Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nastavljaju se rušenja u centru Subotice


Ulica braće Radić: Kuća Anne Zilich na broju 69 je preživela rušenje

Dok javnost još uvek čeka odgovor na pitanje hoće li neko biti sankcionisan zbog rušenja dve kuće u subotičkoj Ulici Braće Radić, koje predstavljaju kulturno-istorijsku celinu, u ovom gradu na krajnjem severu Srbije, oko 190 kilometara od Beograda, uveliko se ruše i drugi objekti u zaštićenim zonama.

Zabunu pravi to što se ulice stavljaju pod zaštitu, ali ne i svi objekti koji se u njima nalaze.

Prema istraživanju Radija Slobodna Evropa (RSE), u centralnoj Zmaj Jovinoj ulici broj 4 srušen je objekat na parceli broj 3730, koja u katastru ima zabeležbu svojstva kulturnog dobra (katastar je ažuriran 14. novembra 2019.) Na licu mesta smo se uverili da je prostor raščišćen i ograđen građevinskom ogradom, bez bilo kakvih oznaka.

Podaci u katastru pokazuju da je parcela u privatnoj svojini i da pripada firmi Dinamik Gradnja D.O.O. Direktor te firme je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), dvadesetogodišnji Marko Puškarev.

U vlasništvu ove firme je i parcela 3727 u Ulici Subote Vrlića, paralelnoj sa Zmaj Jovinom. I ova parcela ima zabeležbu svojstva kulturnog dobra.

Za obe ove parcele, ukupne površine 972 kvadrata, Dinamik Gradnja je od subotičkog Sekretarijata za građevinarstvo 26. septembra dobila lokacijske uslove za izgradnju višeporodične stambeno-poslovne zgrade. Prema idejnom rešenju, planirano da objekat ima podrum, prizemlje i tri sprata, ukupne visine 15,5 metara.

U susednoj Celovečkoj ulici, takođe u centru Subotice, na brojevima 8 i 10, ograđene su parcele 3746/1 i 3745. Ni ovde, kao ni u prethodnom slučaju nema nikakvih oznaka, osim što na građevinskoj ogradi stoji natpis sa imenom firme: "Razvoj Janić". Direktor ove firme je, prema podacima u APR-u, Živojin Janić.

U katastru se, pak, ne mogu pronaći nikakvi podaci o ove dve parcele.

Sve tri ulice Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici označio je kao kulturno-istorijsku celinu, ali sami objekti ne potpadaju pod domen zaštite. Upravo tu praksu Viktorija Aladžić, vanredna profesorka na Građevinskom fakultetu u Subotici, vidi kao problematičnu.

"Iz iste institucije ide zahtev Republici da se ulica stavi pod zaštitu, kao što je Ulica Braće Radić i sve ostalo što je u centru, a onda se istovremeno prave neki novi uslovi od strane Zavoda za zaštitu spomenika na zahtev investitora, gde se dozvoljava rušenje nekih objekata. I tu uopšte nije jasno šta je tu stav – da se nešto čuva ili da se nešto ruši. Ako se sve poruši i ostane samo Gradska kuća, onda ona nema više svoj značaj, ako nije u određenom okruženju", objašnjava Aladžić.


Ministarstvo čeka podatke o rušenju u Braće Radić

Slučaj koji je dospeo u žižu javnosti i van Subotice je rušenje tri kuće na brojevima 41, 43 i 45 u Ulici Braće Radić, koja je Odlukom Vlade Srbije, u julu ove godine proglašena za prostorno-kulturno istorijsku celinu. Za razliku od kuće na broju 41, koja je klasifikovana kao objekat bez spomeničke vrednosti, sporno je rušenje kuća na brojevima 43 i 45. U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture ranije su rekli da na tom prostoru nije predviđena izgradnja novih objekata.

Uprkos tome, lokalna skupština u Subotici je u oktobru izglasala izmenu dela plana detaljne regulacije, čime je otvoren put ka rušenju ovih objekata.

U Ministarstvu kulture i informisanja kažu za RSE da su 7. novembra imali sastanak sa predstavnicima Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica i Gradske uprave tog grada.

"Na sastanku je zaključeno da Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica izvrši uporednu analizu mera zaštite iz Odluke o utvrđivanju i Uslova za plan i konstatuje sva odstupanja i da izvesti o tome Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Suboticu i Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica. Po dobijanju detaljnog izveštaja Ministarstvo kulture i informisanja će preduzeti mere iz svoje nadležnosti postupiće u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima", navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva kulture i informisanja.

‘Da li je i Sinagogu trebalo srušiti?’

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici saopštio je ranije da je "za potrebe izrade Izmene Plana detaljne regulacije za deo prostora oivičenog ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaška Rajića i Senćanski put u Subotici, a na osnovu zahteva od strane obrađivača Plana Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica, izradio Detaljne mere zaštite urbanih i fizičkih struktura prostora koji se razrađuje Izmenom dela plana od 4. juna 2019. godine".

