulaska u zemlju.
On kao razloge za otkazivanje gostoprimstva ruskim protivnicima rata navodi dve mogućnosti.
"Prvo je da je to bila politika Aleksandra Vulina i da je poslednji slučaj sa Elenom njegovo nasleđe, odnosno da je birokratski ostala neka zvezdica pored njenog imena. Drugo objašnjenje je da je ovo državna politika Srbije koja sledi naredbe Ministarstva spoljnih poslova Rusije", kaže Nikitin.
Saradnja ruskih i srpskih službi
Aleksandar Vulin, poznat po bliskim odnosima sa Moskvom, podneo je ostavku na mesto šefa obaveštajne agencije u novembru 2023, nekoliko meseci nakon što su ga SAD stavile na crnu listu.
Kontakte sa Rusijom nije prekinuo, a uoči druge godišnjice agresije dobio je i dva ordena, jedan od ruskog predsednika, a drugi od ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).
Od Putina je dobio orden prijateljstva, a od FSB-a orden za "izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe".
Zvanični Beograd nije prekino veze sa Kremljom i do danas se, uprkos pozivima Brisela, nije pridružio sankcijama Rusiji.
Od početka invazije na Ukrajinu, stotine hiljada Rusa prošlo je kroz Srbiju jer im za tu zemlju nije potrebna viza.
Prema podacima od maja 2023, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo RSE, u Srbiji boravi skoro 30.000 državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.
Šta kažu protivnici rata?
"Osećam se ugroženo jer ne znam šta da očekujem. Iako znam da sam poštovala zakon, svaki dan se plašim za svoj status i svoju budućnost", kaže državljanka Rusije sa početka priče.
Za razliku od protivnika rata koji u strahu od posledica ne žele javno da govore, strip-autor Gleb Pušev za RSE kaže da ga odluke srpskih vlasti "neće ućutkati".
"Ova situacija je tužna, sramotna i zastrašujuća. Vlast uništava živote Rusa koji su verovali u Srbiju, koji ulažu svoj novac u ovu zemlju, a Vlada Srbije pokušava da im pošalje signal - volimo vaš novac, ali ne i vaša razmišljanja o ratu i svetskoj politici", kaže Pušev.
Rodni Sankt Peterburg napustio je nakon što je na društvenim mrežama objavio karikaturu ruskog predsednika Vladimira Putina u krvavoj odeći, sa nožem u ruci.
U strahu od hapšenja, početkom marta 2023. je stigao u Beograd gde je nastavio da crta antiratne stripove i slike života u emigraciji.
"Nastaviću da stvaram svoju umetnost, da idem na ulične antiratne akcije, da govorim šta mislim i da pokušavam da pomognem Rusiji, Ukrajini i ljudima u emigraciji. Ovo nije samo problem ruskih emigranata – ovo je deo svetskog rata između demokratije i diktature. I važno je da to svi razumeju", navodi Pušev.
Dodaje da se nada da potezi vlasti neće ućutkati ruske emigrante u Srbiji.
"I nadam se da ću otići iz Srbije onda kada ja to budem želeo, a ne kada to odluče Putin ili (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić", rekao je Pušev.
Rusko demokratsko društvo je tokom leta 2023. uputilo javni poziv vlastima i pokrenulo peticiju za prekid progona ruskih državljana u Srbiji zbog njihovih antiratnih stavova.
Saradnja na tekstu Dušan Komarčević.
