Kako pisu slovenački mediji, posle balkanske turneje Rupel je iz Prištine preko Albanije avionom otputovao u Sloveniju jer mu nije odobrena ruta preko Srbije.
Protokol slovenačkog šefa diplomatije Dimitrija Rupela samo sat vremena pre poletanja njegovog aviona iz Prištine želeo je da promeni rutu i da na povratku ka Sloveniji leti preko centralne Srbije, ali u tako kratkom roku izmenu nije bilo moguće sprovesti, zbog čega je za Ljubljanu otputovao drugim putem, rekli su za naš program izvori iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Nakon Rupelovog telefonskog poziva, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić urgirao je da se avionu slovenačkog kolege ipak omogući prelet preko Srbije, ali je u međuvremenu odobrena druga ruta, pa je iz Prištine za Ljubljanu otputovao preko Albanije, Crne Gore i Hrvatske.
Katarina Andrić Milosavljević, iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, izjavila je za naš program da vazduhoplovne vlasti nisu obaveštene da je bilo problema sa preletom aviona Dimitrija Rupela, i podsetila na činjenicu da je Srbija još 6. maja 1999. obustavila sve komercijalne i civilne letove za Prištinu, i prelete ka Kosovu i iz pokrajine preko centralnog dela države:
"Ovu informaciju poseduju svi relevantni vazduhoplovni činioci u svetu. Pretpostavljam da je posada gospodina Rupela morala da bude obaveštena o ovoj naredbi. Za humanitarne letove i letove državnika, domaćih i stranih, zaduženo je ministarstvo inostranih poslova – takvi letovi nose oznaku 'state flight'. Pitanje je sa kakvom je oznakom bio let kojim je leteo gospodin Rupel – moguće je da neko nešto nije uradio u proceduri, ovde se procedure vazduhoplovstva poštuju."
Let Dimitrija Rupela imao je oznaku «state flight", ali do komunikacije radio vezom između posade njegovog aviona na aerodromu u Prištini i beogradske kontrole leta nije ni došlo, saznajemo u Kontroli letenja u Beogradu. I to iz jednostavnog razloga što avion nije ni krenuo put centralnog dela Srbije, pa za to nije bilo potrebe, a za sva odobrenja letova državnika, i eventualne izmene, zaduženo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Milan Moković, pomoćnik srpskog ministra infrastukture za avio saobraćaj, izjavio je za naš program da je verovatno da u slučaju zahteva za prelet Rupelovog aviona Unmik, koji ima vazduhoplovnu vlast na Kosovu, nije ispunio propise:
"Oni nezavisno od nas tamo izdaju dozvole za letenje i poletanje iz Prištine."
RSE: Zašto onda nije dozvoljen let preko centralne Srbije?
"Zato što to mora da se iskoordinira sa srpskom kontrolom leta a za to postoji procedura. Siguran sam da nije namerno zbog političara koji je bio u avionu već je prosto procedura takva – siguran sam da nije politički iako nisam zadužen za politiku već za struku."
Kumanovskim sporazumom, koji je prethodio dolasku međunarodnih snaga, vazduhoplovna vlast na Kosovu predata je Unmik-u, a za aerodrom u Prištini trenutno je zadužen Island. Iako preko Srbije već osam godina nije moguća vazduhoplovna komunikacija sa Kosovom, Katarina Andrić Milosavljević kaže da bi takvo stanje moglo da potraje jer Beograd ne može da garantuje bezbednost tih letova – odnosno zbog toga što nije siguran u kvalitet aerodroma u Prištini i tamošnje kontrole leta:
"Dakle, nema tehničkih mogućnosti da se obavljaju letovi. Srbija ne može da garantuje za letove i prelete preko Srbije za KiM zato što nemamo uvid u situaciju tamo."
Naredbu o konačnom zatvaranju letova sa Kosovom Srbija je objavila 20. maja 2005. u internacionalnom vazduhoplovnom zborniku i o njoj su obavešteni svi međunarodni činioci.