Takođe se navodi da su stručni saradnici Međuopštinskog zavoda početkom 2018. godine izašli na teren na zahtev vlasnika objekta sa kućnim brojem 43 "i detaljnim vizuelnim pregledom dostupnih delova objekta konstatovali da je objekat u veoma lošem stanju i da je sklon padu, kao i da nijedna instalacija u objektu nije aktivna dugi niz godina".

Da li bi i ona bila srušena: Sinagoga u Subotici
Da li bi i ona bila srušena: Sinagoga u Subotici

Na teren je, dodaje se u saopštenju, izašao i sudski veštak koji je u izveštaju, dostavljenom u junu prošle godine, konstatovao:

"Sa aspekta pouzdanosti korišćenja konstrukcija objekta se ne može kvalifikovati kao pouzdana jer sve komponente konstrukcije su ugrožene po jednom ili više kriterijuma, odnosno komponenti pouzdanosti. Uzimajući u obzir sve analizirane činjenice i aspekte potencijalne pouzdanosti korišćenja objekta može se nedvosmisleno zaključiti da objekat u zatečenom stanju ne zadovoljava i da bi isti ispunio osnovne zahteve pouzdanosti i bezbednog korišćenja neminovno je izvršiti totalnu rekonstrukciju velike većine elemenata konstrukcije ili njihovu zamenu sa novim, a u svemu ostalom neophodna je zamena sa novim", navodi Međuopštinski zavod, uz obrazloženje da na osnovu svih navedenih činjenica "objekat pod brojem 43 više nije valorizovan kao objekat od vrednosti".

Da li je ovo sa stručnog aspekta bio dovoljno jak razlog za rušenje?

"Naravno da ne", kaže Vladimir Džamić, istoričar umetnosti i konzervator u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

"Navešću samo jedan subotički primer: godinama subotička Sinagoga nije zadovoljavala zahteve bezbednosti. Kupola je 1979. godine pretila da se uruši. Pa, je li trebalo da je srušimo?", pita se naš sagovornik.

Džamić kaže da ima mnogo primera kada se nepokretno kulturno dobro nalazi u izuzetno lošem stanju, ali je Međuopštinski zavod bio dužan da vlasniku objekta naloži da izvrši popravke kako bi vratio objekat u zadovoljavajuće stanje.

"S obzirom na to da smo saznali da je vlasnik kuće građevinska kompanija koja širom Subotice gradi višespratnice, to za nju ne bi predstavljao nikakav problem. Problem bi bio da je vlasnik neko za koga je evidentno da nema nikakva sredstva koja može da uloži. Onda bi se postavljalo pitanje kako sprečiti da se taj objekat sruši. Ali, ovde to nije bio slučaj", kaže Džamić i napominje da Republički zavod od Međuopštinskog još uvek nije dobio dokumentaciju o sudskom veštačenju u Ulici Braće Radić.

Igor Dulić, direktor građevinske kompanije DG Company, koja je vlasnik kuća na broju 41, 43 i 45, izjavio je ranije za RSE da njegova firma poseduje sve neophodne dozvole koje je izdao Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Sekretarijat za građevinarstvo, a da je na osnovu izmenjenog Plana detaljne regulacije, na tom delu predviđena izgradnja nižih zgrada, kao i da je u novom planu definisano koje su kuće za rušenje a koje nisu.

Uvidom u Centralni registar nismo našli da je Dulićeva firma podnela zahtev za dobijanje građevinske dozvole na ovim parcelama.

Pritisci na stanare

Nedaleko od srušenih kuća broj 41, 43 i 45, u Ulici Braće Radić broj 69 nalazi se dom Anne Zillich. Sa njene leve i desne strane srušeni su delovi kuća koje se nalaze pod brojevima 67 i 71. Na osnovu postojećih planova, ove kuće nemaju spomeničku vrednost i mogu da se ruše, međutim, na njihovom mestu može da se gradi objekat koji mora biti u skladu sa uslovima koje propisuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici.

Anna Zillich u izjavi za RSE kaže da je te dve kuće kupila subotička Fondacija "Laslo Sekereš", a osnivač fondacije je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, koji je pod direktnom kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), koji zajedno sa Srpskom naprednom strankom (SNS) čine vlast u Subotici. Ona je rekla da su postojali pritisci da proda porodičnu kuću ali nije pristala. Takođe, obećali su joj da će njena kuća biti ograđena i zaštićena od mogućih oštećenja.

"To je moja porodična kuća, od mojih predaka. Građena je krajem 1800. godine. Moji roditelji su je 1962. renovirali, i sad, pored mene, na broju 67, oni su prodali kuću Fondaciji ‘Laslo Sekereš’ i odmah su rekli da će to biti rušeno jer će tamo biti mađarsko obdanište. Pored mene, broj 71 je bila kuća stvarno za rušenje. U toj kući 15 godina niko nije živeo, propadala je i bila je vlažna. Ja sam 400 kvadrata prodala i preko mene oni sada mogu u slovo "U" da grade. Vidite, sa parama se sve može. Jeste da je bio velik pritisak na mene da se moja ruši, ali ja nisam pristala zbog uspomene na moje roditelje kojima je ta kuća veoma mnogo značila. Ja sam jako sentimentalno vezana za tu kuću", priča nam Zillich.

