Dežurni osumnjičeni šire poziv za izlazak Rumunije iz EU

Piše: Oana Despa

Reč "Roexit" u Rumuniji polako nadoknađuje propušteno vreme. Godinama retko korišćena, rumunska kovanica za izlazak iz Evropske unije (EU) inspirisana britanskim Bregzitom, najednom je preplavila društvene mreže i medije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Izgleda da će takav trend biti nastavljen i u 2022. pošto su se postovi na Fejsbuku (Facebook) s "Roegzit" ili #roexit našli 545 objava samo u prvoj polovini januara.

To je oko osam puta više nego što ih je bilo u celoj 2017. godine, kada je termin nastao usled otpora pritiscima EU na Bukurešt da sprovede pravosudne i druge reforme.

Analitičari za to krive jačanje desničarskih elemenata, poput Alijanse za ujedinjenje Rumunije (AUR), populističke stranke koja je osnovna pre dve godine i čiji su lideri prihvatili tradicionalizam i ksenofobiju.

Međutim, oni odgovorne vide i među istaknutim Rumunima koji naspram istorijskog entuzijazma zemlje za evrointegracije biraju evropskepticizam, ponekad ponavljajući ruske i druge narative koji dolaze spolja.

"Sve veći uticaj narativa s istoka koji se promovišu u rumunskim medijima pokazuje zabrinjavajuće signale", kaže Florin Zeru iz Centra za promociju inkluzije i demokratije, koji je deo rumunske Nacionalne škole političkih i administrativnih sudija (SNSPA) u Bukureštu. "Ti narativi sve više počinju, u protekle dve ili tri godine, da prelaze iz opskurnih oblasti i postaju mejnstrim elementi".

Za sada nema naznaka da bi trenutni nivo podrške "Roegzitu" mogao da stanovnicima Rumunije, kojih ima 19 miliona, ugrozi status građana Evropske unije.

Međutim, bilo kakvo dramatično odstupanje od zajedničkih ciljeva i prioriteta EU, moglo bi da ugrozi napredak Rumunije u ključnim oblastima kao što su borba protiv duboko ukorenjene i rasprostranjene korupcije, smanjenje nejednakosti u prihodima i drugim oblastima, kao i u unapređenje infrastrukture u cilju podsticanja ekonomskog razvoja.

Na početku samo jedan 'lajk' za Roegzit

Posle 47 godina u Evropskoj uniji i njenom prethodniku Evropskim zajednicama, Velika Britanija je jedina zemlja koja je napustila EU, nakon polarizujućeg referenduma 2016.

U januaru 2017, tačno deset godina od ulaska Rumunije u EU, termin "Roegzit" prvi put se pojavio na internetu i to u objavi grupe Vera (Credinta) koja se protivila pritiscima Brisela na Bukurešt zbog sprovođenja reformi. Objava je tada dobila samo jedan "lajk".

Godinu i po dana kasnije, Roegzit postaje aktuelan uoči referenduma na kojem se odlučivalo o redefinisanju pojma "porodica" u rumunskom Ustavu, za praktičnu zabranu istopolnih brakova.

Taj termin se za samo nedelju dana pojavio više od 1.100 puta na Fejsbuku, što je delimično izazvano izjavama viših zvaničnika Evropske unije koji su referendum okarakterisali kao pokušaj da se ustav pretvori u "oružje za opravdavanje homofobije".

Takvo raspoloženje je, međutim, brzo splaslo i generalno ostalo takvo sve do ove jeseni.

Tri četvrtine od preko 5.700 onlajn postova iz prethodne godine koji otvoreno pominju "Roegzit" , pojavile su se u poslednja tri meseca 2021.

Za poslanika Mihaja Joana Laskua (Mihai Ioan Lasca), koji je izabran na listi AUR-a 2020, Zeru je rekla da je "najznačajniji promoter ideje 'Roegzit'", ali je pomenula i druge, među kojima je senatorka Diana Sosoaka (Diana Sosoaca), inače poznata po kritikama vakcina.

Laska je pre godinu dana isključen iz AUR-a, pošto je osuđen jer je nekoga pretukao u incidentu u saobraćaju. Takođe, bio je na meti istražitelja zbog tvrdnji da vakcina protiv COVID-19 dovodi do paralize i ubija ljude. On je, nakon svega, nastavio da širi populističke poruke.

Laska je 5. decembra 2021. svojih 76.000 pratilaca na Fejsbuku upozorio na ograničenja koja su uvedena kroz antipandemijske mere. Rekao je da je to "ključni momenat" da se zaštiti rumunski "suverenitet i sloboda" i pozvao na Roegzit kao na "izlaz i oslobađanje iz ropstva koje je nametnula Evropska unija, uništitelj nacionalnih identiteta".

Istog tog dana, Sosoaka je upozorila da će "izdajice nacije i države...umreti" zajedno s Evropom, dok će Rumuni "ustati i živeti zauvek".

Oba posta su ponavljali drugi antivakseri.

Početkom godine, ulje na vatru je dodao i poznati glumac, reditelj i bivši poslanik, Mihai Malaimare koji je Roegzit stavio na vrh liste "onog što bi želeo da vidi" u 2022. Taj post je kasnije obrisan.

Ipak, popularni medijski portali kao što su Stiripesurse.ro i Bugetul.ro, brzo su preneli njegov post, što je moglo da vidi oko četiri miliona njihovih pratilaca.

Neprijateljsko raspoloženje prema svemu

Rumunija je gotovo čitavu 2021. bila zaglibljena u političku krizu koja je okončana u novembru, formiranjem nove vlade na čelu s bivšim vojnim generalom, Nikolaeom Čjukom (Nicolae Ciuca).

Kriza u vladi i brojni protesti bili su podstaknuti percepcijom javnosti o rasprostranjenoj korupciji i ekonomskim nejednakostima, dok je pandemija COVID-19 dodatno uzdrmala zemlju.

"Vidimo porast, naročito tokom druge polovine prošle godine, neprijateljskog raspoloženja prema svemu: neprijateljstvo prema Evropskoj uniji, neprijateljstvo prema institucijama, neprijateljstvo prema političarima, neprijateljstvo prema svemu", kazao je sociolog i nezavisni politički konsultant, Barbu Matesku (Barbu Mateescu) za rumunski servis RSE-a.

Matesku ocenjuje da je teško reći da li trenutna popularnost "Roegzita" može opstati i eventualno imati širi uticaj na rumunsko društvo.

Za sada nema naznaka da "Roegzit" ima podršku mimo manjine rumunskih građana, dok ankete konstantno pokazuju da su Rumuni među najvatrenijim zagovornicima ujedinjene Evrope.

Istraživanje rumunske agencije INSCOP pokazalo je u oktobru 2021. da zabrinjavajućih 80 odsto Rumuna smatra da dešavanja u državi "idu u pogrešnom smeru", dok je sredinom leta taj procenat bio 68.

Međutim, to istraživanje, koje je naručeno u okviru projekta koji su podržale Sjedinjene Američke Države, pokazuje i da blizu od 62 odsto anketiranih "misli da SAD i EU imaju pozitivan uticaj na državu".

I dok skoro dva od tri ispitanih građana Rumunije veruje da bi država trebalo da stavi odbranu svojih nacionalnih interese ispred zahteva EU, čak i ako to znači da gubitak članstva u Uniji, dve trećina tih ljudi misli i da bi napuštanje EU moglo da ugrozi nacionalne interese.

Ekspertkinja Zeru objasnila je da je naprasno ubrzanje širenja Roegzit ideje posledica četiri elementa: otvorenih poruka istaknutih Rumuna i sve većeg uticaja Sputnjika, novinske agencije koju kontroliše ruska država; jačanje ultranacionalističkih i populističkih grupa poput AUR-a; koordinisani napori na Fejsbuku; i konačno, to što je rumunska javnost razočarana finansijskom i socijalnom situacijom, a sve u kombinaciji s fragmentisanim političkim pejzažom.