Plagijati, lažne diplome i varanje u rumunskom obrazovanju

Pišu: Andreea Pora, Andreea Ofiteru i Toni Wesolovsky

Mičai Čostaše (Michai Costache) seća se kako je nekad davno ušao u svoju srednjoškolsku učionicu u Bukureštu, s knjigama i beleškama koje je raširio po svom stolu.

Bio je spreman za polaganje završnog ispita. Za slučaj da puškice i knjige nisu dovoljne, takođe je znao sva pitanja koja će biti na testu.

"Svi smo znali sve teme koje će biti na testu. Rekli su nam naši nastavnici", rekao je Čostaše za RSE, tražeći da se ne koristi njegovo pravo ime.

Sada uspešan biznismen, Čostaše ukazuje da se nije mnogo promenilo, žaleći se da njegova ćerka, koja ide u srednju školu u Bukureštu, radi skoro isto, uključujući i očigledno prepisivanje s interneta kada piše radove, bez ikakvih posledica u školi zbog toga.

Varanje, plagijati i lažne diplome godinama muče rumunske škole i univerzitete, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

To pitanje je nedavno izbilo u prvi plan kada je premijer Nikolae Ćjuka (Ciuka) optužen da je plagirao delove svoje doktorske teze, što on uporno negira. Nekoliko bivših visokih zvaničnika, uključujući premijere, takođe su optuženi za plagiranje, dok se za mnoge navodi da imaju sumnjive diplome.

Bez pitanja

Nevolje u akademskoj zajednici mogu se pratiti do komunističke ere Nikolaea Čaušeskua (Ceausescu), koji je vodio Rumuniju od 1965. do 1989. godine, kada je varanje bilo široko rasprostranjeno u školama i na univerzitetima. Retko kada su se, ako uopšte, postavljala pitanja o diplomama ili akademskom radu, uključujući i supruge rumunskog diktatora Elene Čaušesku.

Elenu Čaušesku je državna propaganda pod režimom njenog supruga hvalila kao svetski poznatu hemičarku, iako nije imala kredibilne kvalifikacije.

Danas, akademski radnici i istraživači u Rumuniji traže da se ime Elene Čaušesku ukloni iz dvadesetak naučnih radova i knjiga koje su lažno objavljena kao njena dela, više od 30 godina pošto su ona i njen muž pogubljeni tokom rumunske revolucije 1989, u poslednjem i najkrvavijem poglavlju u nizu pobuna kojima je srušen komunizam u istočnoj Evropi.

Ćjuka, koji je na toj funkciji od decembra 2021, optužen je da je plagirao oko trećinu svoje doktorske teze, koju je odbranio na Univerzitetu nacionalne odbrane Karol Prvi u Bukureštu 2003. godine.

Najmanje 42 od 138 stranica tog rada sadrži plagirani sadržaj, tvrdi se u istrazi rumunske novinarke Emilije Serkan (Emilia Sercan) koju je 18. januara objavio portal Press One.

Ćjuka, bivši vojni oficir, negirao je da je uradio išta pogrešno, rekavši da je njegov doktorat "urađen u skladu sa zakonskim zahtevima" tog vremena. "Te javne optužbe ne mogu ni na koji način biti naučno potkrepljene", dodao je on.

Uprkos njegovom negiranju, uticajni opozicioni političar Dačijan Ćjološ (Dacian Ciolos), iz stranke Unija za spas Rumunije (USR-PLUS), traćio je "hitno razjašnjenje" od premijera i istragu, dodajući da je, ako se optužbe pokažu tačnim, "neophodna časna ostavka". Rumunski predsednik Klaus Johanis (Iohannis) rekao je da ima "nultu toleranciju" za svako odstupanje od akademskog integriteta.

Ćjuka je pozvao etičku komisiju Univerziteta nacionalne odbrane da proveri tvrdnje i Johanis je rekao da će sačekati na njene nalaze. Stručnjaci, međutim, kažu da univerzitetske etičke komisije imaju samo savetodavnu ulogu, a da je nadležan Nacionalni savet za potvrdu univerzitetskih zvanja, diploma i svedočanstava, koji ima ovlašćenje da oduzme zvanje doktora nauka.

Duboki koreni varanja

Seme današnje krize u rumunskoj akademskoj zajednici posejano je tokom komunističke ere, kada je vladalo učenje napamet, objasnio je profesor Daniel Dejvid, rektor Univerziteta Babeš Boljaj u Klužu.

"Počevši od komunizma i zatim mnogo godina kasnije, što ste pomnije interpretirali udžbenik, to ste imali bolje rezultate. Niste imali pojma da zapravo plagirate. Dakle, nije bilo ideje da se razmišlja, da se ponovo napiše tekst kako bi mu se dao ton originalnosti", rekao je David za RSE.

"U srednjoj pedagoškoj školi koju sam pohađala 90-ih, prepisivanje je bilo toliko rašireno da kada sam s nekoliko kolega odlučila da nikada ne prepišem nijedan red, na nas su gledali kao na čudake. Neki nastavnici bi izlazili iz učionice da đaci mogu da na miru varaju. Uoči završnog ispita, neki od đaka su čak sakupili novac za kontrolore, da bi bilo... razumevanja (da se pogleda na drugu stranu)", objasnila je za RSE jedna učiteljica koja je želela da ostane anonimna.

Kao i u slučaju Ćjuke, čini se da je veliki deo plagijata u Rumuniji povezan s doktorskim tezama.

Bivši premijer Viktor Ponta (Victor) je 2012. optužen je da je plagirao veći deo svoje teze iz 2003. o Međunarodnom krivičnom sudu. Ponta je 2014. povukao svoju doktorsku tezu.

Mihai Tudose, koji je bio premijer od juna 2017. do januara 2018. godine, takođe je optužen da je kopirao delove svoje doktorske diplome bez navođenja izvora. On je 2016. takođe vratio diplomu.

Dodeljivanje doktorata doživelo je procvat u Rumuniji posle pada komunizma 1989. U 1990. godini 331 osoba je stekla titulu doktora. Taj broj je 2012. porastao na 6.259. Titula doktora ne znači samo dodatni prestiž, već i veću platu. Do 2017. godine doktorska diploma je donela povećanje plata od 15 odsto za mnoge profesije, čime je Rumunija jedinstvena u tom pogledu, rekla je bivša ministarka obrazovanja Mirklea Miklea (Mirclea Miclea).

"Dobijanje novca za doktorat je, po mom mišljenju, pogrešno. Poslodavac treba da odluči da li vam doktorska titula daje dodatnu vrednost i da li treba da budete plaćeni više", rekla je Miklea za RSE. "Prema našem načinu razmišljanja, prosto diploma znači više novca, a ne da li ste kompetentni ili ne".

Primitivni softver

Rumunija je 2011. počela da preduzima mere s nalogom tadašnjeg ministra obrazovanja Daniela Funeriua da se kamere za video nadzor postave u školama u okviru inicijative da se spreči varanje. Kao rezultat, više od polovine učenika palo je na maturskom ispitu te godine. Dve godine ranije, prolaznost je bila 80 odsto.

Otprilike u isto vreme, univerziteti su počeli da nabavljaju softver protiv plagijata koji može da otkrije sličnosti između podnetih radova i izvora – knjiga, radova i članaka – koji su postavljeni na internet. To, međutim, nije rešenje, rekao je Mihai Čoman (Coman), profesor žurnalistike na Univerzitetu u Bukureštu.

"Softver je efikasan sve dok je oko 80 odsto izvora digitalizovano", ukazao je Koman i dodao da se rumunski univerziteti često odlučuju za jeftiniji, a samim tim i manje efikasan softver.

"Softver koji kupuju mnoga (univerzitetska) odeljenja je primitivan. Bolje vam je da (proveravate plagijate) koristeći Gugl (Google) nego s njima (softverom protiv plagijata)".

Uprkos tim problemima, čini se da su mere protiv varanja imale uticaj. Pošto je broj doktorskih diploma 2012. dostigao vrhunac s preko 6.000, sada ih je manje, s oko 2.000 godišnje od 2015.

"Trend smanjenja je prvenstveno posledica rigoroznijih procesa evaluacije kojima su teze podvrgnute. Teže je završiti tezu koja se pažljivije i detaljnije pregleda", rekao je nedavno rumunskim medijima Mirčea Dumitru (Mircea), potpredsednik rumunskog Nacionalnog saveta za potvrdu univerzitetskih diploma, diploma i sertifikata.

Plagiranje se raširilo, rekao je Marian Popesku (Popescu), predsednik Etičke komisije Univerziteta u Bukureštu, velikim delom zbog odsustva "moralnih vrednosti u javnoj sferi".

"Varanje je uobičajeno u obrazovanju. Ali da bi bila varanja, mora postojati atmosfera u kojoj se to dopušta. A u našem slučaju, činjenica je da je rumunsko društvo proteralo moralne vrednosti iz javne sfere", rekao je za RSE Popesku, koji je takođe direktor Centra za akciju, resurse i obuku za akademski integritet Univerziteta u Bukureštu.

Manjak etike

Etika je primetno odsutna iz srednjoškolskih programa u Rumuniji, dok je univerzitete uvedena tek 2018. na insistiranje tadašnjeg ministra obrazovanja Liviua Popa.

A nije uvek bilo tako. U vremenu pre komunizma, etika se čak predavala u rumunskim školama, uključujući i poznati udžbenik na tu temu koji je bio u opticaju 1941. godine.

"Danas jedva pokušavamo da kreiramo programe za etičko obrazovanje u srednjoj školi… Shvatate, mi smo u 2022, 80 godina posle objavljivanja udžbenika etike 1941. godine", rekao je Popesku.

Za Mičaja Čostašea, kojem je pomoglo kada su njegovi učitelji gledali na drugu stranu, nastavnici sada ne čine dovoljno da spreče njegovu ćerku da radi isto.

"Ono što me najviše ljuti je ta stvar s radovima. Kunem se, ne razumem te nastavnike. Otišao sam u njenu školu i spomenuo im to, da puštaju đake da jednostavno prepisuju stvari s interneta", rekao je on ozlojađeno. "Šta se događa ovde?"