‘Sprega ekonomsko-političke elite’

O rušenju kuća u Ulici Braće Radić oglasila se i poslovna saradnica investitora Igora Dulića, Ivana Ćatipović, inače članica subotičkog Gradskog odbora opozicione Narodne stranke (NS). Ona je u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici svoje stranke navela da, po njenom mišljenju, "sporni objekti u Ulici Braće Radić nisu objekti od kulturne vrednosti, već ruglo te ulice, zahvaljujući nedovoljnom izdvajanju novca iz budžeta za njihovu obnovu", kao i da ovo "pitanje treba da reše stručna lica zaposlena na lokalu, a ne neko na republičkom nivou".

Ona je dodala i da "ukoliko se utvrdi da je došlo do bilo kakvog kršenja zakona, da je to pitanje nadležnih ustanova, a ne kvazi novinara, lokalnih portala i političkih partija".

"Njen stav je ostao usamljen u Gradskom odboru", kaže za RSE Vladimir Polovina, predsednik Gradskog odbora Narodne stranke u Subotici.

"Naš stav je da ovde imamo jedan uigran odnos između DG Company i vlasti. Ta kompanija je u najmanju ruku veoma bliska Demokratskoj stranci. Tim pre nam je bitno ovo rušenje. Prvo, zato što se unižava tradicija Subotice. Drugo, što se građani stavljaju pred svršen čin. I treće je što u gradu imamo ekonomsko-političku elitu koja je raspoređena po raznim strankama. Ta elita vrlo dobro sarađuje", kaže Polovina koji dodaje da Ivana Ćatipović, uprkos njenom samostalnom istupu, ostaje članica NS.

Profesorka Viktorija Aladžić kaže da investitorima treba dozvoliti da rade, ali napominje da bi trebalo da postoji generalna politika odnosa prema kulturno-istorijskom nasleđu na lokalnom i republičkom nivou.

"Znači, da li mi to želimo da čuvamo ili smatramo da je to potpuno besmisleno i da ne treba ništa čuvati, jer nasleđe može da se sačuva samo ako postoji interes zajednice. Ako toga nema, onda je sve uzalud", kaže Aladžić.

Skromne novčane kazne

Na opšti značaj očuvanja kulturnog naseleđa u Subotici ukazuje Građanska inicijativa "Priroda i društvo", koje je nekoliko dana nakon rušenja objekata u Ulici Braće Radić Međuopštinskom zavodu poslalo dopis sa pitanjima o ovom slučaju.

"Mi kao građanska inicijativa želimo da ukažemo na ovakva i slična dešavanja u gradu, kako bi se javnost na neki način aktivirala i da ne dozvolimo da se ugrožavaju interesi građana bez obzira na to ko ih i na koji način čini", kaže Daniela Mamuzić, aktivistkinja organizacije "Priroda i društvo".

Iako još uvek nema naznaka da li će neko biti sankcionisan što su dva objekta koji čine kulturno-istorijsku celinu srušeni, uprkos odluci Vlade Srbije, Zakon o kulturnim dobrima je jasan.

Član 130 tog zakona, donetog 1994. godine, kaže da će se novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara (od 8,5 do 85 evra) za prekršaj kazniti ustanova, preduzeće, druga organizacija i drugo pravno lice, ako ne čuva i ne održava kulturno dobro i ne sprovodi utvrđene mere zaštite.

Vladimir Džamić podvlači da u slučaju rušenja u Ulici braće Radića odgovornost postoji, ne samo u odnosu na član 130.

"Mere zaštite koje utvrđuje Vlada Republike Srbije su obavezujuće za sve. Dakle, i za republičke i lokalne zavode, i za vlasnike i sopstvenike kulturnih dobara, kao i za lokalne samouprave prilikom donošenja planskih dokumenata. Ta odluka je iznad svih drugih akata i ona se mora poštovati", zaključuje Džamić.

Prema podacima na sajtu Međuopštinskog zavoda, na teritoriji Subotice evidentirano je ukupno 76 nepokretnih kulturnih dobara. Među njima je 15 spomenika kulture od velikog značaja, dva spomenika kulture od izuzetnog značaja i jedna prostorno-kulturno-istorijska celina od velikog značaja.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

  • 16x9 Image

    Natalija Jakovljević

    Jedna od osnivačica medijskog porala Magločistač iz Subotice. Članica je i predsednica Suda časti Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Saradnica portala Autonomija i Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE iz Novog Sada. Od 2011. do danas sarađivala sa portalima e-Novine, CINS, BIRN, Cenzolovka, Kosovo 2.0. 

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG