Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Rusko-američko nuklearno odmeravanje snaga


Predsednici Amerike i Rusije Donald Tramp i Vladimir Putin

Sporazumu o nuklearnom naoružanju srednjeg dometa između Sjedinjenih Država i Rusije posle više od tri decenije preti kraj nakon izjave predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump) o njegovom napuštanju zbog ruskog kršenja ograničenja o broju njegovih uslova.

Ruskim zvaničnicima detalje će najverovatnije tokom boravka u Moskvi izneti savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton (John Bolton), ali zvanična Moskva već je izjavila da se protivi ovom potezu i vidi ga kao ultimatum.

“Rusija, koja je više puta odbacivala optužbe za kršenje sporeazuma iz vremena Sovjetskog saveza, očekuje "značajna objašnjenja" od Boltona kada bude u Moskvi” , izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Sergej Rijabkov.

Svetski mediji analiziraju razloge za Trampov potez, ali i posledice do kojih može dovesti eventualno ukidanje Sporazuma o uništenju raketa srednjeg i kraćeg dometa (INF) iz 1987. godine kojim se zabranjuje proizvodnja, testiranje i raspoređivanje nuklearnih i konvencionalnih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara.

Kraj sporazuma iz hladnog rata?

Agencija Blumberg (Bloomberg), uz ocenu da je reč o sporazumu koji se smatra obeležjem hladnog rata, kaže da su ministri odbrane NATO-a ovog meseca razgovarali o zabrinutosti zbog ruskog razvijanja balističke rakete srednjeg dometa.

“Američka ambasadorka u NATO-u Kaj Bejli Hačison (Kay Bailey Hutchison) izjavila je da bi rusko neispunjavanje sporazuma uticalo na sposobnosti Sjedinjenih Država da zaštite interese američkih i evropskih saveznika”, prenosi Blumberg i ocenjuje da je NATO zaslužan za Sporazum o nukelarnim snagama srednjeg dometa, kroz ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti u toku 30 godina i okončavanjem širenja nuklearnih raketa srednjeg dometa na kopnu.

Blumberg navodi i da je Trampova pretnja prouzrokovala nerede u Nemačkoj, mestu masovnih protesta u osamdesetim godinama protiv postavljanja američkih nuklearnih raketa srednjeg dometa radi suprotstavljanja pretnjama od sovjetskih raketnih sistema SS-20.

Na kraju teksta se navodi da bi se Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin mogli sastati sledećeg meseca u Parizu tokom obeležavanja 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, ili na samitu Grupe 20 u Buenos Airesu koji počinje 30. novembra.

Zašto sada?

Trampova administracija je više puta rekla da je Rusija prekršila ugovor i ukazivala na svoje prethodnike u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame (Barack Obama) koji su optuživali Rusiju da krši uslove sporazuma, piše CNN i dodaje:

“Međutim, tek nedavno je NATO zvanično potvrdio da su aktivnosti Rusije predstavljale povredu sporazuma… Neuspeh Moskve da se pridržava sporazuma usvojen je i u najnovijem pregledu nuklearnih snaga koji je u februaru objavio Odsek odbrane, a u kojem stoji da Rusija "nastavlja da krši niz ugovora i obaveza o kontroli naoružanja".

Kada je reč o bezbednosti SAD, CNN navodi da bi povlačenje iz sporazuma moglo da izazove sličnu utrku u naoružanju širom Evrope sličnu onoj koja se dogodila pre nego što je sporazum potpisan početkom 1980-ih.

"Ne mislim da smo trenutno na nivou da ako se izvučemo iz ugovora, moramo nekako napraviti bunker u dvorištu", rekao je bivši portparol Stejt dipartmenta Džon Kirbi (John Kirby) za CNN.

U tekstu se dodaje i da zvaničnici Trampove administracije smatraju da je sporazum stavio SAD u nepovoljan položaj, jer se Kina ne suočava ni sa kakvim ograničenjima za razvoj nuklearnih projektila srednjeg dometa u Pacifiku i ne dozvoljava SAD da razvijaju novo oružje.

Ko stoji iza odluke?

Gardijan (The Guardian) podseća da je u petak objavio da je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost John Bolton, dugogodišnji protivnik ugovora o kontroli naoružanja, pogurao američko povlačenje iz sporazuma.

“Bolton i glavni savetnik za kontrolu naoružanja u Veću za nacionalnu bezbednost Tim Morison (Tim Morrison) takođe se protive proširenju još jednog glavnog stuba kontrole naoružanja, Sporazuma o novom startu sa Rusijom iz 2010. godine, koji je ograničio broj raspoređenih strateških bojnih glava za bilo koju stranu na 1.550. Taj sporazum, koji su potpisali Barak Obama i Dmitrij Medvedev, tadašnji predsednik Rusije, ističe 2021. godine.”

“Ovo je najteža kriza oko kontrole nuklearnog oružja od osamdesetih godina", rekao je Malkolm Čelmers (Malcolm Chalmers), zamenik generalnog direktora Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI).

Džefri Levis (Jeffrei Levis), direktor programa za ograničenje naoružanja istočne Azije u Middleburi institutu za međunarodne studije u Montereju, je rekao: "Ovo je ogromna greška. Rusija je prekršila ugovor, a Tramp preuzima krivicu."

“Značajan gubitak”

Zabrinutost oko vojnog razvoja Rusije i raspoređivanju raketnog sistema koji krši INF sporazum izjeda Trampovu administraciju, navodi BBC-ijev Džonatan Markus (Jonathan Markus) i dodaje da odluka predsednika da odstupi od sporazuma označava značajno nazadovanje u kontroli nuklearnog oružja.

“Mnogi stručnjaci veruju da bi se pregovori trebalo nastaviti sa pokušajima da se Rusi vrate poštivanju sporazuma. To jest, oni strahuju, da je to deo šireg raspada čitavog sistema ugovora o kontroli naoružanja koji je pomogao u suzbijanju strateške konkurencije tokom hladnog rata”, ističe Markus, i navodi da su mnogi drugi faktori uticali na Trampovu odluku:

“Ovo je bilateralni sporazum između Vašingtona i Moskve. Kina je bila slobodna da razvija i koristi nuklearne rakete srednjeg dometa. Neki u Trampovoj administraciji smatraju da ih INF ugovor stavlja u sve nepovoljniji položaj u njihovom strateškom rivalstvu sa Pekingom.”

BBC podseća i da SAD insistira na tome da su Rusi, u suprotnosti sa ovim sporazumom, razvili novi projektil srednjeg dometa koji se zove Novator 9M729 - poznat u NATO-u kao SSC-8.

“To bi omogućilo Rusiji da pokrene nuklearni udar u zemljama NATO-a u vrlo kratkom roku. Rusija je malo toga rekla o svom novom projektilu, osim što je porekla da je to kršenje sporazuma.”

Prekid sporazuma starog 31 godinu

Magazin Tajm (Time) podseća da je INF, koji su prvi potpisali predsednik Ronald Regan (Ronald Reagan) i lider SSSR-a Mikhail Gorbačov u decembru 1987. godine, bio prvi i jedini sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja koji je ikada eliminisao čitavu klasu nuklearnog oružja.

“Američka obaveštajna služba je prvo priznala mogućnost kršenja sporazuma od strane Moskve pre nekoliko godina kada je projektil Novator 9M729 još uvek bio u fazi testiranja. Obamina administracija je bezuspešno radila na tome da ubedi Kremlj da se povuku iz programa kroz diplomatske razgovore.”

Tajm prenosi i ocenu Kingstona Rifa (Kingston Reif) direktora za politiku o razoružanju i smanjenju opasnosti u institutu Udruženje za kontrolu oružja, koji kaže da će realni rizik snositi evropski saveznici.

"Ovim se uklanjaju sva ograničenja u proizvodnji i isprobavanju ruske ilegalne rakete, čime se povećava pretnja našim saveznicima u dometu raketa, ostavljajući SAD da odlući da li okonča sporazum i stvara još jedan izvor podele između nas".

List ocenjuje da, međutim potencijalni gubitak od napuštanja INF-a prevazilazi Evropu.

“Ako su Sjedinjene Države odlučile da pokrenu nuklearni udar u Kini, za to postoji niz načina. Pored toga, INF nije zabranjivao snažnim saveznicima, poput Japana ili Južne Koreje, od razvoja zemaljskih raketnih sistema sa dometom koji ne bio nije dozvoljen u okviru INF-a.”

XS
SM
MD
LG