Protokol slovenačkog šefa diplomatije Dimitrija Rupela samo sat vremena pre poletanja njegovog aviona iz Prištine želeo je da promeni rutu i da na povratku ka Sloveniji leti preko centralne Srbije, ali u tako kratkom roku izmenu nije bilo moguće sprovesti, zbog čega je za Ljubljanu otputovao drugim putem, rekli su za naš program izvori iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Nakon Rupelovog telefonskog poziva, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić urgirao je da se avionu slovenačkog kolege ipak omogući prelet preko Srbije, ali je u međuvremenu odobrena druga ruta, pa je iz Prištine za Ljubljanu otputovao preko Albanije, Crne Gore i Hrvatske.
Katarina Andrić Milosavljević, iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, izjavila je za naš program da vazduhoplovne vlasti nisu obaveštene da je bilo problema sa preletom aviona Dimitrija Rupela, i podsetila na činjenicu da je Srbija još 6. maja 1999. obustavila sve komercijalne i civilne letove za Prištinu, i prelete ka Kosovu i iz pokrajine preko centralnog dela države:
"Ovu informaciju poseduju svi relevantni vazduhoplovni činioci u svetu. Pretpostavljam da je posada gospodina Rupela morala da bude obaveštena o ovoj naredbi. Za humanitarne letove i letove državnika, domaćih i stranih, zaduženo je ministarstvo inostranih poslova – takvi letovi nose oznaku 'state flight'. Pitanje je sa kakvom je oznakom bio let kojim je leteo gospodin Rupel – moguće je da neko nešto nije uradio u proceduri, ovde se procedure vazduhoplovstva poštuju."
Let Dimitrija Rupela imao je oznaku «state flight", ali do komunikacije radio vezom između posade njegovog aviona na aerodromu u Prištini i beogradske kontrole leta nije ni došlo, saznajemo u Kontroli letenja u Beogradu. I to iz jednostavnog razloga što avion nije ni krenuo put centralnog dela Srbije, pa za to nije bilo potrebe, a za sva odobrenja letova državnika, i eventualne izmene, zaduženo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Milan Moković, pomoćnik srpskog ministra infrastukture za avio saobraćaj, izjavio je za naš program da je verovatno da u slučaju zahteva za prelet Rupelovog aviona Unmik, koji ima vazduhoplovnu vlast na Kosovu, nije ispunio propise:
"Oni nezavisno od nas tamo izdaju dozvole za letenje i poletanje iz Prištine."
RSE: Zašto onda nije dozvoljen let preko centralne Srbije?
"Zato što to mora da se iskoordinira sa srpskom kontrolom leta a za to postoji procedura. Siguran sam da nije namerno zbog političara koji je bio u avionu već je prosto procedura takva – siguran sam da nije politički iako nisam zadužen za politiku već za struku."
Kumanovskim sporazumom, koji je prethodio dolasku međunarodnih snaga, vazduhoplovna vlast na Kosovu predata je Unmik-u, a za aerodrom u Prištini trenutno je zadužen Island. Iako preko Srbije već osam godina nije moguća vazduhoplovna komunikacija sa Kosovom, Katarina Andrić Milosavljević kaže da bi takvo stanje moglo da potraje jer Beograd ne može da garantuje bezbednost tih letova – odnosno zbog toga što nije siguran u kvalitet aerodroma u Prištini i tamošnje kontrole leta:
"Dakle, nema tehničkih mogućnosti da se obavljaju letovi. Srbija ne može da garantuje za letove i prelete preko Srbije za KiM zato što nemamo uvid u situaciju tamo."
Naredbu o konačnom zatvaranju letova sa Kosovom Srbija je objavila 20. maja 2005. u internacionalnom vazduhoplovnom zborniku i o njoj su obavešteni svi međunarodni činioci.
